четвртак, 18. август, 2016

STATUT KAO IZBOR

Advokatska komora Beograda kasni sa donošenjem novog Statuta – pet godina.

Taj period obeležili su sukobi u našoj profesionalnoj organizaciji kakvi se ne pamte. Narušeni su vršenje važnih funkcija komore, ali i atmosfera kolegijalnosti, solidarnosti i medjusobnog poštovanja u advokaturi. Profesionalna organizacija, komora, je temelj naše profesije. Komora je telo advokature, a etika je njena duša.

I telo i duša su oboleli. Komoru ugrožavaju sukobi, a etiku zapostavljanje vrednosti. Donošenje novog Statuta je prilika da se započne sa lečenjem tela, da bi potom i lečenje duše došlo na red. Samo u zdravom telu, može biti zdrav duh.

Radna grupa koju je formirala Skupština AKB na sednici 23. aprila, pripremila je nacrt Statuta o kome je započela javna rasprava. Taj nacrt, po prvi put, nudi advokatima Beograda dve različite opcije upravljanja komorom. Tako, advokati po prvi put imaju mogućnost stvarnog, a ne samo prividnog izbora kako će njihova organizacija biti ustrojena ubuduće.

Tako smo izbacili ‘’ćoravu kutiju’’ iz advokature!

Novi Statut neće biti oktroisan advokatima, već će svi advokati biti u prilici, u javnoj raspravi, a potom i demokratskim glasanjem, da odluče kako će biti ustrojena komora u budućnosti. Niko nije ućutkan pre odlučivanja, a odluka nije doneta snagom nadvikivanja. To može da bude veliki doprinos ozdravljenju organizacije, ali i prilika da se u advokaturu vrate kolegijalnost, ravnopravnost, solidarnost, medjusobno uvažavanje.

A kao rezultat procesa donošenja Statuta, najvažnije je da se u advokaturu vrati: slobodno, demokratsko donošenje odluka voljom nesporne većine.

U prvoj opciji nacrta Statuta, osnov organizacije komore jeste Skupština koju čine svi advokati. U toj opciji Komorom upravljaju njeni organi, od kojih je Skupština najviši organ. Ova opcija polazi od principijelnog stave da se ravnopravnost advokata i stvarni uticaj advokata u upravljanju Komorom ostvaruje jedino ako su svi advokati članovi najvišeg organa upravljanja.

Upravljanje komorom, u ovoj, prvoj opciji, suštinski ostaje kakvo je bilo i do sada, ali uz odredjene novine u procesu izbora organa, koje imaju za cilj da glasanje, kao najvažniju fazu izbora izvršnih i disciplinskih oorgana Komore, kao i njenih predstavnika u organima AKS, prilagode činjenici da Komora sada ima skoro 4000 članova.

Tako, se u ovoj opciji izbori sprovode na izbornoj Skupštini koja se održava u danu za raspravu i danu za glasanje.

Druga opcija, polazi upravo od ove poslednje činjenice, i organizaciju i upravljanje Komorom uredjuje sasvim drugačije nego što je bilo do sada, sa ambicijom da ih prilagodi upravo činjenici da Komora ima blizu 4000 članova. Ova opcija polazi od iskustva iz poslednjih nekoliko godina, u kome se jasno pokazalo da Skupština koju čine svih 4000 advokata nije operativan i delotvoran organ, te da kao takav sistemski generiše sukobe, jer nije sposoban da ih razreši unutar sebe.

Iskustvo pokazuje da organ koji ima toliki broj članova ne može da obezbede legitimitet svog odlučivanja, a da je mogućnost uticaja advokata na odlučivanje u takvom organu praktično sužena, neodredjena i relativizovana. Zato, opcija B traga za novim rešenjima organizacije i upravljanja u Komori.

Tako, u ovoj opciji advokati na izborima biraju Skupštinu, koja je najviši organ upravljanja Komorom, a čine je izabrani predstavnici advokata. Kako se na 25 advokata bira jedan član Skupštine, taj predstavnički organ bi imao oko 160 članova, što treba da obezbedi njegovu operativnost i delotvornost. Na izborima za članove Skupštine svi advokati imaju pravo da biraju i budu birani, bez ograničenja.

Skupština bira organ predstavljanja i zastupanja, izvšni i nadzorni organ, kao i predstavnike u organima AKS, koji svi njoj odgovaraju za svoj rad, dok se disciplinski organi biraju na izborima, kao i članovi Skupštine. Cilj je da se na ovaj način obezbedi i učvrsti nezavisnost i samostalnost disciplinskih organa u vršenju njihovih statutarnih nadležnosti.

Najvažnije odluke svih organa, koje se tiču ustavnog položaja advokature, moraju biti potvrdjene ličnim izjašnjavanjem advokata u formama izjašnjavanja referendumskog tipa – glasanjem na Konferenciji ili elektronskim glasanjem. Pored ovoga, neposredno učešće advokata u upravljanju Komorom obezbedjuje se: raspravom i donošenjem zaključaka na Konferenciji, mogućnošću sazivanja Skupštine i od strane advokata, inicijacijom opoziva svih organa, statutarnim garancijama prava na učešće u radu organa, a najvažnije i pravom na učešće u raspravama koje se vode na sednicama Skupštine.

U ovoj opciji, po prvi put se, najvišim opštim akotom Komore, uvodi u upravljanje komorom korišćenje informacionih tehnologija. Čini se to sasvim ograničeno, reklo bi se stidljivo, sa alternativom za kolege koje ne koriste informacione tehnologije, ali je i to veliki korak u modernizaciji komunikacija u profesiji. To je inovacija koja će, ako bude prihvaćena, sigurno moći da se proširuje i razradjuje tako da omogući veće učešće advokata u svim aktivnostima komore.

U ovoj opciji, sa dva rezervisana mesta u Upravnom odboru, obezbedjuje se uticaj na upravljanje Komorom mladih advokata (do 35 godina života), kao i doajena (sa više od 35 godina neprekidnog staža u advokaturi).

f

Takodje, sa ciljem da se u izbornom postupku pospeši demokratska rasprava o razlitičitim programima razvoja profesije, te da izbori postanu i izbor programa, a ne samo izbor ljudi, u ovoj opciji se propisuje i pravo kandidata na predstavljanje svojih programa, stavova i vidjenja zaštite i razvoja profesije. U toj izbornoj raspravi unutar profesije, jedino ograničenje, koje se naglašava, jeste poštovanje Kodeksa profesionalne etike advokata u medjusobnom ophodjenju i komunikacijama.

Nacrt Statuta svojim većim delom predstavlja jedinstveni tekst, koji je zajednički za obe opcije, jer je postignuta saglasnost o većini pitanja statutarne materije. O tome, za potrebe ovoga teksta, izdvajamo samo dve važne novine.

Statut deklariše kao cilj Komore zalaganje za ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, vladavinu prava, podelu vlasti, i posebno nezavisnost sudske vlasti. S obzirom na okolnosti u društvu i državi, koje postoje kada se donosi novi Statut AKB, advokaturi se predlaže, na ovom statutaranom, dakle, pravnom osnovu, veće učešće i uticaj u društvenim procesima od čijeg ishoda zavisi i njen opstanak, kao profesije čija je fizionomija izgradjena njenim vekovnim postojanjem.

Advokatura, aktivnošću svoje komore, njenih organa, ali i advokata, tako nastoji da postane uticajna institucija gradjanskog društva, koja delotvorno učestvuje u društvenim procesima koji se tiču nje same, ali i osnovnih vrednosti demokratskog gradjanskog društva i pravnog poredka, garantovanih Ustavom i medjunarodnim pravom.

Takodje, deklariše se zaštita profesionalnog integriteta i dostojanstva ličnosti advokata, kao jedan od ciljeva i zadataka Komore. U sledu toga, po prvi put, se izdvaja jedan inokosni organ (podpredsednik Komore), koji je ovlašćen i dužan da preduzima hitne mere na zaštiti advokata koji se obrate Komori sa zahtevom da im Komora pruži zaštitu u konkretnim slučajevima kada su ugroženi njihov integritet u obavljanju advokature ili njihovo dostojanstvo. Ova novina iziskuje svakako dodatno razmatranje i razradu, što se očekuje u javnoj raspravi, koja je započela.

Proces donošenja novog Statuta, i izbor organa po novom Statutu, su prilika da se beogradska advokatura vrati u konstruktivnu praksu, u delovanje bez sukoba koji ugrožavaju samu svhu i suštinu njene Komore. Blisko buduće vreme će pokazati, hoćemo li iskoristiti ovu priliku.

