понедељак, 31. август, 2015

Предлог новог Статута АК Београда

statut1


Драге и поштоване колегинице и колеге,

Пред Вама је предлог новог Статута Адвокатске коморе Београда. Текст који је пред Вама резултат је рада пре свега тројице наших уважених колега, адвоката Јовице Тодоровића, Уроша Тешмановића и Милоша Павловића, а својим сугестијама и коментарима су значајан допринос дале и колегенице Невена Фyрст и Сарах Ел Сараг. Аутори предлога су се потрудили, да исти буде усклађен са важећим Законом о адвокатури и Статутом Адвокатске коморе Србије.

Као што сигурно знате, према Закону о адвокатури, рок за усаглашавање правних аката адвокатских комора био је шест месеци од дана ступања на снагу новог Закона о адвокатури из 2011.године. Од тада, Адвокатска комора Србије има нови Статут који је додуше у више аспеката неуставан или незаконит, док највећа адвокатска комора у држави правно гледајући више нема свој Статут.

Један од највећих парадокса важећег Статута АКС је устaновљени принцип „престолонаследништва“ на челу АК Србије. Тим статутом предвиђено је, да се на изборима за председника коморе бира само потпредседник који истеком мандата председника аутоматски постаје председник. С друге стране, АКБ више нема свој Статут.

Наш предлог који Вам дајемо на читање, анализу, сугестије и предлоге, садржи у себи тај дух промена који наш покрет за бољу адвокатуру жели да промовише. Он у себи садржи идеје из наше „Декларације“ као и из „Платформе“ Покрета за бољу адвокатуру. Верујемо да је предлог модеран и да је у исто време максимално флексибилан. Аутори су се потрудили да предлог буде такав да чува традиционалне вредности српске адвокатуре и да у исто време буде модеран и у духу промена које су неопходне, због особености модерне београдске адвокатуре.

Најзначајније новине јесу:

– круг послова које обавља комора ( у који улазе и активности на стварању системских предуслова у друштву за остваривање људских права и слобода и владавину права ),
– Скупштина као представнички орган адвоката, начин избора чланова Скупштине,
– обавезност потврде одлука о најважнијим питањима личним изјашњавањем адвоката,
– круг питања за која је нужна потврда свих одлука органа, личним изјашњавањем адвоката,
– дефиниција достојности за обављање адвокатуре,
– забрана рекламирања и оглашавања адвоката, заједничких адвокатских канцеларија и ортачких адвокатских друштава…

Овај Нацрт Статута АКБ, који су сачинили београдски адвокати ради својих активности у својој Комори, достављамо свим адвокатима Србије који подржавају Покрет за бољу адвокатуру, али и свеколикој адвокатској јавности, па ћемо бити захвални, ако у расправи о Нацрту који је пред вама узму учешћа и колеге које нису чланови АКБ, али и колеге које нису на списку адвоката који подржавају наш Покрет. Сви су добродошли на ову расправу, сва мишљења и предлози су равноправни!

Председнику АКБ, члановима УО и осталим члановима органа и тела коморе одавно је истекао мандат. Наша идеја је да, када утврдимо коначан предлог Статута, захтевамо од органа коморе да закажу Скупштину за усвајање новог Статута како би се стекли правни услови за заказивање општих избора за све органе адвокатске коморе Београда и на тај начин коначно успоставио легалитет и легитимитет највеће адвокатске коморе у држави.

Молимо Вас, да у наредних десет дана у писменој форми дате своје евентуалне предлоге на Предлог Статута АКБ који Вам достављамо, како би након тога, у кратком временском периоду, утврдили коначан предлог и покренули иницијативу код УО АКБ.

Све колеге које се слажу са Предлогом, молимо да нам путем електронске поште одговоре са личном подршком предлогу Статута, како би уз предлог који будемо послали УО АКБ-а дали и списак адвоката који подржавају овај Предлог Статута.

Срдачно,

адвокат Владимир М.Гајић

……………………………………………………………………………….

ЛИНК КА ТЕКСТУ НАЦРТА НОВОГ СТАТУТА АКБ (испод)

Нацрт Статута АКБ, Покрета за бољу адвокатуру, септембар 2015

old-thick-book

Sledeći Članak > Atinski advokat Haralampis Haldupis nije prevarant
Prethodni Članak > ''Beograd na vodi'' d.o.o. Beograd o raspodeli dobiti za 2014. godinu
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

19 KOMENTARA

  1. Adv Dušan Marković AKB каже:

    Uvažene koleginice i kolege,

    nisam do sada pročitao ceo predlog (treba dosta vremena i vidim da je krajnje ozbiljan) ali: mislim da je bolje da ostane skupština AKB u kojoj učestvuju svi advokati, ali ako ne ostane da svi advokati učestvuju u skupštini i ako se u skupštinu biraju delegati na odredjeni broj advokata, onda bih ukinuo upravni odbor. Šta će nam onda UO ako već uvodimo delegatski sistem u skupštinu. Toliko za sada.

    50
  2. Adv Dušan Marković AKB каже:

    Uvaže koleginice i kolege,

    ono što na prvi pogled primećujem, jeste da predlažemo delegatski sistem u skupštini. Ako je već tako, iako mislim da je bolje da svi advokati učestvuju u skupštini, onda smatram da nam ne treba upravni odbor. Šta će nam ako imamo funkcionalnu skupštinu sa manjim brojem delegata. Za sada toliko.

    41
    1. Jovica Dj. Todorović, advokat каже:

      Poštovani kolega Markoviću,

      Veliko Vam hvala za ovaj komentar, jer ste otvorili jedno pitanje koje je u autorskom tekstu na koji se komentar odnosi samo dotaknuto, a važno je da u vezi sa tim pitanjem stvari pojasnimo.

      Mi smo pošli od člana 70 stav 2 Zakona o advokaturi, koji propisuje da statut advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa tim zakonom i Statutom AKS, koji u članu 16 stav 3 propisuje: ’’ Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije formiraju svoje Skupštine po predstavničkom sistemu uz formiranje izbornih jedinica koje obezbeđuju približnu ravnomernu zastupljenost advokata članova sa teritorije te komore i na kojima će se isključivo tajnim glasanjem birati predstavnici skupštine advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, što se bliže uređuje statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.’’

      Dakle, razlozi zakonitosti, pa i ustavne obaveze uskladjenosti opštih pravnih akata, nalažu da Statut AKB propiše Skupštinu kao predstavnički organ advokata, koji su članovi te komore. Ako se naš Pokret zalaže za ustavnost i zakonitost, bez kompromisa i izuzetaka, ondna mi ne možemo svesno da predložimo rešenje koje bi bilo suprotno Statutu AKS i važećem Zakonu o advokaturi. (Bez obzira na kritičke primedbe koje imamo i prema Statutu AKS i Zakonu!) Proizilazi da je skupština kao predstavnički organ bila zadato rešenje.

      U vez sa ovim, nije bez značaja da su sve ostale komore u sastavu AKS uskladile odavno svoje statute sa Statutom AKS i zakonom o advoaktruri iz 2011. godine, i sve ostale komore već imaju skupštine kao predstavnička tela. Sasvim drugačije rešenje u AKB, čak i kada nebi bilo neusaglašeno sa Statutom AKS i time nazakonito, vodilo bi nepotrebnoj organizacionoj neusaglašenosti advokature u prestonici i van prestonice.

      Ovo su čisto pravni razlozi zbog kojih smo pokušali da za uslove Beograda skciranom jedan sistem izbora Skupštine AKB koja bi bila predstavnički organ advokata Beograda. Postoje i drugi razlozi koji se tiču realnosti savremene advoakture u Beogradu. Tu realnost karakteriše, pre svega, činjenica da Beograd ima oko 3 500 advokata. Organ, bilo koje i bilo kakve organizacije, koji ima toliki broj potpuno ravnopravnih članova organa, ne može da ostvaruje svoje nadležnosti i delokrug na legitiman način. Najpre, teško je okupiti većinu koja bi radu toga organa davala legitimitet, teško je voditi raspravu u takvim uslovima, pa čak i kada su članovi organa visoko obrazovani ljudi...

      Praksa za prevazilaženje tih ograničenja može ići u pravcu u kome je išla do sada, a to je smanjivanje kvoruma, tako da se došlo (po poslednjem Statutu AKB, za koji nije sasvim jasno da li važi kao pravni akt od 2011. godine, ali nije to sada tema...) do toga da kvorum organa koji ima 3500 članova bude 100 za redovnu Skupštinu, a 200 za izbornu. Dakle, ako prisustvuje 200 advokata od 3500 izbori ostalih organa su legalni, ali ne mogu biti legitimni!

      Drugi pravac da se organizacija AKB prilagodi činjenici da AKB ima 3500 advokata je sasvim drugačiji sistem izbora organa. Mi smo pokušali da predložimo za Beograd taj drugi pravac, odnosno sasvim drugačiji sistem izbora organa. Bez ambicije da nametnemo svoja gledanja. Naprotiv! Ali, svesni da se neki drugi i potpuno drugačiji sistem mora tražiti. To su nam pokazale sve Skupštine koje su se pretvarale u ’’kozačke’’, pa i ova poslednja koja se završila utvrdjivanjem ’’očigledne’’ većine.

      Sa druge strane, pokušali smo da i ličnom izjašnjavanju advokata damo veći značaj, i da mu obezbedimo faktičku delotvornost veću nego što, zapravo, ima sada. Zato smo predvideli sistem po kome se mogućnost ličnog izjašnjavanja advokata ne završava na izborima za Skupštinu. Zato Konferencija advokata nije samo debatni klub, već je nužna potvrda najvažnijih odluka organa (Skupštine i Upravnog odbora) o najvažnijim pitanjima, koja su definisana u predloženom članu 13 nacrta Statuta, na Konferenciji advokata, koja nije organ, već forma ličnog izjašnjavanja svih advokata u donošenju odluka, ne o svim, već o najvažnijim odlukama. Dakle, da bi odluke organa o tim najvažnijim pitanjima stupile na pravnu snagu, potrebno je da ih potvrde svojim glasovima barem 20% advokata, oko 700. Da li je to prava mera, treba da se pokaže u ovoj raspravi.

      Konferencija, kao forma ličnog izjašnjavanja, je samo prelazno rešenje, dok se se ne stvore tehnički uslovi da se advokati izjašnjavaju elektronskim putem o najvažnijim pitanjima koja se tiču njihovog profesionalnog života. S obzirom na razvoj i mogućnosti informacionih tehnologija, sigurno je moguće da se sasvim pouzdano elektronski glasa o najvažnijim pitanjima, pa da se i tako omogući lično izjašnjavanje svim advokatima.

      Da li je krug najvažnijih pitanja, o kojima je pored odluke organa (Skupštine ili Upravnog odbora) nužna i potvrda odredjenog broja članova Komore na Koferenciji, dovoljno precizno definisan, da li je preširok ili preuzak, treba da se pokaže u raspravi, na koju pozivamo sve advokate. Definicija tog kruga najvažnijih pitanja za advokaturu data je prema jednom od stavova naše Deklaracije, ali je ovo prilika da svi o tome dodatno razmislimo i iznesemo svoj stav kako bismo došli do opitmalnog rešenja.

      Kada je reč o Vašoj dilemi da li nam je potreban Upravni odbor, predlog je da se na 50 advokata bira jedan član Skupštine, to je odnos po kome se biraju i članovi Skupštine AKS, a ako bude usvojen Skupština AKB će imati oko 70 članova. Taj organ bi se najmanje tri puta godišnje bavio poslovima koji su definisani u članu 9, a koji se tiču profesije (uopšteno rečeno). Njegove odluke i politiku u tim poslovima izvršavao bi Upravni odbor, koji bi morao da bude aktivan svakodnevno. Upravni odbor bi pored toga, ili pre toga, kako god, vršio i javna ovlašćenja (član 8) koja su poverena advokaturi zakonom. Upravni odbor je potreban, dakle, zbog vršenja javnih ovlašćenja i izvršavanja politike Skupštine.

      42
      1. Slaven Kovačević каже:

        Pridružio bih se kolegi Markoviću u kritici tzv. delegatskih skupština. Iz dosadašnje prakse komora koje tako funkcionišu biće jasno je i onima koji o tome nisu razmišljali da je po sredi jedan opasan poduhvat - opasan po samu advokaturu. Umesto potčinjavanja takvoj jednoj tendencioznoj normi iz statuta AKS, trebalo je možda inicirati izmenu tog dela statuta (ako ne i celog), a AKB svakako ima snage da se i sama za to izbori, bez pomoći ili čak uprkos rukovodstvima ostalih, regionalnih komora koji su izabrani na navedeni način, od strane samoregenerišućih delegatskih skupštine.
        Podsetio bih vas samo na dva detalja iz ne tako davnog, zvanično još neumrlog protesta: prvi je skupština AK Kragujevca u toku trajanja jesenjeg dela protesta, sa krajnje intrigantnim predlozima dnevnoga reda o kojima se otvoreno špekulisalo ko u stvari stoji iza njih, a koji bi možda i "prošli" da na sednicu nisu došli mnogi (u tom trenutku, srećom dokoni) advokati AKK koji niti su članovi te skupštine, imaju pravo odlučivanja u sopstvenoj skupštini o stvarima koje ih se direktno tiču, ali su uspeli tom prilikom i na taj način da odbrane svoje interese - u suprotnom, pitanje je šta bi bilo sa celim protestom.
        Drugi primer je skupština AKS, posle skupštine AKB. Dok je na skupštini AKB, bez obzira na način i rezultat vođenja (a kako se drugačije i može ako se mora, po direktivi?) te sednice, postojao makar privid, makar bleda senka mogućnosti da advokati svojom voljom donesu odluku, na sednici AKS nije bilo ni tog privida, iz prostog razloga što je sistem odlučivanja u potpunosti izmešten, ukraden iz ruku samih advokata.

