Platforma

Pokret za bolju advokaturu se zalaže i preduzeće organizovane i trajne aktivnosti da se advokatura u Srbiji stvarno ostvari i afirmiše kao institucija slobodnog građanskog društva, uz očuvanje svih svojih tradicionalnih vrednosti.


PLATFORMA POKRETA ZA BOLJU ADVOKATURU

Advokatura je institucija slobodnog građanskog društva, u kome su građani nosioci suverenosti, u kome se ostvaruje vladavina prava, u kome je vlast organizovana po načelu podele vlasti i u kome se jemče ljudska prava i osnovne slobode propisane Ustavom i međunarodnim pravom. Pokret za bolju advokaturu se zalaže i preduzeće organizovane i trajne aktivnosti da se advokatura u Srbiji stvarno ostvari i afirmiše kao institucija slobodnog građanskog društva, uz očuvanje svih svojih tradicionalnih vrednosti.

Pokret za bolju advokaturu je inicijativa koja se realizuje u okviru i kroz postojeće organizacije advokatskih komora, a mogu joj se pridružiti svi advokati i advokatski pripravnici Srbije, potpisivanjem Deklaracije Pokreta ili na bilo koji drugi način izražavanjem podrške njenim ciljevima, zahtevima, načelima, principima i njenom programu koji su proklamovani u Deklaraciji i u ovoj Platformi za bolju advokaturu.

Pokret nastaje polazeći od ustavnog položaja advokature kao nezavisne društvene službe koja pruža pravnu pomoć i njene društvene odgovornosti za ostvarivanje vladavine prava u slobodnom građanskom društvu i za ostvarivanje ustavnih načela, ustavom garantovanih ljudskih prava i osnovnih sloboda, i polazeći od prava advokata da pored rada u organima komore mogu organizovati druge oblike aktivnosti radi razmatranja određenih tema i davanja inicijativa organima komore.

Pokret nastaje na osnovu svesti advokata:

najpre, da advokatura u Srbiji napušta svoja tradicionalna vrednosna opredeljenja, a da istovremeno ne uspeva da prilagodi svoju organizaciju i sistem vrednosti savremenim okolnostima, da ne uspeva da izgradi sistem odlučivanja koji bi obezbedio donošenje ispravnih odluka u cilju konsolidacije profesije, da je u velikoj meri ugrožena nezavisnost i autonomnost advokatske organizacije;

zatim, da je teško materijalno stanje advokata i advokatskih pripravnika u Srbiji, što zajedno sa drugim činiocima eliminiše, pre svega, ekonomske, a zatim i druge predpostavke stvarne samostalnosti i nezavisnosti u obavljanju advokatrure, odnosno u pružanju profesionalne, stručne, pouzdane pravne pomoći;

konačno, da je u toku protesta advokata 2014. godine iskazano jedinstvo, solidarnost, visoka svest za sopstvenu društvenu odgovornost, da je jasno i pojedinačno iskazana spremnost hiljada advokata da se aktivno angažuju na afirmaciji vrednosti svoje profesije u službi ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u društvu.

NAČELA

1. EKONOMSKA SIGURNOST I NEZAVISNOST ADVOKATA KAO USLOV ZA SLOBODNO I NEZAVISNO OBAVLJANJE PROFESIJE

Osnovni uslov da advokat obavlja poslove advokature slobodno, nezavisno, savesno i požrtvovano, jeste njegova ekonomska, materijalna sigurnost i nezavisnost. Ekonomska, materijalna sigurnost i nezavisnost advokata se obezbeđuje širinom polja mogućeg profesionalnog delovanja advokata i ostvarivanjem principa solidarnosti u advokatskoj komori kao organizaciji obaveznog udruživanja advokata.

Pokret za bolju advokaturu se suprotstavlja svakom sužavanju polja mogućeg profesionalnog delovanja advokata u pružanju pravne pomoći i zahteva hitno uspostavljanje institucija solidarnosti i uzajamne pomoći u okviru advokatskih komora.

