недеља, 26. фебруар, 2017

Pregaoci sitnog zuba


Pre nekih četiri godine i jače, pozvan sam bio u gluvo doba noći u lokalnu policijsku ispostavu da branim jedno lice po službenoj dužnosti (1).
Nekoliko dana ili nedelja kasnije poslao sam policiji troškovnik.
Kako od plaćanja nije bilo ništa duže od godinu dana, početkom februara 2014. godine (dakle, pre tri godine) podneo sam predlog za prinudno izvršenje Prvom osnovnom sudu. Ovo zato što se kragujevački sud malo pre toga počeo da oglašava mesno nenadležnim za izvršenja prema Republici po službenoj dužnosti (2), i bez prigovora pravobranilaštva.
Oko tri meseca nakon toga, sredinom maja 2014. bezimeni stručni saradnik iz izvršnog odeljenja Prvog osnovnog mi je poslao dopis sa nalogom da mu pošaljem „četiri nova formalna predloga“ iz kojih ću da izostavim troškove u iznosima koje sam naveo, sve u roku od 5 (pet) dana pod pretnjom propuštanja.
Jer, kako će dete d’udari pečat na poleđinu mog predloga, ako u njemu stoji drugi iznos od onoga koji mi ono priznaje na ime troškova (ništa drugo nije bilo sporno). A da piše rešenje kojim će da odluči o mom predlogu, pa da ga usvoji u celosti ili delimično, i još to da obrazlaže – nije mu padalo na pamet.
Od ovoga, a naročito „pretnje propuštanjem“ bio mi se zgrčio želudac.
Sličan problem sam imao samo jednom pre toga, sa 4. opštinskim, ali tada sam pisao sudiji koja je u kadrovskom „zadužila“ rečenog saradnika, pa predsedniku tog suda, pa kad se i on pravio Toša, predsedniku Okružnog (ne sećam se da li smo na toj instanci stali, ili sam terao do Nate & Malovićke), pa se onda sve to skotrljalo nizbrdo i predsednik 4. opštinskog mi je na kraju poslao jedno dirljivo pismo u kome je potvrdio moje stanovište da sud nije tu d’udara pečati, već da rešava u građanskim i krivičnim stvarima.
Mislio sam da je time stavljena tačka na tu ružnu praksu beogradskih sudova (to nisam video nigde drugde po Srbijici, ni po „malim“, ali ni po većim sudovima kao što su novosadski, niški ili kragujevački – oni, doduše, imaju svoje „specijalitete“).
Onda sam neko vreme izbivao iz zemlje, a kad sam se vratio, bila je to neka druga država. Video sam to po novom stilu rada sudova, deo čega sam već opisao.
Elem, ne pošaljem ja tih „četiri novih formalnih predloga“ u roku od 5 (dana), računam, ne postoji nikakva zakonska posledica propuštanja tog roka, sud mora da rešava o mom zahtevu kakav god da je, kad ne lezi vraže – počnu da mi stižu istovetni dopisi u nekim drugim izvršenjima: „dostavite četiri nova formalna predloga u kojima ćete iz određujućeg i obavezujućeg dela da izostavite deo o troškovima postupka“, pa se ja raspitam okolo i kažu mi kolege da tako to sad ide, pa ako hoću svoje pare, da savijem kičmu i da im šaljem te „nove formalne predloge“.
Tako da sam negde septembra 2014. godine poslao i ta „četiri nova formalna predloga“ i u ovoj stvari o kojoj pričam, jer se do tada u tom predmetu ništa nije dešavalo, pa da stvari malo pomerim sa mrtve tačke.
I pomerio sam ih: skoro dve godine pošto sam podneo predlog i godinu dana nakon što sam poslao „četiri nova formalna…“, sud je doneo rešenje kojim odbacuje moj predlog na osnovu člana 103. ZPP (!!!!). Tek onako, jer nisam postupio kako su mi naredili.