        Moja primedba se, međutim, odnosi na mogućnost glasanja elektronskim putem. OVO bi, po mom mišljenju, moralo biti mnogo potpunije i detaljnije definisano, jer ne pravi se statut za narednih mesec dana, već za vreme koje je pred nama. Ako mogu sa svoga kompjutera/telefona da upravljam svojim računom u banci i plaćam avionske karte, hotelske sobe i renta-car usluge na drugom kraju sveta (da bi me sve to čekalo kad stignem), zašto ne bih mogao da direktno učestvujem u odlučivanju o mnogim stvarima koje nemaju "dnevni karakter"? Zašto se debate o pitanjima koja treba da budu izneta pred "opštu skupštinu" ne bi vodile na sajtu komore, nešto poput foruma (izraz je više nego prikladan)?

        No, šta bih ja znao....

        10
        1. Slaven Kovačević каже:

          Samo jedna ispravka: treba da stoji "niti imaju pravo odlučivanja u sopstvenoj skupštini o stvarima koje se njih direktno tiču". Ima i brojnih slovnih grešaka, ali me sad mrzi da se njima bavim.

          00
  3. адвокат Радовановић Мирко каже:

    Поштоване колегинице, уважене колеге,

    Видим да је Покрет за бољу адвокатуру покренуо иницијативу за доношење новог Статута АКБ. Као члан друге коморе ( нећу рећи које ), подржавам ту иницијативу.

    Прочитао сам нацрт овог новог Статута и морам да истакнем неколико примедби.

    1. Чињеница је да је Закон о адвокатури донет још 2011. године, те да су све коморе, ОСИМ АКБ у року од 6 месеци биле дужне да ускладе своје статуте са сатутуом АКС. Међутим, да би Ваша иницијатива успела неопходна је превасходна промена Статута АКС, па тек када се она изврши, да се донесе и нов статут АКБ.

    Према ранијем закону и статутима свих комора, сви адвокати су чинили скупштину те коморе. То је проузроковало огроман број проблема у раду самих скупштина. Први и основини проблем лежи у томе што није увек био присутан довољан број адвоката за испуњавање кворума, па се онда правила пауза и тада се радило са оним бројем адвоката који су били у том тренутку присутни на скупштини. То даље значи да СВЕ одлуке скупштина, пре ступања на снагу новог Закона о адвокатури биле мање-више нелегитимне.

    Управо из тог разлога, а да би се превасходно обезбедио несметани рад скупштине, уведен је делегатски систем. То је колико толико побољшало рад адвокатуре, али не претерано.

    На сајту ПРОТЕСТ АДВОКАТА, ја сам био покренуо иницијативу за промену Статута АКС, у делу који се односи на цензус приликом избора адвоката у органе основних комора, односно кровне коморе. Наишао сам на такво непознавање основних прописа наше струке, да сам био фрапиран.

    2. С обзиром да ја АКС наша кровна комора, те да она доноси одлуке ( Статут, Кодекс и сл. ), а да са друге стране, су све остале коморе своје статуте донеле у складу са статутом АКС, то ова Ваша иницијатива је донекле већ унапред осуђена на пропаст и представљаће још један разлог за продубљивање кризе на релацији АКС-АКБ.

    Појединих одредби у нацрту новог Статута АКБ, нема у Статуту АКС. Колико видим нема цензуса у погледу година рада у адвокатури да би се један адвокат кандидовао за неку од функција у органима коморе. то је у директној несагласности са Статутом АКС, те стим у вези може поново да доведе, као што је напред речено, у сукоб АКС са АКБ.

    Да ли је такав сукоб адвокатури потребан??? Мислим да не.

    Ово питање цензуса је за мене веома важно а из следећег разлога:

    У току трајања чувене обуставе рада адвоката, највећи, пре свега финасијски терет, али и терет учествовања у истој, су поднели млади адвокати. Када кажем млади, пре свега мислим на оне адвокате којима је то прво запослење, а имају испод 5 година рада у адвокатури. Зашто је за избор судије Основног суда потребно три године рада у правосуђу после положеног правосудног испита, а за члана коморе Скупштине основне коморе 5 година рада у адвокатури?

    3. Овакав нацрт Статута АКБ је далеко више пријемчљивији од досадашњег. Стога сматрам, да не треба да се покрене иницијатива за променом Статута АКБ, већ иницијатива за променом Статута АКС, па одатле да се покрене промена статута и осталих комора.

    4. Поставља се питање како донети нов статут АКБ, када постоји сукоб са АКС и када је члановима органа АКБ пре година истекао мандат?

    Ја лично нећу подржати иницијативу за променом Сттута АКБ из напред наведених разлога, али зато хоћу да подржим сваку иницијативу за побољшањем адвокатуре у целини.

    13
  4. advokat Dusan Bratic каже:

