четвртак, 9. новембар, 2017

PROMENE USTAVA I ADVOKATURA

Ovaj tekst ima za cilj da podseti na darivanja ustava u našoj prošlosti, a posebno na to kako je donet Ustav iz 2006. godine čije se promene sada najavljuju, kompromisom partijskih vrhuški koji je društvo prihvatilo bez pogovora, da ukaže na sitnosopstvenički, a što je još gore i po advokaturu samu kontraproduktivan odnos jednog njenog dela prema aktuelnim događajima u vezi ustavnih promena, i tako da pokaže da je advokaturi i ovoga puta potrebno samo malo hrabrosti i mudrosti da svoj pogled, u vlastitom interesu, prebaci samo malo dalje od sopstvenog nosa, pa da tako časno pronađe mesto u društvu koga se neće ubrzo postideti.

Ustav iz 2006. godine je u modernoj istoriji naše države, ne računajući ustanička dokumenta ustavnog karaktera iz Prvog srpskog ustanka, trinaesti po redu.
Od Sretenjskog do Mitrovdanskog ustava, najviše pravne akte su narodu i gradjanima Srbije darivali naši vladari, ali i turski sultan, neke su donele ustavotvorne Skupštine, a neke zakonodavna
predstavnička tela, nekada zajedno sa vladarom, a nekada bez njega.

Jer, bivalo je u našoj istoriji i da nismo imali Gospodara.
Neki su naši ustavi bili tekovina, za ona vremena, vrlo progresivnih, demokratskih procesa u društvu, dok su neki bili akti pobedničkih revolucionarnih režima nakon nasilnih promena društvenog uređenja.
Ovi prvi nisu bili dugog veka, a nisu ni ovi drugi, iako ipak nešto trajniji.

Naš sada važeći Ustav je donet kao rezultat svojevrsnog kompromisa političkih elita, koji je potvrđen na referendumu.
Taj Ustav je donet najširim konsezusom političkih partija, ali bez bilo kakve predhodne javne rasprave.

Taj dogovor svojih političkih elita potvrdili su građani, sa fascinantnim procentom od 53% od ukupnog broja građana sa pravom glasa.
Ustav čije promene se spremaju oktroisala je, dakle, narodu partokratija, a građansko društvo ga je prihvatilo plebiscitarnom većinom, bez diskusije, takoreći bez pogovora.

Nije sasvim izvesno da li će u predstojećim ustavnim promenama Mitrovdanski ustav biti samo delimično izmenjen ili će biti donet novi. Ali, zahtev Evropske unije, u koju Srbija želi da se učlani, pa svoj Ustav i menja zbog toga, a ne zato što sama nalazi da nije dobar, jeste da ustavne promene budu značajne, tačnije da obezbede nezavisnost sudske vlasti u državi, i da budu osnova vladavine prava i ostvarivanja sloboda i prava građana, do kojih Unija veoma drži, pa ih postavlja kao uslov za učlanjenje Srbije u Uniju.

Kada ozbiljna država oceni da postoje razlozi da pristupi izmenama svoga najvišeg zakona, imajući u vidu upravo te razloge, ona prvo sastavi nacrt izmena i dopuna Ustava ili novog Ustava, pa taj nacrt, kao konkretan i jasno definisan pravni dokument iznese na javnu raspravu pred čitavo društvo. Onda se u društvu raspravlja da li rešenja u nacrtu mogu da obezbede društveni boljitak zbog koga se tom važnom poslu pristupilo. Krenula je i naša država tim putem, pa se u Ministarstvu pravde radilo nekoliko godina na ustavnim promenama.

dru

Neočekivano, država je odlučila da najpre pita društvo šta misli, kako i šta u Ustavu da se menja. Počela je javna rasprava o ustavnim promenama bez nacrta ustavnih promena.
Ta rasprava je nazvana:
‘’Konsultativni proces u vezi sa izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe’’.