Sledeći Članak > Za bolju advokaturu
Prethodni Članak > I tako dan za danom...
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

8 KOMENTARA

  1. vladimir m.gajic каже:

    Brilijantan je prikaz koji je o Nacrtu Statuta dao kolega Todorović.
    Ja bih još dodao da je varijanta A iako poboljšana , zapravo jedno staro rešenje , možda i više od 50 godina, stvoreno za komoru koja ima stotinak advokata naspram ove današnje od skoro 4.000.
    Predlog "Bolje advokature" je varijanta B iz svih onih ključnih razloga koje je dao kolega Todorović.
    Na Skupštini od 23. aprila, mi smo dali kao predlog jedan pravac koji je dobio ogromnu većinu glasova prisutnih advokata. U taj pravac se uklopila i Radna grupa koja je uložila velike napore da izađe sa jednim predlogom koji u pogledu načina izbora za organe komore ima dve varijante. Distanciramo se od "ćorave kutije" polako ali sigurno. Bez obzira za koji predlog se opredeli Skupština AKB 17. septembra, jako je važno što će to biti rezultat za koji se odluče advokati nakon dovoljno vremena da se sa predlogom upoznaju i odluče čemu hoće da daju svoj glas. Neće tu biti ni pobednika ni poraženih. Nakon usvajanja novog Statuta, obezbediće se uslovi da se uz učešće što većeg broja advokata izaberu novi organi komore. Izgleda da se otvorio put da postanemo normalna organizacija ?

    90
    1. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

      Hvala Ti, Vladimire, na ovom komentaru! Već sam pomislio da su svi na moru… 
      Ovim pitanjem, kojim si završio Tvoj komentar, dao si mi šlagvort da ovde dodam nekoliko rečenica, a tiču se samog rada Radne grupe.
      Kao što je poznato, Radna grupa je sastavljena od kolega koji na mnoga pitanja imaju različita gledanja. Uprkos tome, radna atmosfera, kolegijalnost, kao i uvažavanje različitosti u sagledavanju statutarnih rešenja koja smo razmatrali su bili - na vrlo visokom nivou. Moram da kažem da je za mene, zbog svega toga, učešće u radu Radne grupe bilo veliko zadovoljstvo. I na tome se kolegama javno zahvaljujem!
      Suvišno je reći da se ja zalažem za rešenja u varijanti B. Kao osnov za ta rešenja poslužio je nacrt Statuta koji smo prošle godine sačinili i diskutovali na ovom Blogu. Na taj napor advokata koji podržavaju naš Pokret sam ponosan! Medjutim, kolege iz Radne grupe, posebno oni koji, takodje, smatraju da Skupština AKB treba da bude predstavnička, ali i oni koji istrajno i principijelno brane stav da svi advokati treba da budu članovi Skupštine, su dali doprinos da se varijanta B poboljša u odnosu na naš prošlogodišnji nacrt. Tako je poboljšana i varijanta A u odnosu na Predlog UO, koji je proletos ponudjen Skupštini.
      Treba da se manemo jalovog ''lova na veštice'', i da svako za sebe izmeri, izvaga i odluči za šta će glasati. Tako svako preuzima svoj deo odgovornosti. I ne navlači sebi na teret tudje breme... U tome može biti korisna samo argumentovana rasprava o različitim rešenjima u obe opcije. Etiketiranja i vredjanja teško mogu biti od neke koristi... Ostavimo ih u prošlosti!

      90
      1. vladimir m.gajic каже:

        Evo da se i ja nadovežem na poslednji deo tvog komentara. Bilo bi dobro da se od strane onih koji imaju primedbe , naročito oni koji imaju primedbe na obe varijajante uključe u raspravu ali na način koji ako mogu tako da kažem dolikuje advokatima. Podrazumeva se da to treba da bude rasprava o predloženom Statutu , a ne o raznim teorijama zavere koje se plasiraju preko nekih društvenih grupa. Ko za koga radi, ko ima i kakve skrivene ciljeve, ko je čiji špijun i ostale teme koje su možda dobre za neki tabloid ili toaletoid !? Kada se u septembru usvoji statut biće sasvim dovoljno vremena i za kampanju. Mi iz Bolje advokature nećemo blatiti svoje konkurente, niti ćemo sebi dozvoliti da se rasprava svede na pijačnu svađu. Verujemo da je bilo dosta toga u poslednjih desetak godina i da se to velikoj većini smučilo.

        90
        1. Адвокат Урош Тешмановић каже:

          На жалост колеге од како је објављен тај нацрт статута нисам видео, ни чуо, ни једну конструктивну критику, ни један предлог шта би могло боље или другачије, нити аргументе за и против варијанте А и Б.

          Можда су сви на мору, како Јовица каже....Ипак је лето, сувопаран је то текст, а треба и време да се прочита....лакше је да се други тиме баве....