    Поштовани колега Тодоровићу,

    Мислим да ствари са обавезом прописивања истоветног изборног система за АК Београд како је то учињено Статутом АК Србије, пто се уставности и законитости тиче стоје другачије.
    Наиме, када се вишим општим правним актом, овде су то Статут коморе Србије и Закон о адвокатури, пропише да статути осталих комора не смеју бити у супротности са Статутом коморе Србије и тим Законом, онда то значи да ти статути не смеју својим појединим одредбама другачије уредити оне односе које су ти виши правни акти ( Статут АК Србије и Закон о адвокатури) већ уредили тако да је изричито забрањен другачије њихово уређење или су ти виши акти већ уредили и конкретни однос за те коморе. Такође, то значи да се тим нижим општим правним актом не могу уређивати они односи и/или послови за које им ти виши акти нису дали овлашћење. То је смисао изречене забране. Тако и Устав даје одређене забране, уређује на начелан, а негде и конкретан начин друштвене и друге односе и послове, и оставља у појединим сферама слободу и обавезу законодавцу да он даље у оквирима начела, делује. Да није тако, бесмислено би било уопште доносити ниже опште правне акте, јер би они били у битном потпуно истоветни вишим правним актима. Уместо тога, било би довољно тим највишим правним актом, матичним законом за одређену материју, само просто у једној одредби прописати " овај Закон сходно се примењује на рад и пословање ...тог и тог субејкта". Уметсо отга, отуда они правно - технички изрази: уредиће својим статутом и слично. Поврх тога, овде је Закон о адвокатури управо супротно учинио од овога како Ви видите предметну слободу. Наиме, одредбом члана 69 став 1 Закона о адвокатури прописано је: "Organi advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, disciplinski sud, disciplinski tužilac i drugi organi utvrđeni statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije." , а ставом 2 истог члана: "Način predlaganja i izbora kandidata, razlozi i način njihovog opoziva, trajanje mandata, delokrug rada i sastav organa iz stava 1. ovog člana uređuje se statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije".
    Према томе, управо је Закон о адвокатури, независно од напред изнетог тумачења забране несагласности нижег у хијерархији акта вишем, решио дилему.
    Инече, што се тиче уопште идеје да се одреди број чланова скупштине, поред удаљења од принципа демократије које није својствено адвокатури ни као појединачном делању ни као служби пружања правне помоћи ни као сталешкој организацији, то би било и оставрење злокобне идеја Драгољуба Ђорђевића која се зачела у тренутку када је схватио да на београдску скупштину понекад може да дође и безмало 1000 адвоката ( мај и октобар 2010) и да донесу одлуке које му не одговарају, насупрот лаком инструментализовању малог броја појеидначно одређених адвоката са мандатом од 4 године (механизми инструментализације су врло издашни и делотворни, има ту послова, функција у разним телима, плаћених, неплаћених, утицајних, па путовања, па познанстава која рерзултирају пословима, па....прочитајте записнике са седница УО АК Србије па ће вам се касти- кад их иначе почну поново објављивати). Да ли треба уопште коментарисати тај Статут коморе Србије који је прописао да мандат новоизабраним члановима скупштине АК Србије потврђује стари састав скупштине?!! Да ли схватате шта је прописано? Да ли се за такво уређивање поништава диплома правног факултета или се кривино одговара или и једно и друго? Он прописује да изабрани делгати то нису док им они којима је мандат истекао то не потврде? Знали, док он са својим делегатима не потврди, ови новоизабрани који му се не свиђају, не чине скупштину. И ми да такве одредбе препишемо, чак и да смо обавезни, а нисмо. Насупрот тога, мислим да сваком адвокату треба дати могуђност да на скупштину дође, када сматра да треба да учествује у раду. Ако не долази, значи, све је добро, а доћи ће када буд епроблема. Боље је и економичније то, него да по Београду јури колегу који представља адвокате пола једне градске општине. А колега делегат је баш на службеном путу у име коморе у Бриселу, па после у Солуну, па у Прагу, па у Екатеринбургу, па затим на медитеранским данима адвокатуре, а потом у Подгорици на прослави дана адвокатуре те Републике, а други делегати су такође по расејању али на семинарима, саветовањима, на седницама Управног одбора Агенције за борбу против корупције,Државног већа тужилаца, Високог савета судства, те на испитују на адвокатској академији, а они најмудрији су у Министарству правде на преговорима о новим законима или на седници Акционог тима за спровођење реформе, а кад стигнете председника, он је баш морао на пријем дана државности Немачке. Никада их стићи у њиховом самопрегорном раду за наше добро. Што се мене тиче, нека буде како год буде, али баш да навијам за то накарадно и зло решење и тако помажем њиховим сејачима, не могу, па Вам ово написах. Толико, за сада.
    П.С. Узгред код овог проблема, поздрав са Златибора где ћу сутра срести представнике адвокатуре на Саветовању судија привредних судова, ја о свом трошку, они о нашем трошку, па ако треба да им пренесем неко питање које Вас тишти, напиште ми овде, шапнућу им.

    50
    1. Jovica Dj. Todorović, advokat каже:

      Poštovani kolega Bratiću,

      Dozvolite, najpre, da Vas uverim da ni meni, ni drugim kolegama i kolegenicama, koji smo učestvovali u pripremi Nacrta Statuta AKB koji smo ponudili na kritičko razmatranje advokatskoj javnosti, nije bila namera da predložimo ’’zlo i nakaradno rešenje’’.

      Drugo, kao što o Božiću nisam imao problem da Vas i druge kolege branim kada vas je neosnovano napao Dragoljub Djordjević, sada nemam problem da se zalažem da se promeni, osavremeni i modernizuje suština organizacije i organa Advokatske komore Beograda, uprkos tome što se možda (a ja, evo, sada od Vas zaznajem da je tako bilo) za to zalagao i kolega Djordjević, odnosno ako se moje vidjenje tih promena donekle (ili u potpunosti) poklapa sa njegovim. Hoću da kažem, moramo se osloboditi te frustracije iz 2010. godine, ako želimo bilo šta da promenimo na bolje u advokaturi. Ponovna manifestacija tog sukoba, do koje dolazi ovih dana povodom odluke o prijemu u advokaturu jedne kandidatkinje u Beogradu, izaziva strepnju i nezadovoljstvo advokata, pa kao što se vidi na stranicama ovog sajta, i medju kolegama koje podržavaju Pokret za bolju advokaturu. Dakle, moj Vam je savet, i ne zamerite što uzimam sebi slobodu da Vas savetujem, činim to sa prijateljskijim pobudama, da zaboravite 2010. godinu, te sukobe, pa i samog Dragoljuba Djordjevića, predsednika AKS na isteku mandata, pa da vidimo da li i šta sada i ubuduće možemo da učinimo za bolju advokaturu u Beogradu i Srbiji.

      Ako u Zakonu o advokaturi stoji da statut advokatske komore u sastavu AKS mora biti ’’u saglasnosti’’ sa Statutom AKS, a u Statutu AKS da advokatske komore u sastavu AKS formiraju svoje Skupštine ’’po predstavničkom sistemu’’, zaista ne vidim kako se to može tumačiti drugačije osim da i Advokatska komora Beograda mora da ima Skupštinu koja je formirana po predstavničkom sistemu, kako su svoje skupštine već formirale kolege u svim ostalim regionalnim komorama. No, možda grešim. U tumačenju prava danas je sve moguće.

      Zato, ostavimo tumačenje prava po strani. Moje mišljenje, dragi kolega, je: da je do urušavanja Advokatske komore Beograda 2010. godine i potom, do mere da Sud arbitrira medju advokatima, došlo iz različitih razloga. Prvi jeste upliv politčkog sukoba dveju političkih partija, koji je vešto prenet u advokaturu, tako što joj je bačen ’’mamac’’ učešća u izboru sudija i tužilaca. Drugi jeste upravo propisani način donošenja odluka koji nije bio adekvatan. Tek na trećem mestu su, možda, lične netrpeljivosti, sujete, netolerancija. Ovo treće, kažem možda, jer ko ne poznaje aktere toga sukoba, kao što ih ja ne poznajem, to ne može ni da zna. Konačno, i to su ljudske osobine, a sve što je ljudsko u uredjenoj organizaciji mora biti ispoljeno, ali i absorbovano. To uredjenu organizaciju čini uredjenom.