U konsultativnom procesu, između ostalih, razmatrano je i pitanje izmene člana 67 Ustava, u kome svoje mesto ima advokatura, i pitanje izmena čitavog niza ustavnih normi u cilju
obezbeđivanja nezavisnosti sudske grane vlasti, budući da je opšte zapažanje da je sudska vlast u Srbiji pod neprihvatljivim i nepodnošljivim uticajem izvršne i zakonodavne.

Obe teme privlače pažnju advokata.
Prva, zato što bi se izmenom člana 67 Ustava izvesno otvorio (ili okončao?) jedan drugi proces, a to je proces potpune izmene same prirode i suštine advokature, kakva je u nas (bila?) više od 150 godina.
A druga, zato što je advokatura (pružanje pravne pomoći) nužni deo sudskog utvrđivanja prava u konkretnim životnim prilikama i neprilikama, što predstavlja civilizacijsku tekovinu važnu za sve ljude, pa bez nezavisnosti suda ni advokatura ne može ostvariti svoju svrhu, prirodu i suštinu u postupcima koji se pred sudom odvijaju. Teme su dakle za advokaturu važne, i povezane.

Rasprava u kosultativnom procesu se vodila na okruglim stolovima koje je organizovalo Ministarstvo pravde, i to ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima diljem Srbije.
Međutim, predstavnici sudija i tužilaca u ‘’procesu’’, zajedno sa pojedinim organizacijama civilnog društva koje se bave pravosuđem, vladavinom prava i ljudskim pravima, su odlučili
da napuste tu raspravu koju organizuje izvršna vlast, odnosno Ministarstvo pravde.

Saopštenje Društva sudija Srbije, Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM, Centra za pravosudna istraživanja i Beogradskog centra za ljudska prava, možete pročitati ovde.

Sudijama, tužiocima i nevladinim organizacijama se pridružila i Advokatska komora Beograda.
Saopštenje Advokatske komore Beograda možete pročitati ovde.

Ako se može sažeti zajednički stav, on je zapravo nepoverenje u dobre namere izvršne vlasti u konsultativnom procesu.
Jer, proces je, prema ovim učesnicima, pokazao da izvršna vlast nema nameru da omogući uspostavljanje nezavisne sudske vlasti, već pokužava da pronadje novu formulu političkog uticaja na sudove i političke kontrole sudskih odluka.

Image result for viktor gostiljac

Tada na scenu stupa Upravni odbor Advokatske komore Srbije, u sastavu spornog legaliteta i legitimiteta da predstavlja vascelu advokaturu Srbije, i izdaje ‘’Osnove platforme advokature za izmene ustava’’.
Taj dokument možete pročitati ovde.

Između ostalog, ova platforma predviđa zahtev advokature da Ustavom bude definisana kao ‘’deo pravosuđa’’, a ne kao što je sada definisana u Zakonu o advokaturi isključivo kao samostalna i nezavisna služba. Ovaj zahtev koji svojom odlukom deklariše Upravni odbor AKS (čiji legalitet i legitimitet u ovom času ostavljamo po strani) je protivurečan sam sebi, i u svojoj suštini štetan za interese naše profesije.

Naime, pravosuđe je u institucionalnom smislu deo državnog aparata, pa svaki njegov deo prati sudbinu celog pravosuđa i institucionalno pripada državnoj organizaciji.
Dakle, ako advokatura po Ustavu postane ‘’deo pravosuđa’’, makar i onog u kome se stvarno nezavisno vrši sudska vlast, ona će postati deo državnog aparata.
To je, po sebi, protivurečno drugom delu predloženog određenja advokature, jer upravo s toga što će postati deo državnog aparata, ona više neće stvarno biti samostalna i nezavisna služba.

Pripadnost advokature, u funkcionalnom smislu, propisanim postupcima sudskog utvrđivanja prava nikako se ne sme poistovetiti sa institucionalnom pripadnošću advokature organizaciji pravosuđa, niti bilo kog drugog segmenta državne organizacije.

U suprotnom,pogoduje se tendencijama podržavljenja advokature, što je za advokaturu štetno.
Želimo da verujemo da je reč o nesmotrenoj omašci donosilaca ‘’Osnova platforme…’’.

