четвртак, 22. септембар, 2016

TRI KORAKA DO STATUTA

Odluka Upravnog odbora AKB da ne usvoji kao svoj predlog nacrt Statuta AKB, koji je pripremila Radna grupa koju je obrazovala Skupština, jeste pokušaj da se advokatima nametne Statut koji je po volji odlazećeg Upravnog odbora na čelu sa predsednikom Šoškićem.

Takav način donošenja Statuta nije u interesu advokature uopšte, pa ni kolega koji podržavaju sva rešenja sadržana u predlogu Statuta koji nudi Upravni odbor.
Jer, neki sledeći Upravni odobr može da nametne neki drugačiji Statut…

Advokati ne treba da dozvole da Upravni odbor ima poslednju reč u donošenju Statuta po principu ‘’uzmi ili ostavi’’. Ni sada, niti u budućnosti.

Zato, predlog Statuta koji nameće Upravni odbor treba skinuti sa dnevnog reda!
To je prvi korak na putu do Statuta i uvođenja osnovnog reda i odgovornosti u Komori.

Odluke Skupštine moraju poštovati i izvršavati svi. Svi advokati i svi organi. Bez toga reda neće biti.
Zatim, Skupština treba da stavi na dnevni red predlog Statuta koji je sačinila njena Radna grupa, radno telo koje je Skupština obrazovala.

I konačno, Skupština o predlogu Radne grupe treba da odluči, najpre, u načelu, a onda u pojedinostima (po procerduri odlučivanja o amandmanima).
Ova tri koraka su jedini put da se beogradska advokatura odupre samovolji i vrati poštovanju volje većine.

Ova tri koraka su pravno utemeljena na odredbama člana 14 i člana 18 stav 1 Poslovnika Skupštine AKB.
Sa sadržinom opšteg pravnog akta koji uredjuje rad Skupštine AKB se možete upoznati ovde.

Uz dužno poštovanje svima koji smatraju da jedino skupština koju čine svi advokati garantuje svima učešće u donošenju odluka, upravo su poslednji dogadjaji pokazali suprotnost tome.
Upravni odbor u postojećem sistemu predstavlja otudjeni centar moći, i to je nužno promeniti.

statut1

U organu koji ima 4000 članova, nije moguće obezbediti legitimitet odluka koje donosi, jer nije moguće obezbediti prisustvo makar polovine članova sednicama na kojima se donose odluke.

U profesionalnoj zajedinici koja broji 4000 članova neophodno je efikasno predstavničko telo koje kontroliše nosioce izvršnih funkcija.
Briga za moguće manipulacije izabranim predstavnicima advokata u Skupštini, kao predstavničkom telu, je samo izgovor da izvršni organi i dalje ostanu bez efikasne kontrole, potpuno otudjeni od članstva, i upravo da oni sačuvaju mogućnost manipulacije Skupštinom koju čini 4000 advokata, ali koja odlučuje sa kvorumom od 2,5%, kako je sada.

Predlog Statuta kojji je sačinila Radna grupa koju je obrazovala Skupština 23. aprila, možete pogledati ovde.

Radna grupa je konzistentno razradila dva moguća načina upravljanja komorom, kao opciju A, upravljanje koje vrši Skupština koju čine svi advokati, dakle kao do sada, i kao opciju B, upravljanje koje vrši Skupština od 200 advokata, izabranih na opštim izborima na kojima svi advokati imaju pravo da biraju i budu birani.

Opcija B, svima garantuje pravo glasa, a obezbdjuje efikasnu kontrolu i smenjivost izvršnih organa.
Uskraćivanje prava glasa bilo kom advokatu predstavlja suprotnost elementarnim etičkim načelima kolegijalnosti, medjusobnog uvažavanja i solidarnosti u advokaturi.

Ako postane organizacija u kojoj neko ima pravo da glasa, a neko ne, komora će izgubiti samu suštinu advokature, a to je ravnopravnost advokata, i pretvoriće se u nekakav mutant skupštine
društva kapitala, u kojoj se glasa po veličini budjelara.

Opcija B uvodi efikasnu kontrolu same Skupštine potvrdjivanjem njenih odluka na Konferenciji i elektronskim glasanjem, koje je neophodno da bi stupile na pravnu snagu.
Takodje, advokati mogu na Konferenciji da donesu odluku o raspuštanju Skupštine i vanrednim izborima za sve organe.