Pokret za bolju advokaturu se zalaže za jasan, transparentan i održiv sistem oporezivanja i drugih fiskalnih opterećenja poslovanja advokata, koji će biti baziran na realnim mogućnostima ostvarivanja prihoda u obavljanju advokature. Sistem oporezivanja i fiskalnih opterećenja ne sme biti uzrok smanjivanja konkurencije kvaliteta, stručnog i pouzdanog pružanja pravne pomoći u društvu od strane advokature.

Pokret se zalaže da advokatske komore težište svojih aktivnosti usmere na utvrđivanje realnog materijalnog položaja advokata, ali i na utvrđivanje i preduzimanje niza potrebnih mera da se materijalni položaj advokatata popravi.

2. AUTONOMNA, NEZAVISNA I SLOBODNA ADVOKATSKA ORGANIZACIJA

Advokatska komora Srbije i regionalne advokatske komore u njenom sastavu su samostalne i nezavisne advokatske organizacije koje se na osnovu Ustava zakonom osnivaju, koje vrše javna ovlašćenja zakonom poverena, a pored toga obavljaju i druge poslove u interesu advokata, advokatskih pripravnika i advokature uopšte.

Pokret za bolju advokaturu se suprotstavlja svakom narušavanju, sužavanju ili eliminisanju samosalnosti i nezavisnosti advokatskih komora.

3. OBAVEZNOST UČLANJIVANJA U ADVOKATSKU KOMORU

Advokatsku praksu mogu obavljati samo advokati i advokatski pripravnici upisani u imenike koje vode nadležne regionalne advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

Pokret za bolju advokaturu se suprotstavlja otvorenom ili prikrivenom obavljanju advokatske prakse od strane bilo kojih subjekata koji nisu upisani u imenike advokata i advokatskih pripravnika koje vode nadležne advokatske komore ustanovljene na osnovu Ustava i zakona.

4. OBAVEZNOST POŠTOVANJA ETIČKIH I MORALNIH PRAVILA, OPŠTIH PRAVNIH AKATA I ODLUKA ORGANA ADVOKATSKIH KOMORA

Svi advokati i advokatski pripravnici su dužni da poštuju etička i moralna pravila, kao i opšta pravna akta, koja važe u Advokatskoj komori Srbije i regionalnim advokatskim komorama u njenom sastavu.

Pokret za bolju advokaturu se zalaže da se etička i moralna pravila, kao i opšta pravna akta Advokatske komore Srbije, kao i regionalnih advokatskih komora u njenom sastavu, zasnivaju na tradicionalnom sistemu vrednosti srpske advokature. Pokret zahteva da se u advokatskim komorama uspostavi sistem utvrđivanja disciplinske odgovornosti koji će obezbediti bezizuzetnu primenu i poštovanje svih važećih pravila u advokatskim komorama od strane svih advokata i advokatskih pripravnika.

PRINCIPI

1. OČUVANJE MORALNIH I ETIČKIH VREDNOSTI

Pokret za bolju advokaturu se zalaže za doslednu primenu i implementaciju tradicionalnih moralnih i etičkih vrednosti i načela srpske advokature u praksi delovanja svakog advokata i advokatskog pripravnika i svih advokatskih komora u Srbiji.

Međusobno poštovanje između advokata i advokatskih pripravnika mora biti vraćeno na sam pijedastal vrhovne vrednosti advokature! Svako iskazivanje nepoštovanja, a posebno vređanje ili omalovažavanje kolega mora biti adekvatno sankcionisano u advokaturi. Međusobno poštovanje advokata i advokatskih pripravnika je osnovni uslov opstanka advokature!

Odnos advokata i klijenta u pružanju pravne pomoći je prevashodno odnos ličnog poverenja i vernosti, pa se taj odnos ne sme vulgarno komercijalizovati. Kako se advokatura svesno i dosledno odriče komercijalizacije i marketinga advokatskih poslova, društvo joj poverava isključivo pružanje pravne pomoći. Isključivo advokatura može da pruža pravnu pomoć, jer samo advokatura zabranjuje komercijalizaciju i marketing odnosa poverenja između advokata i njegovog vlastodavca, klijenta.