      Kada je o sistemu reč, to je organizacija Komore po kojoj svako od takmaca može da dovede 100 ili 1000 advokata (svejedno!) da izviču odluku u njegovu korist, a na štetu onog drugog, a onda drugi takmac, posle par dana, može da dovede na neko drugo mesto 100 ili 1000 drugih da izviču nešto drugo. Takav sistem je odbio mnoge beogradske advokate od Komore, jer ljudi jednostavno u tome neće da učestvuju. Nužno je promeniti sistem u kome su takve stvari moguće i napraviti nekakav drugi i drugačiji, koji će advokate privlačiti Komori i delanju za dobro profesije. Naša namera je bila da pokušamo da koncipiramo drugi i drugačiji sistem. Možda nismo dali dobar predlog za inovacije u organizaciji AKB, ali zadržati onaj stari sistem u kome je bilo moguće ono što se dešavalo 2010. godine teško da može biti dobro. Jer, već je vidjeno, i već se pokazalo kao loše. Zar ne?

      Iz svega što ste napisali, ja zaključujem da Vi u odnosu na naš predlog imate sledeću kritiču primedbu: Predstavnička Skupština odvaja advokate od donošenja odluka. Bili smo svesni toga, i zato predlažemo da se lično izjašnjavanje advokata vrši, najpre, na Konferenciji, kao formi ličnog izjašnjavanja, a u budućnosti, kada se steknu tehnički preduslovi elektronskim putem. Dakle, o najvažnijim pitanjima, nijedna odluka Upravnog odbora ili Skupštine ne može da stupi na pravnu snagu, ako je ne potvrde advokati ličnim izjašnjavanjem na Konferenciji, a kasnije ličnim izjašnjavanjem elektronskim putem. Da bi odluka organa (Skupštine, Upravnog odbora) o tim, najvažnijim pitanjima stupila na pravnu snagu mora imati ličnu podršku barem 700 advokata na Konferenciji. (Možda taj broj treba da bude veći? Šta Vi mislite?) Ideja je, dakle, da ne moraju advokati da trče na Skupštinu da sprečavaju zlo za sebe i svoju profesiju, već da rukovodstvo ima obavezu da ih animira da dodju da potvrde odluku za koju rukovodstvo smatra da je dobra za profesiju i advokate. Ako rukovodstvo (ma ko da bude u rukovodstvu) u tome ne uspe, advokati jednostavno ne dodju na Konferenciju, ne može da stupi odluka na pravnu snagu, jer je advokati ličnim izjašnjavanjem nisu potvrdili. Mislim da ovakav sistem poboljšava poziciju upravo članstva, koje više ne mora da se nadvikuje, nadmahuje crvenim kartonima i slično da bi ’’očigledno’’ pokazalo rukovodstvu da se ne slaže sa njegovim odlukama. Dovoljno je samo: da ne dodje da izrazi podršku rukovodstvu! Ne treba da bude obrnuto, kao do sada. Jer, evo, vidite i sami, kola idu nizbrdo, a teško ih je zaustaviti.

      P.S. Zaista nemam pitanja ni za sudije privrednih sudova ni za druge koji se sa njima savetuju na Zlatiboru. Ali, Vama, svakako, hvala na ljubaznoj ponudi da moja pitanja prenesete!

      42
    2. Jovica Dj. Todorović, advokat каже:

      Poštovani kolega Bratiću,

      Još jedna dopuna predjašnjeg odgovora. Vaša kritička primedba, kako je ja razumem, bila je i da postoji rizik da se članovi Skupštine otudje od članstva, ali i od angažovanja za dobro profesije, zbog koga su izabrani u Skupštinu. Slažem se da taj rizik postoji. Kao korektivne mehanizme u Statutu, mi smo predložili: Prvo, da po samom Statutu postoji obaveza da se Skupština sastaje barem tri puta godišnje. Drugo, da postoji obaveza da se zakaže vanredna Skupština na zahtev 30 članova Skupštine. (Za verovati je da se neće baš svih 70 članova Skupštine prepustiti lukrativnim aktivnostima za sebe preko svog angažovanja u Komori, već da će medju članovima tog organa koje izaberemo biti i kolega koji će se posvetiti radu za dobrobit profesije. Odgovornost za izbor je na svima nama.) I treće, da se Skupština obavezno zakazuje i na zahtev 100 članova Komore. Otvoreno je pitanje u ovoj raspravi da li je to prava mera korektivnih mehanizama za kontrolu rada Skupštine. Odnosno, da li bi bilo bolje da se redovne Skupštine održavaju i više od 3 puta godišnje, a da je za zakazivanje vanrednih dovoljan i zahtev manjeg broja članova Skupštine i manjeg broja advokata?

      Konačno, mislim da će samo slovo Statuta, šta god da u njemu piše, moći da reši sve nagomilane probleme naše profesije i naše organizacije. Statut može da omogući okvir delovanja, ali je nužno delovanje advokata, za šta je potrebno, i drugo, i više od dobrog Statuta.

      43
      1. Jovica Dj. Todorović, advokat каже:

        ... sam Statut NEĆE MOĆI da reši sve probleme, mislio sam da kažem, a ne kako je napisano u postu koji predhodi. Izvinjavam se, greška u brzini.

        10
  5. advokat Dusan Bratic каже:

    Poštovani kolega Todoroviću,

    Popuštam pred Vašim argumentima "Nata Mesarović", Dragoljub Djordjević i skupština Advokatske komore iz 2010. godine, ali ne mogu pred Vašim pravnim argumentima i tumečenjem, zapravo, ne smem.
    Zato molim Vas objasnite nam kako se to narušava ustavnost i zakonitost ako se Statutom AKB postupi onako kako je odredjeno Zakonom o advokaturi, a ne kako je propisano Statutom AK Srbije? Kako to kada je Zakon o advokaturi viši pravni akt i kada je on propisao da svaka advokatska komora u sastavu advokatske komore Srbije svojim statutom odredjuje način izbora organa? . U prethodnom postu sam citirao te odredbe Zakona.Valjda je nesaglasan Zakonu o advokatri Statut Srbije koji je odredio drugačije od Zakona? Mislite da AK Beograd ne treba da postupi po Zakonu o advokaturi nego da slepo sledi nezakonitu, a samim tim i neustavnu, odredbu Statuta komore Srbije? To nas uverite, da treba ići stazama koje nas od jedne godine (da je ne pominjem koje) učestalo vode neustavnom i nezakonitom radu organa komore, a za Natu Mesarović i Dragoljuba Djordjevića, sve priznajem.