Opcija B propisuje izborni postupak za izbore članova Skupštine i nosioce izvšrnih funkcija, koji kontroliše Disciplinski sud, kao nezavisan organ u Komori.
Elektonsko glasanje je novina koju uvodi opcija B, sa ambicijom da elektronske komunikacije omoguće mobilnost i efikasnost organizacije u svim segmentima njenog delovanja.

Mladi advokati koji ne mogu biti izabrani u izvršne organe zbog uslova da moraju imati najmanje 5 godina staža u advokaturi, imaju rezervisano jedno mesto u Upravom odboru, jer je predsednik Sekcije mladih advokata po funkciji član Upravnog odbora.

Takodje, doajeni, svi advokati sa više od 35 godina staža u advokaturi, imaju rezervisano mesto u Upravnom odboru, jer je i predsednik Saveta Komore član Upravnog odbora po
funkciji. Savet Komore okuplja sve doajene (a ne samo bivše funkcionere) i pruža im priliku da svojim iskustvom doprinesu radu Komore i dobrobiti profesije.

Sa tri koraka, u subotu, 24. septembra, beogradska advokatura može započeti reformu svoje profesionalne organizacije.

Prvo, treba odbiti raspravljanje o predlogu Statuta odlazećeg Upravnog odbora!
Drugo, Treba staviti na dnevni red Predlog Statuta koji je sačinila Radna grupa Skupštine.
Treće, treba glasati u načelu za opciju B u predlogu Radne grupe.

Jedino tako se mogu odškrinuti vrata promenama u advokaturi. U protivnom, ostaće sve po starom, a znamo kako je to…

Sledeći Članak > O tempora, o mores!
Prethodni Članak > Dosta je bilo!
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 KOMENTARA

  1. Ceda Kokanovic каже:

    Kolega Todoroviću,

    Obzirom na iskustva sa prethodne Skupštine, na kojoj je posle neusvajanja dnevnog reda bilo više odvojenih predloga za dopunu dnevnog reda, koji nisu stavljeni na glasanje već je diskrecionom odlukom predsedavajućeg na glasanje posle prilično nestrukturirane diskusije stavljena neka zbirna polu-aproksimacija raznih predloga dopuna koja je posle i usvojena, te obzirom na ne baš preterano robusne odredbe Poslovnika o amandmanima, kakva je vaša procena realnih šansi da na dnevni red Skupštine u subotu dodje bilo šta što u tom trenutku ne bude po volji predsedavajućeg iste?

    Hvala i pozdrav,

    Čeda Kokanović

    42
    1. Miki каже:

      Kolega Kokanoviću, mislim da treba svim silama sprečiti da nedođe do samovolje ( naravno ne mislim na fizičku silu) ali treba racunati da çe mapetovci pokušati da sprovedu svoj prljavi plan...licno sam bio prisutan u AKB kad je M.Nicović za vreme protesta pred čuvenu skupštinu AKB povodom prekida protesta savetovao Šoškića da ga posluša jer će biti preglasani ako sve ostave slučaju ( misli na pošteno glasanje)....da budem precizniji verovatno spremaju plan b. Tako bi i advokati trebali da spreme plan B.

      51
      1. Čeda Kokanović каже:

        Slažem se da bi trebali da spreme plan B. Nego - vidite li vi, a što je i moje pitanje kolegi Todoroviću, delotvorne pravne metode koje, pod pretpostavkom dovoljne većine na skupštini, mogu da obezbede da se zaista i desi ono što većina hoće, a predsedavajući neće?

        22
        1. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

          Izvinjavam se, mimoišli su nam se komentari. Dakle, jedina pravna metoda je glasanje. Da li će biti i delotvorna, videćemo na Skupštini. Na predhodnoj se pokazala delotvornom. Nadam se da će i na sledećoj.

          50
    2. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

      Poštovani kolega Kokanoviću,

      Na predhodnoj sednici Skupštine, dnevni red je odbijen u celini. Pre toga nije se diskutovalo o izmenama i dopunama dnevnog reda. Nakon toga diskutovalo se o tome kakvu odluku Skupština da donese nakon što je odbila da radi po dnevnom redu koji je predložio Predsednik. Iskristalisala su se dva predloga. Jedan je predložio kolega Gajić, a drugi kolegenica Dobričanin-Nikodinović. Predlog kolege Gajića je usvojen ubedljivom i prebrojanom većinom glasova prisutnih advokata. To iskustvo jeste važno, jer govori da advokati ne moraju da igraju kako im svira rukovodstvo. I da je moguće tu dugogodišnju igranku prekinuti.