          70
  2. Jelena Vučković каже:

    Drage kolege, evo vratili smo se sa mora. Ja imam jedno pitanje: kako se uopšte brani postojanje varijante "A" kada je jasno da je u suprotnosti sa Statutom AKS? Član 15 Statuta AKS jasno kaže da je skupština komora u sastavu AKS organizovana po predstavničkom sistemu, i da se moraju organizovati izborne jedinice za izbor predstavnika u skupštinu. Ja iz ovoga zaključujem: opcija A je nelegalna opcija (nije u skladu sa statutom AKS), a opcija B isto nije dobro razradila pitanje izbornih jedinica, jer su one, čini se, obaveza po Statutu AKS.

    10
    1. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

      Poštovana kolegenice Vučković,

      Hvala Vam, najpre, što ste pročitali obe opcije!

      Pokušaću da odgovorim na Vaše pitanje, ali ne kao neko ko brani opciju A, jer ja se, kao što jasno proizilazi iz teksta koji ste komentarisali, zalažem za opciju B, već više da dodatno razjasnim kako je došlo do predlaganja ove dve opcije.

      Dakle, pojedine kolege polaze od odredbe Zakona o advokaturi koja propisuje da komore u sastavu AKS svojim statutima uredjuju ''sastav i način izbor svojih organa''. Oni smatraju da odredbe Statuta AKS koje izričito propisuju da skupštine komora u njenom sastavu moraju biti predstavničke nisu usaglašene sa zakonom. Oni smatraju (koliko ih ja razumem) da zato te odredbe Statuta AKS i ne obavezuju. Lično smatram da one obavezuju iako su može biti nesaglasne zakonu, sve dok ih Ustavni sud ne eliminiše iz pravnog poretka... Drugi advokati, pa i u Radnoj grupi, su na stanovištu da se mora primeniti odredba Zakona koja propisuje da statuti komora u sastavu AKS moraju biti u saglasnosti sa Statutom AKS, te da na osnovu toga i skupštine komora u sastavu AKS moraju biti predstavničke. Budući da je ovde reč o jednom pravnom pitanju, a da svi advokati znaju pravo, Radna grupa nije rešavala ovo pravno pitanje umesto advokata, odnosno nije imala načina (pa ni mandat!) da arbitrira izmedju ovih različitih pravnih tumačenja, već sa kolegijalnim uvažavanjem prepušta svim advokatima da svako za sebe reši to pravno pitanje prilikom glasanja, opredeljujući se za jednu ili drugu opciju predloga Statuta.

      No, važniji od zahteva da bude uskladjen sa Statutom AKS, za novi Statut AKB (po mom uverenju) jeste zahtev da odgovori potrebi da se organizacija i organi AKB prilagode savremenim okolnostima koje realno postoje u beogradskoj advokaturi. Dominantna karakteristika beogradske advokature danas jeste brojnost, blizu četiri hiljade ravnopravnih članova. Uočljivi su i različiti legitimni interesi u advokaturi, tako onih kolega koji su se udružili u manje ili veće kancelarije, manje ili više čvrstih ili labavih medjusobnih veza, zatim onih kolega koji su se specijalizoavali za odredjene oblasti prakse, za razliku od kolega koji se samostalno bave advokaturom i nisu se specijalizovali, mladjih kolega i doajena, onih koji su stupili u advokaturu iz redova advokatskih pripravnika i onih koji su postali advokati nakon respektivnih karijera u drugim pravničkim profesijama... U tom smislu, opredeljivati se izmedju dve opcije valja prevashodno prema tome koja predvidja organizaciju i organe koji više odgovaraju tim realnim okolnostima u kojima naša advokatura danas bivstvuje. Ali, tako da se ravnopravno, ali i dostojanstveno (zašto ne reći i gospodstveno) u legitimnim organima izraze i artikulišu interesi svih, i da se sa usephom definiše zajednički interes...

      Konačno, izborne jedinice u opciji B. Statut AKS je očigledno radjen imajući u vidu celu Srbiju, dakle i one komore u sastavu AKS koje okupljaju advokate iz više gradova, čitave regione. Medjutim, više izbornih jedinica nije obaveza. Odnosno, i po Statutu AKS, moguće je da teritorija jedne komore bude jedna izborna jedinica. Radna grupa se opredelila da u opciji B predloži da celi Beograd bude jedna izborna jedinica, jer smo smatrali da je to opravdano. Naime, sve kolege čije je sedište kancelarije na teritoriji Višeg suda u Beogradu rade na teritoriji relativno male površine, poslom su vezani za iste sudove i druge institucije, kancelarije im nisu na prevelikoj udaljenosti, često menjaju adresu sedišta kancelarije i td. Deoba na više izbornih jedinica bi iziskivala dodatno usložnjavanje izbornog procesa, koji je i ovako prilično komplikovan. Neki smatraju da bi izborne jedinice bile samo uvod u cepanje AKB na više novih komora, čemu se oštro protive...