Ako advokatura odustane od svoga koncepta ne-komercijalnog i ne-marketinškog odnosa prema praksi advokata, i ako dozvoli reklamiranje advokatskih usluga kao bilo kojih drugih, prestaje moralni osnov njenog ustavnog položaja u pružanju pravne pomoći koji sada ima. Pokret za bolju advokaturu se zalaže da odnos poverenja ne bude roba, kao što nisu roba ni ljudski organi, ljubav, polno opštenje… Zato se Pokret zalaže za očuvanje etičkih normi koje zabranjuju reklamiranje i nametanje advokata.

Kao odgovorna društvena služba, advokatura u okviru organizovanog sistema advokatskih komora, na zakonom propisani način obezbeđuje i besplatnu pravnu pomoć, na način i pod uslovima koji se propisuju zakonom.

2. SOLIDARNOST I POMAGANJE U SLUČAJU SOCIJALNE UGROŽENOSTI

Pokret za bolju advokaturu zahteva hitno osnivanje institucija kroz koje će se ostvarivati principi solidarnosti u advokaturi i na osnovama solidarnosti, ravnopravnosti i pravičnosti obezbediti materijalna pomoć advokatima kojima je ugrožena egzistencija zbog bolesti, starosti i drugih činilaca socijalne ugroženosti.

Pokret se zalaže da se značajna novčana sredstva, kojima raspolažu Advokatska komora Srbije i regionalne advokatske komore u njenom sastavu, ali i nepokretnosti, pravo udela u restituciji nacionalizovane imovine velike vrednosti, većom inventivnošću i umešnim upravljanjem organa komora imovinom komora, stave u fukciju trajne finansijske potpore, prevashodno radi pomoći advokatima u stanju socijalne potrebe, ali i radi pomoći stručnog usavršavanja, posebno mladih advokata, i dodatnog osiguranja svakog advokata.

3. STRUČNO USAVRŠAVANJE

Svaki advokat i advokatski pripravnik je dužan da se neprestno stručno usavršava i unapređuje svoja znanja i veštine.

Advokatske komore svojim članovima obezbeđuju stručno usavršavanje.

4. ODGOVORNOST

Pored odgovornosti po opštim pravilima građanskog i kaznenog prava, advokati odgovaraju za svoj rad svojim vlastodavcima, klijentima, ali i svojoj advokatskoj komori. Pravila odgovornosti propisuju se opštim aktima komora. Ta pravila moraju biti takva da izvesno doprinose očuvanju i unapređenju ugleda advokature u društvu.

Pokret za bolju advokaturu zahteva uspostavljanje efikasnog i stvarno autonomnog, samostalnog i nezavisnog sistema praćenja, kontrole i sankcionisanja poštovanja svih odluka advokatskih komora, etičkih, moralnih i pravnih pravila ponašanja i rada advokata i advokatskih pripravnika u obavljanju profesije.

ORGANIZACIJA

1. ADVOKAT, ORTAČKO ADVOKATSKO DRUŠTVO

Advokatska služba se može obavljati samo kao praksa advokata i kao delatnost advokatskih ortačkih društava, osnovanih kao društva lica.

Pokret za bolju advokaturu se suprotstavlja obavljanju poslova advokature od strane privrednih društava osnovanih kao društva kapitala (društva sa ograničenom odgovornoošću, komanditna društva i akcionarska društva). Treba otkrivati i sankcionisati svako delovanje, pa i prikriveno, u advokaturi u formi društava kapitala.

2. ADVOKATSKE KOMORE

Pokret za bolju advokaturu zahteva modernizaciju i osavremenjavanje organizacije advokatskih komora, prevashodno u cilju lakše, sveobuhvatne i delotvorne komunikacije organa komora i advokata i advokatskih pripravnika – članova komora, uz pomoć savremenih informacionih tehnologija.