    40
    1. Jovica Dj. Todorović, advokat каже:

      Poštovani kolega Bratiću,

      Ovim slaganjem da prošlost ostavimo u prošlosti, smo napravili veliki korak za bolju advokaturu! 🙂

      Na više mesta smo ovde napisali da imamo ozbiljne kritičke primedbe prema Statutu AKS. Pojedine primedbe sam izložio u posebnom tekstu koji je ovde objavljen pre par meseci. S obzirom na aktuelne teme, pravim malu digresiju, da bi Vam pokazao kritički odnos prema Statutu AKS i Zakonu o advokaturi, smatram potpuno nesuvislim da o žalbi protiv rešenja izvršnog organa (Upravnog odbora) regionalne komore ne odlučuje Skupština te komore, koja bira organ koji je doneo rešenje, već izvršni organ (Upravni odbor) AKS. Takvo pravilo ima očigledan (volim ovu reč) cilj da se iz jednog centra kotrolišu regionalne komore, a ko izvan advokature taj centar stavi pod svoju kontrolu, kontrolisaće advokaturu u celini. Ali, dobro da ne širimo priču...

      U vezi sa ovim o čemu polemišemo, SLAŽEM SE da Statut AKS nije mogao da ograniči način izbora skupština komora u sastavu AKS na ''predstavnički sistem'' i da ta odredba člana 16 stav 3 Statuta AKS nije saglasna odredbi člana 69 stav 2 Zakona o advokaturi, koja regionalnim komorama propisuje ovlašćenje da same uredjuju to pitanje. U tome, kao i u nekim drugim odredbama Statut AKS je nezakonit. Slažemo se!

      Ali, u pravnoj državi nije svako sam vlastan da eliminiše opšte pravne norme iz pravnog poretka zato što nalazi da su nezakonite ili neustavne, već to može da učini samo Ustavni sud, a dok to nadležni sud za zaštitu ustavnosti i zakonitosti ne učini, svako je dužan da poštuje i primenjuje, i one pravne norme za koje drži da su neuskladjene sa višim pravnim aktima. U ovom slučaju, smatram da je AKB dužna da donese Statut koji je u saglasnosti sa Statutom AKS u svim njegovim odredbama koje Ustavni sud nije eliminisao iz pravnog poretka. U tome se, dakle, NE SLAŽEMO. Smatram da advokati Beograda ne mogu jednostavno da kažu: ''Nećemo da primenjujemo Statut AKS, jer smo se složili da je nezakonit. Mi pišemo svoj, kao da onog ''krovnog'' nema''.

      Konačno, mislim da je predhodno pitanje: da li mi verujemo da je statutarna organizacija AKB koja sada postoji prilagodjena potrebama naše matične profesionalne organizacije u ovo, naše vreme i u ovom i ovakvom našem gradu ili je treba menjati? Mislio sam da hoćemo da menjamo organizaciju naših Komora, tako da nam se prošlost ne bi ponovila. Pokušali smo da predložimo jedan od mogućih modela tih organizacionih promena. Nećemo dobiti ništa ako ''sjaše Murta, a uzjaše Kurta'', moramo da promenimo organizaciju, odnos i odgovornost prema profesiji, etiku (koju stvarno primenjujemo, a ne onu koja piše na papiru), skoro sve. Naravno i ljude, ali novi ljudi u staroj organizaciji, neće moći ništa. Zato predlažemo da prvo promenimo organizaciju, pa ljude, pa ostalo. Dragi Dušane, 200 advokata za izborni kvorum? Sa logikom: oni koji nisu došli, znači da se slažu sa ovim što smo mi ovde ''izgurali'', ako se ne slažu, koga briga, što nisu došli da se ovde ''rvu''... Pa, upravo zbog toga ljudi neće da dolaze, izbegavju i da prolaze blizu komore. Dakle, ja se zalažem za novi izborni sistem organa AKB, zato što mislim da ovaj postojeći nije dobar, da ne bude zabune, a ne samo zbog toga što smatram da je novi izborni model zadat Statutom AKS. Slažemo li se mi oko suštine, a to je da li da se menja način izbora organa u AKB ili da ostane stari, sa možda povećanjem izbornog kvoruma sa 200 na 500 advokata, što nije neko povećanje prema 3500? Ako smatrate da treba da ostane postojeći izborni model, ja Vama pravo na to mišljenje, naravno, priznajem, i time ćemo završiti ovu polemiku, jer se nećemo složiti. (Što, naravno, nije ništa strašno.) Ako smatrate da treba da se menja način izbora organa u AKB, ali ne ovako kako je nas nekolicina predložila, napišite kako Vi vidite te promene, možda ćemo se o Vašem predlogu složiti. Ne moraju stvari biti ovako kako smo mi predložili ... ali, onda recite Vi: Kako? Ili: kao do sada?

      34
  6. El Sarag Sarah каже:

    Poštovane kolege,
    Uvođenjem sankcija i odgovornosti zbog neopravdanog izostanka članova organa Komore bi rešio sve eventualne zlopotrebe.
    Svi treba da opravdaju svoj izostanak i svi treba da snose posledice ukoliko to ne učine u određenom roku.
    Zašto je to bitno? Upravo da bi se izbegle situacije koje je kolega Bratić gore napomenuo(putovanja, seminari, tribine).
    Naš mentalitet je takav da ukoliko znamo da ćemo snositi posledice zbog svog ponašanja, bićemo obazriviji.
    Po monm mišljenju, NIKAKO se ne treba oslanjati na savest članova organa u Komori.
    Ne uvođenje toga u statut ostavlja dosta prostora za razne zloupotrebe i špekulacije. Iz tog razloga moraju se uvesti sankcije(novčane, isključenje i tome slično).
    Na taj način će se i napraviti ozbiljna selekcija kolega koji će uopšte hteti da bude kandidat.
    Razmislite o tome
    S poštovanjem

    20
  7. Adv Dušan Marković AKB каже:

    Uvažene koleginice i kolege,

    pre svega zahvaljujem kolegi Todoroviću na velikom zalaganju povodom izrade ovog predloga i na iscrpnim odgovorima na ovom sajtu. Citajuci ove nase dileme i uvidjajuci potpuno odsustvo interesovanja advokature po ovom pitanju (izuzetak nas nekoliko koji se ovde dopisujemo i poneko ko to cita) dolazim do sledeceg zakljucka. Ovo samo potvrdjuje ono što sam od početka našeg protesta pisao da mora da postoji stručna služba u komori koja bi se bavila pravom i koja bi bila odgovorna za propuštanje informisanja advokata, pošto je "dobrovoljan rad" advokata u organima komora mrtvo slovo na papiru koje beskrupulozno iskorišćavaju upravo oni što hoće da vladaju, ali bez odgovornosti. Koleginica Sara je potpuno u pravu u pogledu pooštravanja odgovornosti - hteli ste da se kandidujete, ne izvršavate obaveze već samo hoćete da koristite moć i da se hvalite kako ste u organima komora, bićete kažnjeni. Neko mora da bude odgovoran za sve ove gluposti koje nam se dogadjaju. Drage kolege, normalno je da se advokati, u velikoj većini neće baviti statutom komore, a onda kada sve bude gotovo, kada loš statut predložen od zlonamernih ljudi proizvede loša dejstva biće kuknjave. I to nije ništa neuobičajeno. Naša je moralna obaveza da, kada se već bavimo time i kada su naše drage kolege uložile napor da sačine predlog statuta, preduzmemo šta je u našoj moći da se usvoji iole pristojan statut. Iskreno, ne mislim da je pisanje po ovom sajtu dovoljno. Suviše je ozbiljna stvar donošenje novog statuta koju će neprijatelji advokature pokušati da iskoriste da nas oslabe, pa mislim da je potrebna ozbiljnija i organizovana rasprava povodom predloga statuta.

    50
  8. Vesna Mrdović каже:

    Поштоване колеге, прочитала сам нацрт Статута наше коморе (признајем, на брзину, а трудићу се да га ишчитам пажљиво) и захваљујем се колегама које су учествовале у његовој изради и обавиле више него тежак посао, да би смислиле решења која би одговарала већини, која не би била супротна одредбама постојећег (неусклађеног) Статута АКС, која би садржала нека нова решења усклађена са прописима, која ..... Оно што је можда пре свега наведеног - немамо Статут, а без Статута смо на мртвој тачки, па се забављамо проблемима које не можемо да решимо јер смо у рукама оних који ће довека користити тај моменат.
    Сматрам да не можемо обићи одредбе о скупштини, управном и надзорном одбору, дисциплинском органу....
    У вези са бројем који је потребан за доношење одређених одлука и давање предлога можда би било целисходније одређивање у проценту (10%, 20%) уместо у броју (350,700 ), тамо где је дата опција јавно/тајно гласање, определити се за јавно гласање, обратити пажњу на терминологију тако да стоји "писани"а не "писмени" предлог или одлука...
    Страни држављани у бављењу адвокатуром - зар нема реципроцитета који се у свему осталом тражи?
    Сматрам, даље, да су границе у вези са годинама бављења адвокатуром за избор за председника, заменика, чланове органа коморе постављене на доњој граници, те да нема места даљем смањивању истих, а да су границе за узастопни избор за председника коморе и у органе коморе превисоке , па се многи, како смо већ видели, навикну на те тешке и незахвалне улоге и не желе да их се одрекну. Предуго је за било кога да буде члан УО 12 година, а председник 8 година узастопно, и не дај Боже више од тога!
    Дакле, у начелу, допада ми се текст, хвала колегама на немерљивом труду и резултату који је исходован, а морам да поновим - много је лакше да коментаришемо (и критикујемо) дати нацрт, него да сами учествујемо у стварању истог.
    С поштовањем, Весна Мрдовић

    40
    1. адвокат Урош Тешмановић каже:

      Поштована колегинице Мрдовић,
      велико Вам хвала, пре свега, на томе што сте препознали да је израда овог предлога Статута захтевала доста труда поред наших свакодневних адвокатских обавеза.
      Сваки коментар који сте дали и Ви и остале колеге, што директно на сајту, што путем маила, је драгоцен и ми настојимо да те критике и предлоге критички размотримо. Многе од тих предлога смо прихватили.
      Ваш коментар који се тиче реципроцитета у погледу уписа страних држављана у именик адвоката ми је први привукао пажњу. Ово питање смо разматрали, јер је и колега Гајић поставио то питање, али смо закључили да Закон о адвокатури не прописује реципроцитет за упис страних држављана у именик, што је по нашем мишљењу недопустиво. Како закон не прописује реципроцитет, сматрали смо да ни статутом не можемо увести то ограничење и да је то питање којим се мора бавити комора на тај начин што ће користити свој утицај и вршити притисак да се по том питању мења закон.
      У погледу других решења која сте коментарисали нагласио бих да су то почетне тезе, јер се од нечег морало кренути. Предлог који смо дали није коначно виђење статута који ми заговарамо, већ један почетни предлог за размишљање и дискусију. Свесни смо да је тај текст требало да буде производ једне озбиљне дискусије у којој би учествовао знатно већи број адвоката, али на жалост не препознајем да постоји енергија и спремност већег броја колега да учине напор и преузму на себе обавезу да се томе озбиљно посвете.
      Зато, иако коментара и предлога на овај наш нацрт није било много, било их је довољно да многа наша почетна решења побољшамо, и да ми се ова наша јавна расправа чини богатијом и озбиљнијом од било које коју сам до сада имао прилике да видим у АКБ и АКС од како сам постао адвокат.

      70
  9. Adv. Željko Simić каже:

    Postovane koleginice i kolege,

    sve ste vec napisali i potpuno sagledali sve aspekte. Nebitno je koje je vidjenje meni licno blize i ima delova u kojima ni sam nisam nacisto za sta bi se opredelio. U svakom slucaju, pozdravljam svaciji napor i zahvaljujem kolegama na trudu i ulozenom vremenu. To svakako zasluzuju od svih nas ostalih kolega, kao i sve druge kolege koje rade i trude se itd.

    Ono sto je meni ostalo je da, krajnje dobronamerno, skrenem paznju je da je ovaj kompleksan i moderan predlog statuta za vecinu nasih kolega advokata naucna fantastika. Nije ovo zato sto nemaju intelektualni kapacitet da ga spoznaju (imaju ga), vec zato sto kod bar 3000 nasih kolega postoji takva apatija da ih zanima samo da rese clanarinu i osiguranje i da nista vise nemaju sa AKB. Dakle, te kolege nemaju volje ni da procitaju ovaj ili bilo koji drugi predlog Statuta i to je jako zalosno.

    Jos je zalosnije sto ce se, na kraju tj. na Skupstini oko statuta, opredeljivati prema nekakvim "formiranim misljenjema i simpatijama" prema predlagacima i onima koji za neku opciju budu agitovali. To je nasa otuzna realnost.

    Zato sam i poslao primedbe na "oficijelni" nacrt i predlog za izmenu, jer toliko se sada ponovo podgreva atmosfera na relaciji "advokat pojedinac" i "advokati velikani i advokati robovi velikih kancelarija" da je to nenormalno i tezi da baci senku na svaki intelektualan razgovor i konkretan tekst Statuta i da se opet sve svede na to ko voli "Ziku ili Miku".

    Nije slucajno ni da neki dobijaju "krila" zbog sudskih odluka i zaboravljaju ono sto ste Vi lepo primetili da je bolje biti "uskladjen" sa nekim propisima, vec otvarati nove prilike za "trogodisnje ratove" itd.

    Po prirodi sam vedar covek, ali ovde covek treba da bude lucidan da bi bio optimista.