      Vi ste postavili odlično pitanje. Dakle, ja mislim da su izgledi da se na dnevnom redu nadje bilo šta što nije po volji predsedavajućem u obrnutoj srazmeri sa podrškom koju advokati daju njegovom predlogu dnevnog reda, koji smo dobili u pozivu. Što je veća podrška advokata predlogu dnevnog reda koji nam je dostavio Predsednik Komore, manji su izgledi da se on promeni. I obrnuto. Što više advokata ne podržava odluke koje su Upravni odbor i Predsednik doneli u pripremi sednice Skupštine, pa zato ni dnevni red koji predlaže Predsednik, veći su izgledi da se dnevni red promeni, i da advokati, odnosno Skupština, odrede drugačiji dnevni red.

      Nisam u stanju da procenim kolika je podrška advokata odlukama koje su doneli poslednjih dana Predsednik i Upravni odbor u vezi sa predstojećom sednicom Skupštine. Jer, ne bavim se ja istraživanjem advokatskog javnog mnjenja. Lično, ne mogu da podržim njihove odluke, jer nisu izvršili zadatke koje im je Skupština postavila svojom odlukom sa predhodne sednice. Naprotiv, njihove odluke su svesno suprotne odluci Skupštine, a mislim da je to nedopustivmo. Takodje, mislim da nije rešenje da dignemo ruke i kažemo: Dobro, neka bude po vašem, evo izglasaćemo vaš dnevni red, vaš statut, sve što hoćete... jer, to je loša poruka onima koji će jednog dana, a taj dan je izvesno uskoro, doći na njihovo mesto.

      53
      1. Čeda Kokanović каже:

        Hvala kolega na odgovoru. Vi u suštini kažete da šanse da se nešto stavi na dnevni red zavise od ubedljivosti većine koja to traži, ali o tome šta će se i da li će se staviti na glasanje, nezavisno od većine, odlučuje svojevoljno predsedavajući. Drugim rečima, bez odluke predsedavajućeg da se o nečemu glasa većine, bar formalno, i nema. Setićemo se svi da na prošloj skupštini predlog koleginice Dobričanin-Nikodijević nekako nije stavljen na glasanje...

        35
        1. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

          Ako me sećanje dobro služi Gajić je predložio da se donese Statut zakažu statutarna i izborna Skupština, a kolegenica Dobričanin-Nikodijević da se po starom (za koji neki drže da je nevažeći) Statutu zakažu izbori, ako se ne varam za juni mesec. Usvojivši Gajićev predlog Skupština je odlučila i o njenom, teško da se može naći smisao glasanju o njenom predlogu nakon što je doneta odluka kakva je doneta.

          Dakle, situacije su u tom smislu neuporedive.

          Što se tiče samovolje predsedavajućeg, mislim da je jedini mogući otpor njegovoj samovolji ne prihvatanje njegovog predloga, a glasanje za alternativni. Ako alternativni ne bude stavljen na glasanje, ne treba da bude prihvaćen ni njegov. Ne treba prihvatiti samovolju. Barem se meni tako čini.

          62
          1. Čeda Kokanović каже:

            Mogu se stvari gledati iz perspektive koju vi navodite, a može se takodje reći da bi glasanjem o predlogu koleginice Dobričanin-Nikodinović skupština odlučila i o predlogu kolege Gajića. Zašto je na glasanje stavljen jedan, a ne drugi predlog nikada nećemo saznati, ali činjenica da je predsedavajući u poziciji da na glasanje stavi ono šta njemu odgovara je svakako indikativna. Imajući u vidu skorašnje odluke UO, meni deluje jasno da je intencija bila da se "kupi vreme" pa smo sada opet u istoj poziciji kao i pred skupštinu u aprilu. I opet vodimo polemiku dosta sličnu onoj koju smo na ovom blogu vodili pred tu skupštinu.

            Vi ste sami citirali u nekom od ranijih postova izjavu nekoga iz sadašnje garniture UO da ako predlog statuta ne bude prihvaćen garnitura će vladati još sto godina. Tome bih dodao i izjavu Aleksandra Cvejića za ceelegalmaters.com koja glasi "since the Board is the only body authorized to submit drafts of the bylaws to the assembly, we decided to accept one of them with minor changes. We now published it on our website and all lawyers in Belgrade have the right to propose amendments to our draft. Based on that, we will put forward a final draft to the assembly." U toj izjavi deo koji kaže "we will put forward a final draft to the assembly" mi ne zvuči kao izraz namere da se skupštini dozvoli da glasa o "svojim" amandmanima.

            Slažem se sa vašim delom gde kažete da je većina na skupštini u poziciji da blokira namere UO, i to naravno podržavam, ali stvari stoje tako da je i UO u poziciji da blokira namere suprotne njegovim, a advokati nemaju delotvorna sredstva da to spreče, pa je možda došlo vreme da se razmotri dalja održivost koncepcije "prvo ustav pa izbori", jer mi neki osećaj govori da ćemo sa tom koncepcijom i za 6 meseci voditi istu diskusiju pred opet tamo neku skupštinu sa istim dnevnim redom, kao kad u onom klipu sa svojim citatima na youtube Djindjic govori o tome da ćemo "za deset godina opet imati neku komičnu vladu koja će govoriti kako i mi hoćemo u EU"...

            24
  2. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

    Poštovani kolega Kokanoviću,

    Sada su stvari jasnije. Vi zapravo smatrate da je 23. aprila trebalo odlučiti drugačije, odnosno onako kako je predlagala kolegenica Dobričanin-Nikodijević. To nije bila tema ovog mog teksta. Ipak, Skupština je odlučila kako je odlučila sa većinom od oko 320 glasova od 350 prisutnih. Mislim da je izvesno da predelog koji ste Vi tada podržavali nije imao većinu. To naravno ne znači samo po sebi da je Skupština donela ispravnu odluku, već da je donela legalnu i legitimnu odluku (u meri u kojoj je legitimnost u takvoj Skupštini uopšte moguća).

    Nikada nisam u svojim postovima izneo citat koji ovde navodite. To je možda učinio neko drugi, ali ja ne.

    Što se tiče izjave kolege Cvejića, koju ovde navodite, mislim da on nije u pravu, jer Poslovnik Skupštine propisuje u članu 18 stav 1 da Skupština može obrazovati svoje radno telo da pripremi predlog odluke iz njene nadležnosti.

    Što se tiče ponovnog razmatranja koncepcije prvo statut pa izbori, Vaše je pravo da se zalažete za to. Meni se i dalje čini da je to jedini put koji dolikuje profesionalnoj organizaciji pravnika, i u ponovnom razmatranju ću ponovo podržati taj put. Bez obzira na nedaće koje on podrazumeva.

    72
    1. Ceda Kokanovic каже:

      Hvala kolega. Niste vi citirali člana UO već kolega Gajić u odgovoru na vaš post "Skupština koja se ne zarezuje", sad vidim.

      Ja sam na prethodnoj skupštini smatrao da je bolje doneti odluku o smeni UO, ili bar glasati o istoj, i time ih na neki način barem približiti vratima. Većina koju pominjete nije previše relevantna jer bi istu većinu dobilo bilo koje drugo glasanje protiv Šoškića, ali je on izabrao ono koje njemu najviše odgovara.

      Mi smo pred raniju skupštinu imali priče o tome kako UO vlada nelegalno sa isteklim mandatom, a sada se zbog priče o statutu to više i ne pominje, pa je moj zaključak da se nametanjem teme statuta umesto smene i izbora mandat UO legitimizovao. A smena na skupštini bi ga de-legitimizovala.

      Nov statut svakako ne može biti legalniji od postojećeg u situaciji gde treba da ga po postojećem nelegalnom statutu usvoji skupština sazvana od nelegalnog UO na predlog istog nelegalnog organa. Sa druge strane, ako po nelegalnom postojećem statutu može da se drži skupština, onda ne vidim zašto ne bi mogli i izbori? Principijalne razloge za odlaganje smene stoga ne vidim, interesne da.

      Na stranu od svega toga, vreme će pokazati šta će biti i da li će koncepcija "ustav pa izbori" dovesti do toga da Komora na kraju ima i statut i izabrane organe, a vi i drugi koji se za tu koncepciju zalažu ćete već sami usput videti kako vam ide i da li na istoj treba istrajavati i dalje ili ne.

      54
      1. Vladimir Gajic каже:

        To je toliko prosto Dragi kolega. Od 2011 nemamo Statut. Pa to je sramota za bilo koju organizaciju a kamoli za advokate. Kako da sprovedete izbore bez Statuta. To bi bilo nesto slicno posleratnoj revolucionarnoj pravdi kada se sudilo bez Zakona. Inzeresi su opsti, ako neko hoce da gleda posteno.

        31