Pokret zahteva uspostavljanje organizacije advokatskih komora na osnovama obaveznog učlanjavanja, obaveznosti opštih akata komora za svakog člana, ali i slobode i ravnopravnosti u izražavanju mišljenja i stavova, što podrazumeva pravo i mogućnost da svaki advokat i advokatski pripravnik u izražavanju mišljenja ima jednaka prava i mogućnosti kao i drugi članovi, grupe članova i organi advokatskih komora.

Odlučivanje u sistemu advokatskih komora treba da se prilagodi broju advokata i advokatskih pripravnika i modernim sredstvima komunikacija.

U advokatskim komorama se uspostavljaju i održavaju pravila demokratskog izražavanja različitih mišljenja o svim temama od značaja za ostvarivanje uloge i značaja advokature u društvu. Pokret za bolju advokaturu se zalaže za modernizaciju tehničkih sredstava za ostvarivanje demokratske rasprave koja predhodi odlučivanju u advokaturi. U advokaturi se mora omogućiti ravnopravna afirmacija različitih mišljenja, stavova i predloga.

Svi advokati imaju pravo da učestvuju u odlučivanju o svim pitanjima od značaja za advokaturu. Odluke se donose neposrednim učešćem svih advokata ili preko demokratski izabranih predstavnika u organe odlučivanja.

Pokret za bolju advokaturu se zalaže da se o najvažnijim pitanjima za ostvarivanje ustavnog položaja i društvenog značaja advokature odluke donose neposrednim učešćem svih advokata. Pokret se zalaže za uspostavljanje sistema donošenja odluka u advokatskim komorama koji će omogućiti neposredno učešće svih advokata u donošenju odluka o najvažnijim pitanjima za advokaturu i advokate, a to su: pitanja koja se tiču ostvarivanja ustavnosti, zakonitosti, podele vlasti i vladavine prava u društvu, pitanja koja se tiču ostavarivanja i očuvanja ustavnog položaja advokature, nezavisnosti i autonomnosti advokatskih komora, pitanja koja se tiču ostvarivanja slobode, samostalnosti i nezavisnosti svakog advokata u obavljanju profesije i pitanja koja se tiču materijalnog položaja advokata. Samo o ostalim pitanjima koja ne spadaju u najvažnija za advokaturu i advokate, odluke se mogu donositi od strane predstavnika advokata izabranih na slobodnim i demokratskim izborima u organe advokatskih komora.

3. DOSTOJNOST KAO OSNOV POLITIKE PRIJEMA U ADVOKATURU

Svoj društveni status, advokatura stiče i održava autoritetom koji se gradi decenijama, a gubi u jednom deliću sekunde. Ako su telo advokature Ustav i zakon, onda joj je duša „dostojnost“. Dostojnost svakog advokata za bavljenje advokaturom je zato od posebnog značaja za očuvanje autoriteta advokature, a time i njenog društvenog statusa.
Pokret za bolju advokaturu se zalaže da kriterijum dostojnosti bude osnovni i najvažniji kriterijum prijema u advokatski red. Ovaj kriterijum mora biti jasno i primenjivo definisan u opštim aktima advokatskih komora, a mora se primenjivati dosledno i bezizuzetno.

Ako teži društvenom statusu koji joj po prirodi pripada, advokatura mora kao merilo dostojnosti za obavljanje advokature primeniti načelo “opšteprihvaćenih moralnih pravila“ i princip „zlatnog pravila“, odnosno “ne čini drugom ono što ne želiš sebi“.

4. PODMLAĐIVANJE ADVOKATURE

Advokatske komore su odgovorne za podmlađivanje i obnavljanje advokature. Advokati i advokatske komore obezbeđuju kontinuirano stručno usavršavanje i vežbanje advokatskih pripravnika, ali i etičko i moralno vaspitanje, kao pripremu za stupanje u advokatski red.

Pokret za bolju advokaturu se zalaže da se advokatura podmlađuje i obnavlja iz sopstvenih redova, odnosno iz redova advokatskih pripravnika. Pokret predlaže mere i aktivnosti kojima se pospešuje podmlađivanje i obnavljanje advokature iz redova advokatskih pripravnika i pomaže implementaciju tih mera.