    Kako god ovo zavrsilo, ocigledno je da nema vise od 200 nas samostalnih advokata zaista zainteresovanih za sopstvenu sudbinu. Svi ostali ce biti ili motivisani ili od nas pojedinaca da se uopste pojave ili ce im biti naredjeno (kod velikih kancelarija) itd. Ti "svi ostali" su brojno oko 600-700 nas (u startu su sami sebe zaboravili onih 3000 kolega). Tako dolazimo do cinjenice da se vise moze postici u licnoj komunikaciji sa kolegama, u objasnjavanju sustine i pokusaju da se sto veci broj kolega zainteresuje za sopstvenu sudbinu itd.

    Na kraju, postah samosvestan da Vama koji ste zainteresovani sa sopstvenu sudbinu opet nisam rekao nista novo? Nema veze, mozda ovde zaluta neko ko pocinje da se interesuje i neka procita. Nije stetno i time je korisno.

    Srdacan kolegijalni pozdrav,

    Zeljko Simic, advokat

    10
    1. Jovica Dj. Todorović, advokat каже:

      Poštovani kolega Simiću,

      Hvala Vam, najpre, što ste pročitali naš nacrt Statuta AKB! Vaša ocena da je reč o ''kompleksnom i modernom predlogu'' jeste potvrda da smo ostvarili svoj cilj. Naš jedini cilj je bio da skiciramo predlog koji će biti upravo to, moderan i kompleksan, jer to iziskuju obeležja i potrebe advokature u Beogradu danas. Druge ambicije, od toga da napišemo jedan nacrt koji bi bio polazna osnova za raspravu, i primer kako može i drugačije od dosadašnjih rešenja, mi nismo imali. Jer, smatramo da sva dalja diskusija mora biti obavljena u organima i oraganizaciji Komore. Zato, obeshrabruje činjenica da ovaj naš nacrt još uvek nije razmatran na Upravnom odboru naše Komore, kome smo ga dostavili, nit na bilo kojem drugom forumu u okviru Komore. To ukazuje da se u Komori, pa time i u advokaturi, može raspravljati samo o onome što predlaže rukovodstvo. U tome se može biti ''za'', i to je poželjno (i dovoljno). I ''protiv'', čime se rizikuju svakojake nedaće, od banalne da čovek ispadne samo komični ''kontraš'', do ozbiljnih problema, ako je rukovodstvo kome se ''kontrira'' u milosti i reprezent nekih ''viših sila''. Konačno, tako dodjosmo do pitanja: A, zašto ogromna većina advokata zazire od učešća u aktivnostima koje su u vezi sa njihovom profesionalnom organizacijom? Vaša procena da 3000 advokata ne uzima nikakvo učešće u radu obavezne, profesionalne organizacije kojoj pripada je sasvim sigurno tačna. Svaka ozbiljna organizacija bi morala da se suoči sa tom činjenicom i da je razmotri. Naša Komora bi morala da otvori raspravu o tome šta je to što njeno članstvo odbija od Komore. Jer, očigledno je da članstvo bojkotuje Komoru, ako sam Upravni odbor AKB procenjuje da će na izbornu Skupštinu teško doći više od 250 članova, od 3 916 upisanih u imenike koje vodi... Takva rasprava se ne pokreće, jer bi ona nužno otvorila i pitanje odgovornosti za takav odnos članstva prema Komori. Teško da se može tvrditi da je samo članstvo odgovorno što je većina advokata destimulisana da uzme učešće u radu svoje Komore... Biće da su razlozi za stanje u Komori (pa i neaktivnost članstva), ipak, izvan neaktivnog članstva, a da je neaktivnost članstva posledica tih razloga. Uveren sam da su razlozi što članstvo zazire od Komore, upravo u vodjenju njenih aktivnosti do sada, odnosno u činjenici da je ona pretvorena u poligon sukobljavanja različitih interesa, što je potisnulo aktivnosti na zaštiti interesa članstva i na očuvanju profesije. Uvidjajući to, članstvo gubi interesovanje za aktivnosti u Komori, a teško da se to može zameriti članstvu. Po mom Sudu, potrebno je menjati Komoru, da bi se članstvo zainteresovalo za njene aktivnosti, a ne kritikovati članstvo što ''u širokom luku zobilazi'' ovakvu Komoru. Važno je to, zato što, u vremenu koje je pred nama, od zaštite profesije, za šta je nužna jedinstvena, solidarna, jaka organizacija Komore, zavisi opstanak svakog advokata, bez obzira na to kako se bavi advokaturom, kakav uspeh ima, koliko je poznat i slično.

      20
      1. Adv. Željko Simić каже:

        Poštovani kolega,

        slažem se sa Vama u determinisanju suštine problema. U skoro svakom svom istupanju na skupovima naših AK uvek sam imao osvrt na "zaslužne" za naše otužno stanje i dosta kolega mi je to i zamerilo i doživelo me kao nekog agresivnog, nadobudnog itd. Medjutim, kako je vreme odmicalo sve se više videlo da sam u pravu i da su sve kritike više nego opravdane. Moj stav je poznat i on je inkludiran u moje prethodno obraćanje.

        Ono od čega sam ja pošao je premisa : "KOMORA SMO SVI MI ADVOKATI". AKB nije niko od nas pojedinačno. AKB nije zgrada, sala, pojedinac u rukovodstvu ... AKB smo svi MI i kada mi dignemo glas on ima da se čuje. Pošto znam šta većina kolega misli, te da smo u glavnim tačkama svi saglasni, nije mi jasno što ćute i ostavljaju utisak da nije tako. Ako se negde sretnemo da se nas 10-15 složi oko najbitnijih stvari, pa se to ponavlja nekoliko puta nedeljno, gde je to da se vidi i zašto se javno kolege ne oglašavaju?

        Koliko god neko radio loše, MI smo ti koji im to dozvoljavamo i svojom neaktivnošću i nezainteresovanošću i dajemo im snagu jer žive u uverenju da problema nema i da je sve ok. Što da ne kada ne čuju glas većine koja ih osuđuje? Vlada tišina!

        U tom pravcu, imao sam više pokušaja da se kolege aktiviraju. Slao sam predloge sa formom da se istoj pridruže i nekoliko desetina kolega i jeste to činilo. Medjutim, pažnju bi privuklo samo da je taj broj npr. 500, 600, 1000 kolega.

        Ja neću odustati u svojim pokušajima. Nije bitno da li se borim ekserom ili tenkom, znam da je cilj u interesu svih nas. Čak i mravi, mali, slabašni, nevidljivi, uzmu pa pomere stenu svojom zajedničkom snagom i upornošću. Oteraju mravojeda jer mu nađu slabu tačku i svojom inteligencijom i komunikacijom uspeju da se sačuvaju.

        Da krajnje pojednostavim, samo 18 komentara u ovako bitnoj stvari (i to od ukupno 6-7 kolega) je sramota za svih nas 4000 tj. celu AKB. Valjda će i nas skoro 4000 ADVOKATA u Beogradu uspeti da se zaštiti od 100 neprijatelja iste veličine, manjeg intelekta i manje snage.

        Srdačan kolegijalni pozdrav!

        10