      Naravno, moguće je stvari urediti i tako da u Beogradu imamo više izbornih jedinica. Onda se otvaraju pitanja: koje teritorije bi ih činile, gde bi se održavali (u kojim prostorima) izbori po izbornim jedinicama, da li bismo nužno morali da imamo Odbore advokata na užim teritorijama grada... Ako Vi imate spremne odgovore na neka od ovih pitanja, molim Vas da se ne ustežete da ih ovde izložite. Biće to dragocen doprinos traganju za onim najboljim rešenjima!

      20
  3. Jelena Vučković каже:

    Poštovani kolega Todoroviću,
    Hvala vam na iscrpnom odgovoru. Vaše objašnjenje za jednu izbornu jedinicu mi je prihvatljivo. Međutim, mislim da bi bilo jako loše kada bi se statut u varijanti A izglasao u AKB (i to nezavisno od principijelnog određenja za posrednu ili neposrednu demokratiju), dok važi odredba člana 16 Statuta AKS. Zamislivo je da bi se ceo izborni proces koji je sproveden na osnovu takvog statuta mogao poništiti, ukoliko bi se utvrdilo da je statut morao biti u saglasnosti sa Statutom AKS. To bi opet advokaturu uvelo u haos.
    Nezavisno od toga, jedan od većih problema koji vidim u opciji B je član 13, koji govori o tome koje odluke moraju biti potvrđene od strane svih advokata. Čini mi se da je to jako široko i nejasno formulisano (odluke koje se tiču očuvanja ustavnog i zakonskog položaja advokature kao nezavisne i samostalne službe pružanja pravne pomoći) i podložno discrecionom tumačenju. Očigledan problem sa tim je mogućnost osporavanja validnosti odluka skupštine/uo u zavisnosti od tumačenja da li ili ne odluka spada u tu kategoriju. Na primer na javnoj diskusiji jedan od učesnika je izneo stav da osnivanje drugih komora na teritoriji Beograda spada u ovu kategoriju, dok meni to nije tako očigledno, čak bih pre rekla da ne spada u tu kategoriju. Moje je pitanje - šta se htelo pod tim i da li se to može malo precizirati? Hvala puno na vašem vremenu i trudu!

    10
    1. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

      Poštovana kolegenice,
      Slažem se sa vama u pogledu mogućnosti da čitav izborni postupak bude osporen, ako bi se sproveo prema pravilima u opciji A. Medjutim, svi advokati imaju pravo i obavezu da preuzmu i odgovornost za to. Važno je da obe predložene opcije imaju do kraja ravnopravan tretman, i da izbor izmedju te dve opcije bude fer i demokratski. Zato se borimo da opcija B ne bude eliminisana pre statutarne Skupštine 17. septembra, i da svi advokati imaju mogućnost da u izboru izmedju te dve opcije učestvuju. Mislim da je to korektno.

      Što se tiče člana 13 u opciji B, njega morate posmatrati u vezi sa načelnom intencijom opcije B da u odlučivanje (i komunikaciju uopšte) u advokaturi postupno uvede informacione tehnologije, odnosno elektronsko glasanje, i sa značajnim (meni neshvatljivim) otporima prema tome. Dakle, krug pitanja o kojima advokati odlučuju neposredno, potvrdjivanjem odluka organa, će se proširivati i precizirati nakon što se uvede i zaživi elektronsko glasanje. (U izvornom predlogu Statuta AKB koji smo još prošle godine objavili na ovom Sajtu i ovde diskutovali, ta je odredba bila šira... Ako imate vremena i dobre volje da pogledate nazad u objavama na ovom Sajtu, videćete izvorni predlog Statuta koji smo sačinili u Pokretu za bolju advokaturu.) Bez jasne i masovne podrške advokata da to žele i dokaza da to realno može da funkcioniše pouzdano (odnosno da advokati vide da je to i lakše i pouzdanije), u ovom trenutku ne možemo više da ''dobacimo''. Meni je žao zbog toga! Vi ste sasvim u pravu u sagledavanju mogućih problema u vezi sa članom 13. Ali, reforme su proces, a on se može odvijati samo postupno, i ako ga advokati prihvate. Još uvek ne znamo da li će se to desiti. Prvi test na Skupštini 23. aprila smo uspešno položili. Sledeći je 17. septembra. Nadam se da proces neće biti zaustavljen. Vaša diskusija ovde uverava me da ta nada nije bez osnova, i na tome sam Vam iskreno zahvalan!

      20