уторак, 16. јануар, 2018

POVEĆANJE POREZA ZA 2018. GODINU!?

Na adresu Advokatske komore Srbije, trećeg dana po Božiću, stigao je kratak, ali sadržajan dopis potpisan od Ministarke pravde u Vladi Srbije, Nele Kuburović, lično.

Advokatska komora Srbije treba da se izjasni, „u što kraćem roku“, o predlogu zaključka da je Vlada Srbije saglasna da Poreska uprava donese „novelirana rešenja“ preduzetnicima advokatima koji porez plaćaju na paušalno utvrdjen prihod „primenjujući Uredbu…“ Razlog da Vlada donese ovaj zaključak je u „potrebi da se stvore uslovi za postupanje poreskog organa shodno Uredbi…“

Zaključak Vladi je predložilo Ministarstvo finansija.
Prepisku izmedju Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije možete pročitati ovde.

Prema predlogu Ministarstva finansija, zaduženja za 2018. godinu će biti povećana advokatima koji poreze i doprinose plaćaju na paušalno utvrdjeni prihod u skladu sa bližim uslovima, kriterijumima i elementima iz Uredbe Vlade i Uputstva Poreske uprave, zbog kojih je cela advokatura protestvovala 2014. godine gotovo potpunom obustavom rada koja je trajala dugih 6 meseci.

Dakle, u poreskoj politici države prema advokaturi vratićemo se u proleće i leto 2014. godine. Tako će, tri godine kasnije, biti poništen i taj rezultat našeg protesta!

Da podsetimo, povod protesta advokata 2014. godine bila su poreska rešenja doneta u maju i junu te godine, na osnovu Uredbe kojom je osnovica za utvrdjivanje poreza i doprinosa advokatima povećana, što je imalo za posledicu nepodnošljivo povećanje poreskih i drugih obaveza. Tek na to se nadovezao početak primene propisa o javnobeležničkoj službi…

Obustava rada je okončana Sporazumom koji su postigli stručni timovi Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije 8. januara 2015. godine, ali taj Sporazum nije obuhvatio poresku politiku države prema advokatima.

mesetari-prevarant-prevara-rad-u-inostranstvu-gastarbajteri-kanada-zaposle-1435541641-689695

Zahtev advokature u protestu je bio da se advokatima smanje porezi i doprinosi u 2014. godini za 10% u odnosu na 2013. godinu, ali „i da se poreska politika prema advokatim u narednom periodu zasniva na jasnim i odredjenim kriterijumima koji će se utvrditi u dogovoru izmedju Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i advokature.“

Odluku Skupštine Advokatske komore Srbije broj 895-3/2014 od 13.09.2014. godine, gde su crno na belo zapisani ovi zahtevi, možete pogledati ovde.

O prvom zahtevu (da nam se porezi i doprinosi smanje) postignut je kompromis tako što je advokatura, umesto smanjenja poreza i doprinosa, taktički mudro (?) pristala na njihovo povećanje za 10%!
Tehnika pravne realizacije tog kompromisa bila je sledeća: Vlada je donela Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima… gde je propisano ograničenje povećanja fiskalnih zaduženja za advokate u 2014. godini najviše za 10% u odnosu na 2013. godinu, a zatim i zaključak koji je omogućio da se ta norma primeni retroaktivno.

Potom je takodje izmenom i dopunom Uredbe propisano da će advokatima isti porezi i doprinosi biti i za tri sledeće godine 2015., 2016. i 2017. godinu. (Odnosno, sve dok se izbori u Advokatskoj
komori Srbije ne završe tako da na njima pobede Vladini ljudi, koji će sada pristati na povećanje koje advokatura nije prihvatila pre tri godine?!)

Ali, šta je bilo sa drugim zahtevom iz protesta, onim strateškim – da se poreska politika prema advokatim u narednom periodu zasniva na jasnim i odredjenim kriterijumima koji će se utvrditi u dogovoru izmedju resornih ministarstava i advokature?!

Prvo je dogovoreno za vreme mandata Ministra finansija Lazara Krstića i Ministra pravde Nikole Selakovića, još u julu 2014. godine da se poreskom politikom države prema advokaturi bavi zajednička radna grupa, sastavljena od dva predstavnika Ministarstva finansija, jednog Ministarstva pravde i tri predstavnika advokature.

Ta je radna grupa sve do jeseni 2015. godine imala nekoliko sastanaka, a razmenila je i u pisanoj formi mišljenja i stavove o izmenama propisa koji uredjuju fiskalni položaj advokata, da bi njene aktivnosti nakon toga zamrle.

Kao što se zna, najpre je došlo do promene Ministra finansija, Krstića je zamenio Dušan Vujović, a potom je umesto Selakovića na mesto Ministra pravde došla Nela Kuburović.

To je sa jedne strane moralo uticati na odnos resornih minisatrstava prema radnoj grupi za fiskalni položaj advokata. Sa druge strane, advokatura je nastupila sa dva različita koncepta. Jedan je zastupala AKS, a drugi AKB, što je takodje činilo rad radne grupe prilično beznadežnim.

Ali, iz materijala koji su ostali iz toga vremena jasno je da se u radu te radne grupe tragalo za izmenama propisa kojima bi se fiskalni položaj advokata uredio na obostrano prihvatljiv
način, a ne kako da se stvari vrate na stanje iz proleća 2014. godine, koje je izazvalo do tada nezapamćeni bunt advokata.

Krajem 2015. godine u advokatskim komorama Beograda i Srbije započele su izborne aktivnosti, koje su sve druge aktivnosti u radu komora potisnule u drugi plan.
Sada, kao da je „vuk pojeo magarca“, država pokušava da advokate vrati u proleće 2014. godine.

Do kraja februara, dok ne budu objavljeni statistički podaci o prosečnim zaradama u gradovima i opštinama Srbije, neće biti moguće precizno predvideti koliko nas povećanje poreza i doprinosa očekuje. Ali, ne treba biti osobiti matematičar da bi se sabralo dva i dva.

Naime, prosečne zarade koje su polazna veličina, teško da su u 2017. godini statistički niže nego 2013. godine. Sve i da realno jesu niže, statistički moraju biti mnogo veće zarade iz 2017. godine od onih od pre četiri godine. Osnovica za nas, u petoj grupi paušalaca, je 120% prosečne zarade u opštini gde je sedište advokatske kancelarije, kao što je bilo i 2014. godine kada su nam stigla ona rešenja za infarkt. Samo što je sada prosečna zarada veća no što je bila.

Dakle, nema razloga da se obračun iz 2014. godine ne preslika na 2018.godinu, uz odredjeno nominalno povećanje zbog povećanja prosečne zarade. Sa druge strane, ogromna većina advokata danas prihoduje manje nego pre 4 godine, tako da će većina advokata biti u još gorem položaju nego što je bila 2014. godine, ako Vlada prihvati predlog Ministarstva finansija i donese zaključak koji joj to Ministarstvo predlaže.

Organi Advokatske komore Srbije su nelegitimni i nelegalni, o čemu smo više puta pisali na ovom Blogu, zato što u njima ne učestvuju legalno i legitimno izabrani predstavnici
Advokatske komore Beograda. To povećava odgovornost organa advokatskih komora u sastavu AKS čiji izbor nije sporan.
Članstvo nikome neće (i ne treba) da oprosti potpunu izdaju protesta 2014. godine!

Sledeći Članak > Неприхватљиво повећање пореза
Prethodni Članak > IN MEMORIAM - advokat Andreja Zečević
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *