понедељак, 1. мај, 2017

UZROCI I POSLEDICE

Advokatsku komoru Beograda, a time i celu srpsku advokaturu, u narednih nešto više od mesec dana očekuje konačni izborni rasplet. Ili novi zaplet u staroj predstavi!?

Seiri vascela beogradska čaršija nad sramotom prestoničke advokatske komore, već toliko dugo da joj ovaj pravozastupnički performans više i nije zabavan. Naprotiv, i kod onih zluradih sada možemo prepoznati pogled i osmeh sažaljenja i saosećanja u tragediji koja nas je snašla.

Elem, pred nama su dva dogadjaja koja mogu dovesti do raspleta ili novog zapleta.Prvi dogadjaj je izborna Skupština AKB, koju je zakazala vanredna Skupština AKB za 13. maj 2017. godine. A drugi je izborna Skupština koju je predhodno zakazao Upravni odbor AKB za 10. juni 2017. godine.

Ako budu izabrana dva nova rukovodstva AKB, opet će se otvoriti pitanje koje je ono pravo?! A to će biti razlog za nova sporenja, blamiranja i dangubljenja!

Namera je da se u ovom tekstu vratimo malo u prošlost i potražimo uzroke ovoj posledici – ponovnom valjanju prestoničke komore po blatu sujete, primitivizma, nasilja, negacije i obesmišljavanja prava.Sve odluke koje su doneli Upravni odbor i Predsednik AKB nakon protesta koji je okončan u januaru 2015. godine bile su apsolutno lišene sluha za zahteve i želje članstva. Članstvo je zahtevalo izbore, a Upravni odbor i Predsednik su činili sve da se izbori u AKB što više odlože.

Najpre, oni su insistirali da imaju pravo da nadoknade „zastoj“ svog mandata i da tako ostanu na funkcijama još skoro dve godine preko propisanih četiri. Kada su konačno raspisali izbore, 11.10.2016. godine, izbornu Skupštinu su odložili dva puta.

Najpre, od 3.12.2016. godine za 19.01.2017. godine, a onda i na neodredjeno vreme do odluke Ustavnog suda o ustavnosti i zakonitosti odredbi Statuta AKB kojima je ograničeno biračko pravo članova Komore.Kada je Upravni odbor konačno 13. marta 2017. godine ponovo zakazo izbornu Skupštinu, novi termin nije zakazan u najkraćem mogućem roku, već tek za 3 meseca, odnosno za 10. juni.

Upravni odbor AKB je, tako, uporno i nepodnošljivo svome članstvu gurao „prst u oko“. Članstvo je uporno zahtevalo izbore, a Upravni odbor je nalazeći neosnovane, a često i sasvim nesuvisle razloge prolongirao zakazivanje izborne Skupštine.

Image result for consequences

U medjuvremenu, održane su tri sednice Skupštine AKB. Na tim sednicama evoluirala je praksa nametanja članstvu volje rukovodstva, i jednog iritirajuće ponižavajućeg patronskog odnosa rukovodstva prema članstvu. Skupština AKB ne usvaja više dnevni red na početku svoga zasedanja, već radi isključivo po dnevnom redu koji joj odredi Upravni odbor.

Skupština ne bira zapisničara, već zapisnik vodi član Upravnog odbora, koga za to odredi Upravni odbor. Skupština ne bira predsedavajućeg kada je predsednik Komore odsutan, već u tom slučaju Upravni odbor predsedava Skupštinom „kolektivno“…Predsedavajući uskraćuje Skupštini mogućnost da glasanjem donosi odluke, osim onih koje joj Upravni odbor predloži…

Uzrok posledice sa kojom smo suočeni sada (i ponovo!) je, dakle, u odlukama Upravnog odbora kojima je upravljao izbornim „pitanjem“ u AKB u poslednje dve goidne, i u odnosu Upravnog odbora i Predsednika prema članstvu i Skupštini, kojoj bi trebali da odgovaraju za svoj rad.

Ali, jedno nasilje i negacija prava, ignorisanje pravom propisanih postupaka, nadležnosti i delokruga, uzrokovalo je drugo isto takvo delovanje.Tako je deo članstva AKB održao vanrednu Skupštinu 8. aprila 2017. godine, i tom prilikom, uprkos činjenici da je Upravni odbor već zakazao izbornu Skuptšinu za 10. juni, zakazao drugu izbornu Skupštinu za raniji termin, 13.maj.

Ta je vanredna Skupština, najpre, zakazana bez statutarnog osnova. Ovo zato što vanrednu Skupština mogu sazvati njeni inicijatori samo ako predsednik Komore nije zakazao sednicu Skupštine u roku od 30 dana od prijema inicijative advokata kojom je zahtevano sazivanje vanredne Skupštine.