Nisam mogao da verujem. Izjavio sam prigovor na taj bezobrazluk i… i prekjuče, u petak, posle godinu i po dana, dobijem rešenje Višeg suda u BG kojim odbija moj prigovor i potvrđuje rešenje 1. osnovnog.
U obrazloženju kaže, između ostalog, da je sud pravilno postupio što je odbio moj predlog, jer isti nije bio uredan u smislu čl. 98. ZPP (?!). Ne kaže šta je to u mom „podnesku“ od obaveznih elemenata nedostajalo, kao što to nije rekao ni 1. osnovni u prvostepenom rešenju.Takođe kaže da je čl. 101. ZPP propisano da će takav podnesak sud da vrati stranci koja nema punomoćnika (ja) da ga uredi u roku od 8 (osam) dana, pa ako se to ne desi, da će da ga odbaci…

Prvo, mada je potpuno nebitno, koji je rok za uređenje neurednog podneska, 5 (pet) ili 8 (osam) dana? Što se prvo nisu dogovorili?
Drugo, kažu u drugostepenom rešenju da nisam naveo adekvatne materijalno pravne i procesnopravne razloge i dokaze kojima potvrđujem te svoje razloge. Pa jeste, vala, prvi put mi je da pišem prigovor.
Treće, član 103. ZPP na koji se pozivaju govori o tome kako se računaju rokovi, nema nikakve veze sa urednošću podneska.
Četvrto, prvostepeno rešenje ne sadrži uopšte razloge zbog kojih smatra da je moj predlog neuredan, već samo da nisam postupio po njihovom nalogu.
Peto…

Сродна слика
Ma, nema veze, nije ni važno, kao da njima zakon nešto znači ili smeta.

Važno je da su pravosudni pregaoci sitnog zuba uspeli da osujete još jednog advokata da naplati svojih 1/2 nagrade. Zamisli, molim te, traži taj novac kao da je njegov, kao da mu država stvarno to duguje… Ovako su sitnozubi pravosudni stvorovi sačuvali pare u budžetu, pa ako ih se sete za dan bezbednosti – sete…
Sve kolege sa kojima sam razgovarao imaju slična iskustva.
Ovo je možda bio banalan primer za ono što zapravo želim da kažem:
Ovaj blog se pretvorio u predizbornu govornicu jedne grupacije, koja tu govornicu koristi da se obračunava sa drugom/im grupacijom/ama.
Zbog toga su odavde otišli svi oni koji su imali i nešto drugo na umu i nešto drugo da kažu – ne zato što su im predizborne parole dosadile (ili ne samo zato), već što ne žele da ih se doživljava isključivo u tom konktekstu, jer ne žele da budu dovedeni u vezu i deklarisani kao opcija A ili opcija B, C, D, na kraju ne žele da se osećaju iskorišćenim i zloupotrebljenim.

Lepo je boriti se za advokaturu, naročito je lepo boriti se za Bolju advokaturu, ali se bojim da od svih tih velikih reči i visokih ciljeva nema baš puno opipljive koristi za „običnog“ advokata.
Lepo je boriti se da advokatura ostane ustavna kategorija, da nas prebace iz poglavlja usluga u poglavlje vladavine prava, divno je napadati predlog zakona kojim se fakultetima, pravnim klinikama, nevladinim organizacijama i ostalim udrugama daje pravo da pružaju besplatnu pravnu pomoć koja ustvari nije besplatna, ali…

Sem one privremene mere kojom se tamo nekoj fantomskoj firmici zabranjuje da posreduje kod angažovanja advokata, ne sećam se da je bilo šta konkretno ijedna od opcija uradila da reši neki od trenutnih, životnih problema kojima ubijaju advokaturu: teška, neredovna ili potpuno onemogućena naplata potraživanja od sudova, tužilaštava i policije voljnih ili branilaca po službenoj dužnosti, zavlačenje sa overenim punomoćjima za naplatu troškova (tu mora da bude overeno, a za samu odbranu ne mora?) čime se pomaže ološu da utekne sa našim parama, odbijanje privrednih sudova da i dan – danas dosuđuju kamatu na troškove, da ne pominjem ludački institut zvani „srpska sudska praksa“, kojim nas pretvaraju u njihove sluge, jer nije važno šta mi znamo i šta piše u zakonu, važno je šta oni hoće…
Da biste se ovim bavili, ne morate da čekate da budete izabrani, u stvari, povećaćete sebi šanse, ako se ovome posvetite već sada. Zapravo, samo onaj koji te probleme (počne da) rešava i zaslužuje da bude izabran.

Sledeći Članak > SUKIM I SUČIM
Prethodni Članak > Još dve majke prošle isto kao Marija Mali i Nataša Naletin
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

7 KOMENTARA

  1. Vladimir Gajic advokat каже:

    Znate vrlo uvazeni kolega, mi ipak nismo punomocnici advokata. Pokusavamo da preko promena u rukovodstvu komore dodjemo u poziciju da nesto za opstu stvar i uradimo. Ovako kao pojedinci, jos jedino sto nam je na raspolaganju, jeste, da javno o problemima govorimo. Tacno je da je ovo Blog jedne opcije. Ali je i tacno da od prvog dana, nema cenzure. Svaki tekst koji nam je dostavljen, objavili smo. Ako to uporedite sa mogucnostima da se rasprava na bilo koju temu otvori na zvanicnim portalima bilo koje komore, razlika je uocljiva. Ovaj blog je ipak ziv i na usluzi je svakom advokatu u Srbiji. Vi ste jedan od najboljih ucesnika na blogu po misljenju mnogih. Nadam se da je nas pokusaj da pokrenemo vazna pitanja, ukazemo na probleme i otvorimo jedan slobodan medij u nedostatku drugih
    opcija, koliko toliko doprineo da se advokatura probudi i da se interesovanje ne svede samo na svakodnevne pojedinacne interese. Meni je prihvatljiva kritika da je ovo blog "jedne" opcije. Nas nekolicina se organizovala, potrudila radom i finansijski zarad jednog cilja koji smo nazvali nepretenciozno , bolja advokatura. Nas cilj je bio skroman. Ne najbolja, niti mnogo bolja, vec samo bolja advokatura. Imamo Deklaraciju, Platformu i Program, dali smo i predlog novog Statuta. Sad se borimo za ono najosnovnije, za slobodne i fer izbore u advokaturi. Pokusavamo i da pobedimo, a spremni smo i da prihvatimo da su nase ideje neprihvatljive za vecinu advokata u Beogradu. Kao i nase drustvo, advokatura deluje danas jadno i bespomocno. Mi samo trazimo nacin da se advokatura otrgne iz ovog jezivog zagrljaja mediokritetstva. Odlucili smo da ne odustanemo. To je jedan od glavnih razloga sto se mnogo energije trosi da do izbora u AKB nikada ni ne dodje.

    50
    1. Slaven Kovacevic каже:

      Pa vidite, cenjeni kolega Gajiću, možda ja pogrešno shvatam ulogu komore i njenih organa, odnosno, možda se ono što ja mislim da bi komora trebalo da radi ne poklapa baš sa stvarnošću. Ne znam, nikada do sada nisam zalazio u te stvari, uvek su tu bili neki drugi koji su se među sobom predlagali, birali, postavljali, imenovali (ne pričam o beogradskoj komori), pa sam stekao utisak da se od mene očekuje da redovno plaćam članarinu i ne mešam im se u ostalo.
      Ali sam istovremeno verovao da bi komora trebalo da uspostavi neke standarde u međusobnim odnosima advokata i ostatka sveta i da te standarde tvrdoglavo brani i primenjuje. Do detalja.
      Držim, na primer, da su naši predstavnici uporno branili naše pravo da ne čekamo duže od deset minuta na početak suđenja nakon zakazanog termina (ko se seća toga još?), ne bi mi advokati uopšte bili došli u poziciju da štrajkujemo zbog notara, na primer. Da su naši predstavnici bili u stanju da se izbore da nam sudovi redovno plaćaju ono što smo zaradili i da nam ne stvaraju dodatne, protivne zakonu prepreke ako po svoj novac krenemo putem prinudnog izvršenja, ne bi mi danas nagađali kako će da nam izgledaju konačna poreska rešenja za 2015. godinu.
      Da se komora nije toliko bavila sobom, da se nije kod naizgled sitnih stvari bez borbe povlačila pred ovim zlom koje nas je postepeno prekrilo, ne bi ni došli u poziciju da se sada borimo za krupne.
      Komora, tako ja to vidim, je više od običnog sindikata, što znači da treba da obavlja i te funkcije, pa zatim još nešto. Da li treba da bude punomoćnik advokata? Da, u onim stvarima kojima ja niti bilo koji advokat ne treba da se pojedinačno bavi, da bih mogao kvalitetno da radim svoj posao.
      A ako to ne radi, treba je na to podsetiti.
      Cenim, i to je samo moje mišljenje, da je Bolja advokatura mogla daleko bolje da utroši ovo vreme tako što bi redovno mamuzala ove prepotopske organe AKB i AKS da reše neka od brojnih konkretnih pitanja (kao što je bilo ono sa posredničkim paraadvokatskim firmama), umesto što je pokušavala da ih namoli da raspišu izbore. Jer, svaki put kada bi izbegli izbore koje ste najavljivali, prikazali su to kao svoju nadmoć i uspeh, a Bolja advokatura je mogla posle samo da ovde žestoko protestvuje. Da ste/smo, međutim, pred njih svakodnevno stavljali sve nove i nove jednostavne, "prizemne" zadatke na odbrani i popravljanju krajnje zapuštenog, skoro egzistencijalno ugroženog položaja advokata u našem pravosuđu, inicijativa i kontrola bi bila na strani Bolje advokature, pa bi brzo ti ljudi kojima je odavno istekao mandat ostali bez poslednje mrvice kredibiliteta, jer da su bili sposobni da rešavaju te probleme, oni bi ih bili rešili još onda kad su se pojavili, ne bi čekali da se nagomilaju i da mi od njih to sada tražimo. A ako bi Bolja advokatura ponudila i bolje rešenje za te probleme, imali bi ono o čemu Vuletić piše danas u "Politici".
      Kažem ponovo, ovo je samo krajnje dobronamerno pružanje netraženih saveta, stoga je sav rizik da ne budem pravilno shvaćen na meni. Najmanje od svega želim da zvučim kao pukovnik Frank Slade u filmu Scent of a Woman: "I'm givin' ya pearls here!"

      140
  2. Helena Vuckovic каже:

    Poštovani kolega mislim da ste pogodili suštinu.Nisam do sada bila na ovom portalu često ali ovom prilikom ne bih da propustim da dam svoj komentar ujedno i pitanje,da li je statut AK Beograda zaista toliko moćan akt da njegovim donošenjem može da se utiče na rešavanje ovih pitanja,i da li bi smenom čelnika u komorama zaista došlo do sveopšteg boljitka i procvata advokature donošenjem "pravog" A,B ili C statuta?I još jedno pitanje da li bi totalnim štrajkom do kraja ili ili ispunjenjem svih zahteva advokata,advokatura "preživela" u ovakvom obliku ili bi se pojavile eventualne Unije krivičara,parničara,specijalista privrednog prava itd.Hvala unapred na odgovoru.