Međutim, usledio je događaj, koji iznova izaziva neslaganje sa aktivnostima advokata koji sebe smatraju predstavnicima čitave profesije. I zabrinutost.
Ministarka pravde, Nela Kuburović, i predsednik AKS, Viktor Gostiljac, su održali sastanak sa koga je Ministarstvo izdalo saopštenje koje možete pročitati ovde.

Iz ovog sopštenja pažnju privlače sledeći delovi:
‘’Gostiljac je pozdravio konsultativni proces u vezi sa promenama Ustava Srbije u oblasti pravosuđa…’’

Dakle, samo šest dana nakon što su predstavnici sudija i tužilaca napustili taj proces, Viktor Gostiljac odlazi u Ministarstvo pravde da proces podrži!?
A zatim, navodi se da je Ministarka ‘’ukazala da se predstojeće izmene Ustava odnose isključivo na sudsku granu vlasti i organizaciju javnog tužilaštva… te da Ministarstvo pravde u ovom procesu nema mandat da predlaže izmene ostalih odredaba Ustava.’’

Kada se ove dve konstantacije povežu ispada da Ministarstvo obećava da se neće menjati ustavni položaj advokature, a da za uzvrat AKS podržava proces izmena Ustava, a prema kome procesu (treba li da podsetimo!?) sudije i tužioci, samo nedelju dana ranije, izražavaju nepoverenje i neslaganje, pa ga u znak otpora napuštaju.
Konačno, sagovornici su se usaglasili da su ‘’advokati partner Ministarstvu pravde na putu reformi pravosuđa…’’

Dakle, advokati će biti partner Ministarstvu u reformi pravosuđa, koja će opet (sva je prilika) biti nametnuta sudijama i tužiocima.
Ako se tako nešto zaista desi, to će biti mnogo gore, po interese advokature pre svega, nego ono sramno ćutanje naših komora kada je predhodna vlast čerečila pravosuđe 2010. godine.
I to je činjeno pod izgovorom neophodnih reformi koje zahteva Evropa.

Pošto politička realnost u Srbiji jasno govori ko daje mandat Ministarstvu pravde o tome koje odredbe Ustava će predložiti da se izmene a koje ne, kao i da bez tog ‘’mandata’’ niko u izvršnoj vlasti ne čini ništa, osim možda noćnog rušenja bespravno izgrađenih udžerica, potpuno je jasno sa kim, zapravo, Upravni odbor AKS postaje partner, i pravi ovaj pakt.

Naravno, to nije Ministarstvo, niti Ministarka, već je to Gospodar Srbije, Aleksandar Vučić.
To je onaj čovek čiji je lični režim, na nespornu štetu advokata, uveo notare i javne izvršitelje.
To je onaj političar koji je za četiri godine svoje vladavine nedvosmisleno pokazao da mu je do depolitizacije i nezavisnosti sudske vlasti stalo kao do lanjskog snega.

Od kada je došao na vlast, zahvaljujući izbornoj pobedi čoveka koga je posle amputirao iz političkog života, i od kada je učvrstio svoju vlast, a popularnost podigao do neslućenih visina upravo na neosnovnim hapšenjima i optužbama koje su rezultat pritisaka na pravosudje, Aleksandar Vučić je mnogo puta pokazao kako on zamišlja da sudije treba da sude po zakonu, ‘’a ne u strahu od Cara’’.

Image result for aleksandar vucic
Na ovom mestu podsetićemo samo na jedan od poslednjih primera, a to je njegova reakcija na jednu presudu u drugom stepenu krivičnog postupka, u kome je ‘’učestvovao’’ svojim javnim nastupima i ranije. Pregled izveštaja štampe kako Predsednik Republike Srbije komentariše sudsku presudu sa kojom nije zadovoljan, možete pogledati ovde.

Da li iko u ovoj državi (strance ne pitamo, jer njihov prioritet znamo) može stvarno da veruje da Aleksandar Vučić zaista želi i ima nameru da dozvoli i omogući da se u Srbiji uspostavi nezavisna sudska vlast, da bi mu u tome bio partner!?

Da li iko veruje da će ‘’mandat’’ Ministarstvu pravde zaista biti da predloži Ustavne odredbe kojima će se uspostaviti nezavisna sudska vlast, te da taj ‘’proces’’ treba pozdraviti?
I da ne bude zabune, advokati treba da se usprotive još jednoj lažnoj reformi pravosuđa,zato što je njihov interes da se zaista uspostavi nezavisna sudska vlast u državi, a ne zbog
puke solidarnosti sa sudijama i tužiocima ili infantilnog buntovništva bez razloga.

Da podsetimo još jednom, samo u državi u kojoj postoji sud, a sud je sud samo kada je nezavisan od političke, ekonomske i svake druge oligarhije, advokatura ima smisla i može da se ostvari.
Advokatima ni o(p)stanak u članu 67 Ustava neće mnogo pomoći ako se konačno dovrši devastacija pravosuđa.

Zato se za očuvanje Ustavnog položaja advokature i Ustavne garancije nezavisnosti pravosuđa treba boriti istovremeno i istrajno, jer jedno bez drugog gubi smisao.
Za te velike ciljeve, advokatura, kao deo građanskog društva i pravosudna profesija, treba da se bori zajedno sa svim drugim činiocima građanskog društva i pravosuđa, koji imaju isti interes.

Prirodni partneri u borbi za nezavisno sudstvo i tužilaštvo, advokatima mogu biti, pre svih drugih u društvu, upravo sudije i tužioci.
A ne izvršna vlast koja (treba li ikoga ubeđivati u to?!) izvršava naloge samo jednog čoveka, koji se (treba li ikoga podsećati na to!?) jasno profilisao u unutrašnjoj politici kao vladar koji želi da kontroliše sve, pa i sudove.

Sledeći Članak > Protiv države ili režima
Prethodni Članak > Kako to rade ozbiljni mediji za razliku od Blica
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 KOMENTARA

  1. Dragan Vasic, advokat iz Beograda каже:

    Odluka AKS od 30.10.2017. godine, citiram deo: "Advokatura kao deo pravosudja je samostalna i nezavisna sluzba pruzanja pravne pomoci koja se uredjuje zakonom".
    Nejasno je kako advokatura moze u isto vreme da bude "deo pravosudja" i "samostalna i nezavisna sluzba"?!
    To nije logicno, a ovo prvo nije ni prirodno.
    Samo citiram i konstatujem.

    I koristim ovu priliku da jos jednom pozovem kolege i koleginice da podrze Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti dela Uredbe o dopuni uredbe... od 02.11.2017. godine (Vlada RS nas je definisala kao "preduzetnike advokate" (privredne subjekte)).

    Sve pohvale cenjenom kolegi Jovici Todorovicu na koncizno, jasno i lepo napisanom tekstu.

    S postovanjem,

    Dragan Vasic, advokat iz Beograda

    85
  2. Vladimir каже:

    Još jedna fenomenalna analiza Jovice Todorovića. Čast nam je što je jedan od prvaka Bolje advokature i što ovim tekstom jasno stavlja do znanja u čemu se razlikuje Bolja advokatura...stav, karakter, hrabrost, znanje i pismenost. Bravo Jovice!!!!

    125
  3. Dragan Vasic, advokat iz Beograda каже:

    Nejasno je i to kako u samo par dana nakon sto je UO AKS doneo Odluku od 30.10.2017. godine, citiram deo: "Advokatura kao deo pravosudja je samostalna i nezavisna sluzba pruzanja pravne pomoci koja se uredjuje zakonom", sledi Saopstenje Ministarstva pravde od 06.11.2017. godine, u kome stoji: "Гостиљац је поздравио консултативан процес у вези са променама Устава Србије у области правосуђа, као и недавну уредбу Владе Србије у вези са начином опорезивања адвоката" (u kojoj nas Vlada RS definise kao "preduzetnike advokate" - privredne subjekte).

    Moj licni stav je da ce sledece godine doci do pokusaja ukidanja nasih javnih ovlascenja.

    Svako dobro i srecan rad svima. "Ko je do sada spavao, neka se probudi (figurativno)!"

    S postovanjem,

    Dragan Vasic, advokat iz Beograda

    73