Kako je inicijativa više od 10% advokata predata Komori 24.02.2017. godine, a predsednik zakazao 20.03.2017. godine (dakle u roku od 30 dana) sednicu Skupštine za 23. april 2017. godine, statutarni osnov da predlagač sam sazove sednicu Skupštine, koji je propisan članom 18 stav 6 Statuta AKB – nije nastupio.

Zatim, ne postoje dokazi da je vanredna Skupština 8. aprila imala kvorum u trenutku kada se pristupilo glasanju radi donošenja odluka, te da su njene odluke punovažne.Konačno, ta je Skupština navodno donela odluke, koje sasvim sigurno (!) nisu u njenoj nadležnosti. Naime, prema članu 23 stav 1 tačka 15 i članu 33 Statuta AKB, Upravni odbor raspisuje izbore, saziva izbornu Skupštinu, određuje dan njenog održavanja, a ne Skupština. Takodje, prema članu 23 stav 1, tačka 10 Statuta, Upravni odbor imenuje Izbornu komisiju, a ne Skupština. Verifikacionu komisiju bira sama izborna Skupština na dan održavanja izbora. Verifikaciona komisija se ne bira ranije na vanrednoj ili redovnoj Skupštini…

Uprkos svemu ovome, odnosno jasnim propisima o nadležnosti za donošenje odredjenih odluka, vanredna Skupština je zakazala izbornu Skupštinu za 13. maj, izabrala Izbornu i Verifikacionu komisiju.Kada je Upravni odbor već sazvao izbornu Skupštinu, sazivanje druge izborne Skupštine u drugom terminu nije u interesu normalizacije stanja u Komori, već naprotiv, započinje novi zaplet, i otvara nove sukobe i sporenja!

Da bi odluke vanredne Skupštine od 8. aprila 2017. godine kako-tako „osnažili“, njeni organizatori su pokušali da ih ponovo stave na glasanje na redovnoj Skupštini 23. aprila…Najpre, postavlja se pitanje, ako smatraju da su vanrednu Skupštinu održali na pravno perfektan način, i da su odluke na toj Skupštini donete, čemu ponovno glasanje o već donetim odlukama?! Pravnog razloga za to ne može biti. Razlozi su dakle „politički“, a to je promocija kandidata za predsednika AKB koji su organizovali i finansirali održavanje vanredne Skupštine.

Kako je predsedavajući redovne Skupštine 23. aprila odbio da stavi na glasanje bilo koje predloge, predlagači su sami pozivali članove Skupštine da glasaju „ZA“ njihove predloge, i sami prebrojavali glasove. Mogućnosti da se glasa „PROTIV“ nije bilo. U AKB se može biti samo ZA rukovodstvo, sadašnje ili buduće, svejedno. „PROTIV“ je nepoželjna opcija.

Predsednik Komore je odmah poništio prvu odluku Izborna komisija koja priprema izbornu Skupštinu 13. maja, a to je odluka o utvrdjivanju Jedinstvenog biračkog spiska. Predsednik je još ranije doneo odluku kojom je zabranio Službi komora da pruža bilo kakvu asistenciju radnim telima koje je formirala vanredna Skupština…

Nezavisno od toga da li Predsednik Komore ima pravni osnov za takve odluke, to nam jasno pokazuje da stvari idu ka zapletu, a ne ka raspletu. Jer, budući da, izgleda, rade izvan Komore, radna tela izborne Skupštine koja će se održati 13. maja nemaju uvid u personalna dosijea advokata, pa ne mogu da provere ispunjenost Statutom propisanih uslova za kandidovanje, nemaju uvid u imenik i druge službene evidencije koje Komora vodi, kao što su evidencije o stažu kandidata u advokaturi, o disciplinskom kažnjavanju i slično.

Dakle, ne samo da ne postoji pravni osnov, već ne postoje elementarni administrativno-tehnički uslovi da iz izborne Skupštine koja je zakazana za 13. maj proizadju održivi izborni razultati. Svaki rezultat sa tako organizovane i održane izborne Skupštine, zapravo, otvara put da ne/zavisno (?) sudstvo kroji izbornu volju beogradskih advokata. Zavisno ili ne, sudstvo je izvan advokature, a svako arbitriranje o odnosima u advokaturi koje dolazi izvan, poraz je advokature!

Odlazeći predsednik AKS, g. Dragoljub Djordjević je podržao održavanje izborne Skuptšine AKB zakazane za 13. maj, a odlazeći sekretar Upravnog odbora AKS, g. Jugoslav Tintor, jedan je od organizatora te izborne Skupštine. Izborni postupak za organe AKS, kao što je poznato, više od godinu dana čeka izbor predstavnika AKB u Skupštini AKS.

Ako organi AKS, koji su takodje u tzv ‘’tehničkom mandatu’’, prihvate izbor predstavnika AKB u Skupštini AKS koji eventualno budu izabrani na izbornoj Skupštini 13. maja, i pored svih pravnih i administrativno-tehničkih manjkavosti koje će imati ta izborna Skupština, i uz njihovo učešće konstituišu Skupštinu AKS i izaberu nove organe AKS, to će opet, nužno, imati za posledicu veštački sukob najveće komora u državi sa Advokatskom komorom Srbije, kao krovnom komorom. To će opet podeliti srpsku advokaturu na dvoje!

Ako advokati Beograda svojim dolaskom omoguće kakav-takav legitimitet izbornoj Skupštini 13. maja 2017. godine, stvari će se dalje pogoršavati, jer kao što je napred objašnjeno rezultati izbora na toj izbornoj Skupštini ne mogu imati legalitet, odnosno nisu pravno održivi.

Image result for consequences

Treba očekivati da rukovodstvo, koje eventualno bude izabrano 13. maja, odmah zatraži primopredaju dužnosti sa sadašnjim Upravnim odborom. Jer, zašto bi u protivnom, čak i svojim ličnim sredstvima, finansirali izbornu Skupštinu 13. maja, ako ne da preuzmu „vlast“ u AKB, i to pre izbora zakazanih za 10. juni?!

Nije teško predpostaviti da će sadašnji Upravni odbor odbiti da preda dužnost rukovodstvu koje eventualno bude izabrano 13. maja, jer se već izjasnio da tu izbornu Skupštinu smatra nelegalnom, i pozvao advokate da na nju ne idu. Da li će pojedini advokati (da bi preuzeli funkcije ili da bi zadržali funkcije u komori, svejedno) ponovo pribeći nasilju koje je primenjivano 2010. i 2011. godine, o čemu su izveštavali mediji, a cela srpska advokatura se stidela zbog toga?

Jedini način da se izbegne novi zaplet u već vidjenoj cirkuskoj predstavi, zbog koje smo se svi stideli, jeste da se Advokati Beograda drže prava, i Statutom AKB propisanih postupaka i nadležnosti.Dakle, i pored toga što je Upravni odbor AKB u proteklom periodu pokazao neprihvatljivo i neoprostivo ignorisanje zahteva i stavova članstva Komore, članstvo treba da pristupi na izbornu Skupštinu 10. juna 2017. godine, koju je zakazo Upravni odbor, jer samo je on po važećem Statutu AKB nadležan za sazivanje i zakazivanje izborne Skupštine.

Samo na izbornoj Skupštini koju je sazvao nadležni organ za njeno sazivanje, može se izabrati legalno rukovodsvo. A, ako na legalno zakazanu Skupštinu dodje i veliki broj Advokata, novo rukovodstvo će imati i neophodan legitimitet. Čak i kada postoji legitimitet, ako nije praćen legalitetom, promena rukovodstva koja tako nastaje je „revolucionarna“ promena. „Revolucije“ u AKB su u skoroj prošlosti donele štetu, ne samo beogradskoj, već i srpskoj advokaturi u celini.

Svojim neodazivanjem da uzmu učešće na izbornoj Skupštini 13. maja, Advokati Beograda će pokazati rešenost da im se greške iz prošlosti ne ponove.

 

Sledeći Članak > Etika i estetika prava
Prethodni Članak > Zbog kredita u „švajcarcima” Francuska krivično goni bankare
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 KOMENTARA

  1. Vladimir Gajic advokat каже:

    Interesantno je da su akteri na strani kolega koji podrzavaju Skupstinu od 13. maja opet iste one kolege koje su, neki manje a neki vise, bili akteri dogadjaja iz 2010. i 2011. od kojih advokatura ne moze da se oporavi vec sedam godina. Tintor, Ninic i Zora Dobricanin, svi troje bili su clanovi UO u vreme predsednikovanja advokata Jelovca. Njihov izbor proistekao je iz nelegalno odrzane Skupstine. Odluke te Skupstine ponistio je kasnije sud sto je za pravnu posledicu imalo ponistaj svih odluka te skupstine. Tako danas u AKS u tehnickom mandatu imamo nelegalne predstavnike AKB pocev od predsednika i sekretara, odnosno Dragog Djordjevica i Jugoslava Tintora.
    Da posle sedam godina imamo ponovo situaciju deja vu, u kojoj su glavni akteri iste kolege, zaista je tragicno. Da nas iz gliba izvlace oni koji su nas u glib gurnuli, deluje kao mazohizam. Dva tabora unutar beogradske i srpske komore vec sedam godina ne daju advokaturi da digne glavu. Nama je potrebna svojevrsna lustracija u komorama. Umesto da uslov za kandidovanje bude iskustvo u radu u organima komore, ta cinjenica zapravo treba da diskriminira kandidata. Jer ko je ucestvovao u ovakvom vodjenju komora u poslednjih sedam godina nije zasluzio da nas predstavlja na bilo kojoj funkciji.
    Podseticu ovde i da su neki od organizatora nelegalne Skupstine 13. maja u septembru 2016. podrzali bas ovaj Statut AKB. Sada im smetnju prave upravo odredbe tog Statuta koje Skupstinu AKB drze tek na trecem mestu po vaznosti u podeli vlasti unutar komore. Kako nemaju pravne argumente, oni pribegavaju teorijama zavere, pokusavajuci na razlicite nacine da nanesu stetu na primer nama iz Bolje advokature. Mi se samo drzimo principa da ne zelimo ni po koju cenu da uzmemo ucesca u nelegalnim akcijama.
    Da podsetimo ovde advokate na jos jedan detalj iz bliske proslosti. Bolja advokatura je bila protiv potpisivanja sporazuma sa MInistarstvom pravde 2015.godine. Akteri Skupstine 13. maj ubedjivali su nas, i Djordjevic i Tintor i Zora Dobricanin da se radi o istorijskom sporazumu u korist advokature. Posledice vidimo. Nema tog poteza vlasti koji nije protiv nasih vitalnih interesa.

    90
  2. Rodoljub Urošević advokat каже:

    Poštovani kolega Jovice,
    Sve ovo trebali ste da iznesete na održanoj Skupštini 23.04.2017.godine. Većina advokata koja je glasala za održavanje izborne Skupštine 13.05.2017.godine, je izmanipulisana i nije se udubila u suštinu pravne problematike koju Vi iznosite. Naš sajt je posećen od malog broja advokata, a gde je izneta suština problema. Advokati koji su bili na održanoj Skupštini su ,,jezgro,,AKB. Ostali advokati oko 3.500 ne dolaze na skupove advokata. Šteta je napravljena i na svaki način treba do izbora da istina dopre do svakog advokata, da samo Bolja advokatura predstavlja prave predstavnike beogradske i srpske advokature . Grupu koja organizuje izbore 13.05. samo interesuje lična vlast, i sadašnje rukovodstvo komore i oni predstavljaju dve frakcije iste vlasti. Setite se samo da je g.Tintor sam sebe predložio za novog predsednika AKB šaljući cirkularno pismo svim advokatima Beograda. To predstavlja tipičnu propagandu, da se na jeftin način dođe do glasova. Najpametniji i pošteni ne pobeđuju na izborima u ovoj zemlji, već se traže načini kako prevariti birače, nažalost i advokate.

    70
    1. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

      Poštovani kolega Rodoljube,
      Kao što smo predhodno pisali ovde na Sajtu, naš prevashodni cilj na Skupštini 23. aprila je bio da ne dopustimo da se pokrene postupak izmena i dopuna Statuta kojima bi se u Statut ponovo vratile odredbe koje je Ustavni sud ocenio neustavnim i nezakonitim.Zato što nam je principijelno stalo do ravnopravnosti advokata u Komori, ali i da to ne bi dovelo do novog prekida u izbornom procesu. Kada se inicijator tih izmena Statuta, kolega Vladimir Petrović, izjasnio da se o njegovoj inicijativi neće raspravljati pre izborne Skupštine, naš primarni cilj je ispunjen.

      Što se tiče sukoba koji je nastao izmedju Upravnog odbora i troje kandidata za predsednika AKB, verujem da ćete se složiti da je njime izazvan priličan ‘’metež’’ u raspravi i vodjenju sednice. Prihvatam kritiku da smo možda pogrešili što se nismo uključili u raspravu izmedju ta dva tabora, iako je ona bila prilično nedolična. Mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da taj eventualni propust nadomestimo, da dopremo do što većeg broja kolega, i da ih informišemo o našem razumevanju šta advokatima Beograda valja činiti. Taj cilj ima i ovaj tekst.
      Ipak, naposletku svi snosimo vlastiti deo odgovornosti, pa i da se informišemo o onome što nas se tiče, te da na osnovu dovoljno informacija donosimo vlastite odluke. Verujem da će većina advokata zauzeti pravilan odnos prema dogadjajima koji su pred nama.

      Vama se zahvaljujem na komentaru i podršsci!

      91