    20
    1. Slaven Kovacevic каже:

      Mislim da je očigledno da nešto u dosadašnjem poretku stvari ne valja, čim smo došli u ovu situaciju. I to možda ne zato što nije valjalo od početka, već i zato što su se okolnosti promenile, a postojeće strukture nisu bile u stanju da ponude adekvatno rešenje. Dakle, nešto je moralo da se menja, potrebno je bilo da se pronađu novi odgovori i onda da se oni institucionalizuju, a zatim da se odaberu pravi ljudi koji će te nove metode najbolje da primene, čak iako su nam oni generalni ciljevi ostali isti kao pre: samostalnost i nezavisnost advokature kao ustavne kategorije...
      Eto zašto je bio logičan sled stvari statut, pa izbori. Na stranu obaveza da AKB usvoji statut u skladu sa Zakonom o advokaturi i Statutom AKS.
      Premda nisam član AKB, sa velikim interesovanjem sam pratio ovu temu, jer AKB ne samo da okuplja polovinu srpske advokature, već, ako mi dozvolite tako da kažem, pokriva daleko više od polovine društvenih i ekonomskih tokova u Srbiji, budući da je beogradizacija iste dovedena do apsurda. Eto zašto sve promene u AKB određuju buduću sudbinu srpske advokature.

      Upravo zato je bilo razumno očekivati da će postojeće stanje da se brani svim raspoloživim, dozvoljenim i onim "manje dozvoljenim" sredstvima. Videli smo to i tokom protesta 2014/15 (već sam i zaboravio kada je to bilo, ispravite me ako grešim): onog trenutka kada je zapretila realna opasnost da taj ogromni talas nezadovoljstva advokata ne samo stanjem u advokaturi, zakonodavstvu i pravosuđu, već u celom društvu, sa sobom odvuče i dotadašnja rukovodstva i donese značajne promene, štrajk je prekinut. Krivične i ostale unije koje su nastajale u to vreme mitozom nisu bile rezultat štrajka, već pokušaj da se protest iznutra razbije i sačuva status quo, dakle pokušaj da se šema raspodele plena koja je bila uspostavljena pre štrajka ni po koju cenu ne menja; iz ovoga proizlazi da kauzalni niz, što se njih tiče, ide u suprotnom smeru od onoga koji ste vi naveli.
      Da li bi advokatura preživela "u ovakvom stanju" da protest nije prekinut? Ja sam se nadao da ne bi, ali dogodilo se ono o čemu sam upravo izneo svoje mišljenje.

      Ideja sa kojom sam počeo pisanje ovog članka je bila da skrenem pažnju beogradskim kolegama iz Bolje advokature na dve stvari: 1) da bi fokus svoga "predizbornog" delovanja možda trebalo da pomere bliže "sitnim", svakodnevnim problemima advokata, kako bi bilo što manje onih koji bi se kao vi, draga Helena, pitali da li se išta može promeniti promenom statuta i rukovodstva, jer, ako ljudima ponudite ostvariva rešenja za te probleme, možete očekivati i njihovu podršku i 2) da nije neuobičajeno da se, kad nastupi opasnost po njihove pozicije, stvaraju prirodni savezi između nosilaca funkcija dve društvene grupe, ma koliko inače te dve društvene grupe bile po prirodi stvari sučeljene (kao npr. u Orvelovoj "Životinjskoj farmi")

      80
      1. vladimir m.gajic каже:

        Hvala Vam kolega Kovačeviću na pojašnjenjima. Slažem se sa Vama.

        20
  3. adv.Vera Djurović Bojović каже:

    Poštovani kolega Kovačeviću,

    U svemu se sa Vam slažem. Zbog sukoba u komorama (beogradskoj i srpskoj), niko se ne bavi "sitnim" advokatskim problemima. I to jako, jako dugo. Jedan od tih je i ovaj na koji ste na početku Vašeg teksta ukazali, a takvih ima bezbroj. Upravo nas ti "sitni" problemi uniziše do krajnjih granica. Naročito u Beogradu.

    Da ne ponavljam ono što ste Vi već rekli ( a na početku sam rekla da se sa Vama u svemu slažem), ni ja ne mislim da su izbori u komorama nevažni, ili generalno položaj advokature, da li smo hemijsko čišćenje ili smo samostalna i nezavisna služba za pružanje pravne pomoći, ali fokusirajući se samo na bombe iz vazduha, poginusmo od običnih puščanih metaka sa zemlje.

    Srpska advokatura, a beogradska posebno, je na najnižim granama od kad ja za nju znam, u svakom mogućem pogledu i na svim poljima. Dopustili smo da nam mic po mic izmiču tepih ispod nogu, da nas čerupaju, s leva i s desna, da nam otimaju nadležnosti, da nam otimaju posao jedva priučeni pripadnici i miljenici raznih partijsko ili političko -rodjačkih lobija, da nas partijsko -rodjačka priučena dečica po sudovima muštra i ponižava, najpre svojim neznanjem, nekulturom, nevaspitanjem, nepoštovanjem, bahatošću svojstvenoj razmaženoj deci, koja nisu ni jedan ispit položila bez prethodnog telefonskog poziva (kao i svake druge protivusluge) profesoru ili ispitivaču na pravosudnom ispitu,koje je veoma brzo čekao izbor na funkciji sudije ili tužioca.

    A već dugo ministri pravde su pripravnici bez dana iskustva o bilo čemu, od čuvene Malovićke, do čuvenog Selakovića, i sada Kuburovićke. Ove dve pripravnice, sa 2-3 godine iskustva u ministarstvu, a Selaković ni to. Ljudi od ugleda i autoriteta ! Strašno, da strašnije ne može biti.

    A primera kao što je Vaš, tih "sitnih" problema advokature, i ja imam puna kola, ali kome da ih saopštim? Pokušavala sam u početku na ovom blogu, ali sam odavno odustala, jer se blog zaista pretvorio u nešto što nije predmet mog interesovanja.

    Na primer, ne čuh da je bilo ko, iz komora ili na ovom blogu, zatražio da Vlada produži rok za prestanak overa potpisa i prepisa i drugih akata u sudovima i opštinama. A mi bolje od bilo kog gradjanina znamo do koje mere će to otežati ostvarenje mnogih prava gradjana kada se bukvalno savršeno administrativna stvar, kao što je overa prepisa (fotokopije) nekog dokumenta ili privatne isprave, bude vršila isključivo kod notara. I koliko će to nama advokatima otežati i iskomplikovati rad. Da ga produži, u nadi da će neka nova vlast jednoga dana razbiti taj notarski lobi i ostaviti nadležnosti i sudu, makar, kao što je to, primera radi u evropskoj Italiji. Niko, a od prekosutra, čekaćemo redove da nas prime priučeni radnici notara, da nam udare pečat u malim sobicama. Super.

    80
    1. Adv. Slaven Kovačević каже:

      "... u nadi da će neka nova vlast jednoga dana razbiti taj notarski lobi i ostaviti nadležnosti i sudu, makar, kao što je to, primera radi u evropskoj Italiji."

      Ovo "makar" vam je baš dobro.
      Pre par dana overio sam svojim potpisom i pečatom da je određeno lice oglašeno naslednikom tog i tog dekujusa, te stoga polaže pravo i na osigurani iznos životnog osiguranja.... Naravno, za potrebe upotrebe u jednoj prekookeanskoj zemlji na tradiciji anglosaksonskog prava, ne u Srbijici. Tamo moj potpis i pečat vrede više nego u mojoj rođenoj zemlji.
      Još u vreme protesta (pre toga nisam imao potrebe) isticao sam da u tom tamo dalekom i blještavom svetu kojem težimo postoji jedno pravilo: da obaveze donose i prava, a prava i obaveze, pa da tako, npr. tamo advokati imaju ovlašćenja notara, ali ne važi i obrnuto, po sistemu "Kad je ćata bio iznad advokata?", zato što tamo advokati imaju veliku odgovornost, kako jedni prema drugima, tako i prema strankama, sudu... a da notar može postati svako ko položi neverovatno lak ispit (daleko manje zahtevan nego da postaneš član dobrovoljnog vatrogasnog društva) i položi još nešto - depozit. Pa sam sledstveno tome predlagao da sebi postavimo što više standarde....

      U pravu ste, "fokusirajući se samo na bombe iz vazduha, poginusmo od običnih puščanih metaka sa zemlje."
      Izvanredno rečeno.

      90