уторак, 22. август, 2017

ПРАВО НА АДВОКАТА ЈЕ ЉУДСКО ПРАВО

Члан 67 Устава Републике Србије

„Свакоме се , под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ .

Правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицима локалне самоуправе, у складу сa законом.

Законом се одређује када је правна помоћ бесплатна.“

………………………………………………………………………………………………………………………

„Право на адвоката је људско право“
/ адв.Владимир Тодорић ових дана на твитеру /

Адвокатура се противи било каквим изменама одредбе члана 67 Устава Републике којим би се проширио круг пружаоца услуга правне помоћи грађанима ван адвокатуре и јединица локалне самоуправе.

Досадашња пракса у годинама иза нас је да се разне невладине организације и други облици организација цивилног друштва противуставно и незаконито баве пружањем правне помоћи.

Досадашње искуство нам говори да ови пружаоци услуга нису успоставили ни минимум одрживих и транспарентних сервиса, па тако нема никакве контроле квалитета услуга које пружају овакве врсте организација које себе веома често претенциозно називају некаквим „правним клиникама“, „јустицијама“ и слично.

Адвокатура је уверена да су предлози за промену устава, односно конкретно одредбе чл.67 у вези којих се води читава медијска кампања од стране појединих интересних група и организација чији се рад финансира из иностранства или из сумњивих домаћих извора у директној супротности са јавним интересима и интересима грађана.

Подсећамо овде, да је и увођење јавног бележништва у наш правни поредак најпре финансирано као пројекат од једне иностране НВО, да би ступање на снагу Закона о јавном бележништву 2014.године изазвало отворени сукоб између адвокатуре подржане од грађана с једне стране и министарства правде и појединаца које је мотивисао само лични интерес са друге стране.

Након три године од дана ступања на снагу тог закона, сведоци смо следећег : да се правна сигурност није увећала, да су материјално оштећени адвокати, правосудни буџет, буџети локалне самоуправе и грађани као крајни корисници услуга које су енормно поскупеле.

На крају, доживели смо и то, да Врховни касациони суд заузме правни став у корист јавних бележника који је у директној супротности са законом, као и са споразумом који је адвокатура нажалост закључила са Министарством правде.

Адвокатура подржава пут Србије ка ЕУ , али не жели да као професија буде жртва евроинтеграција.

Организације цивилног друштва не могу бити пружаоци правне помоћи , па ни бесплатне.
Пре свега, оне нису компетентне за пружање правне помоћи грађанима.

historic-sexual-abuse-law-uk-300x199

Адвокатура нема ништа против организација цивилног друштва које се баве људским правима и њиховом заштитом. Међутим, професионално пружање правних услуга је нешто сасвим друго.

Не постоји ниједан аргумент који би могао да у вези са пружањем правних услуга, без обзира да ли су оне за крајње кориснике бесплатне или нису може ставити знак једнакости између адвоката и било којих других претендената на пружање правних услуга.

Не би нас чудило да све у циљу лажног усаглашавања са прописима ЕУ крене акција да и лекарску и медицинску помоћ грађанима може да пружа цивилни сектор ?

У Србији, нажалост, постоји један континуитет у покушајима да се путем доношења нових закона са лажним објашњењем како то захтева ЕУ, нанесе штета адвокатури као јединој самосталној правној професији која има традицију у Србији од 150 година постојања, и то не зарад јавног интереса и интереса грађана већ заправо у корист других приватних професија.

Тако је са јавним бележницима и јавним извршитељима, а сада видимо да се припрема терен и за разне „академије“, правне клинике“ и сличне организације цивилног друштва о чијој структури, начину финансирања, стручности и резултатима рада јавност и државни органи не знају ништа.

Адвокатура подржава доношење Закона о бесплатној правној помоћи који ће уредити ту област и који ће обезбедити свим категоријама грађана приступ правди.

Адвокатура и служба правне помоћи при јединицама локалне самоуправе несумњиво су способни да обезбеде и најсиромашнијим грађанима приступ правди.

Грађани Србије навикли су на своје адвокате које слободно бирају као што бирају своје мајсторе, фризере, лекаре.
Као што ништа нису грађани добили са јавним бележницима и ли извршитељима, тако не би добили са неограниченим бројем пружаоца услуга правне помоћи.

Организације цивилног друштва треба да имају своје заслужено место у друштву, али не и да се претварају у профитне службе јер је то противно циљевима због којих су основане.

У адвокатском послу немају шта да траже.

vladimir-gajic-26-jan-2015-fonet-1448829067-794005

Адв.Владимир М.Гајић
Председник Адвокатске коморе Београда

Sledeći Članak > ОКУПАЦИЈА НЕПОКРЕТНОСТИ
Prethodni Članak > SAOPŠTENJE PREDSEDNIKA ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA ADV. VLADIMIRA GAJIĆA ZA NOVOUPISANE ADVOKATE I ADVOKATSKE PRIPRAVNIKE
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 KOMENTARA

  1. Snežana каже:

    Podržavam u potpunosti stav koji ste izneli. Bojim se da neće mnogo pomoći ni pisanje, ni eventualni štrajk. U sitaciji kad je moral pao, kad je "muljanje" postalo, skoro pa vrlina, dobro je što je za promenu ustava potrebna dvotrećinska većina, koju vlast nema. Već vode kampanju za Beograd, svakog vikenda viđam naprednjake da postavljaju stočić na ulici, dele nešto, ne gledam, prođem sa gađenjem i ne gledam. Ne bi me iznenadilo da se ovakva opozicija proda i obezbedi im dvotrećinsku većinu za promenu ustava.

    50