AKCIONI PLAN

Advokatura može biti društvena služba koja delotvorno pruža pravnu pomoć samo u društvu koje ima institucije vladavine prava, a u društvu čije institucije vladavine prava nisu stvarno samostalne i nazavisne, advokatura zajedno sa njima omogućava privid postojanja građanskog društva, podele vlasti i vladavine prava i tako postaje paravan autoritarnom upravljanju javnim i opštim poslovima, odnosno nedemokratskoj državi. Da tako ne bi postala antipod instituciji slobodnog građanskog društva, advokatura mora stalno da doprinosi izgradnji, samostalnosti i nezavisnosti instititucija vladavine prava, jer je to uslov i njenog vlastitog opstanka. U tome advokatura mora da zadrži svoj nepristrasni, neutralni i nezavisni položaj prema svim činiocima političkog života, odnosno političkim strankama, državnim organima, političkim ličnostima i organizacijama.

Pokret za bolju advokaturu će se zalagati i svojim aktivnostima istrajati na očuvanju sadašljeg ustavnog položaja advokature kao jedine, slobodne, autonomne i nezavisne, profesionalne društvene službe koja pruža pravnu pomoć.

Pokret za bolju advokaturu se zalaže za učešće advokature u pripremi svih zakona kojima se ostvaruje usklađen i harmoničan pravni poredak zasnovan na Ustavu. Pokret zahteva da advokatura svoje stručne i iskustvene potencijale stavi na rasplaganje državi i društvu u zakonodavnoj aktivnosti. Pokret uverava sve nosioce državne vlasti, koji ostvaruju nadležnosti u pripremi i donošenju zakona i drugih opštih pravnih akata, da korišćenje stručnih i iskustvenih potencijala advokature može samo da doprinese kvalitetu zakonodavne aktivnosti.

Pokret će stručno i argumentovano ukazivati na sve propise kojima se narušava ustavno-pravni poredak, a posebno primena ustavnih načela javnog prava, neposredna primena ustavom i međunarodnim pravom zajamčenih ljudskih prava i osnovnih sloboda, primena već dostignutih savremenih standarda u različitim oblastima privatnog i privrednog prava.

Pokret za bolju advokaturu će se zalagati za negovanje srpske pravne tradicije u svim pravnim oblastima, kako u zakonodavstvu tako i u praksi, i usprotiviće se svakom neosnovanom i nepotrebnom napuštanju srpske pravne tradicije u pravnom životu.

Pokret za bolju advokaturu zahteva ravnopravan i konstruktivan odnos sa sudovima i drugim činiocima pravosuđa, kao što su državna tužilaštva i strukovne organizacije sudija i državnih tužilaca, kako bi se omogućila delotvorna primena pozitivnih propisa u ostvarivanju prava građana u sudskim postupcima.

Pokret zahteva da se u postojećim okolnostima u kojima se vrši sudska vlast poboljšaju tehnički uslovi koji bi olakšali rad advokata i advokatskih pripravnika u svim sudovima i u svim fazama svih sudskih postupaka.

Pokret za bolju advokaturu se zalaže za doslednu primenu ustavnog načela podele vlasti u Republici Srbiji, samostalnosti državnih tužilaštava i nezavisnosti sudova. Pokret će, u tom cilju, kritički i javno ukazivati na sve propise, pojave i događaje kojima se narušava ili ugrožava ustavna podela vlasti, samostalnost državnih tužilaca u radu i nezavisnost sudova u suđenju.

Pokret za bolju advokaturu se zalaže za kritički i konstruktivan odnos advokature prema izvršnoj vlasti u ostvarivanju politike izvršne vlasti u društvu uopšte, a posebno u oblasti pravosuđa, organizacije državne uprave i vršenja upravne vlasti i javnih ovlašćenja, podele vlasti, pravne države i vladavine prava, ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemčenih ustavom i međunarodnim pravom. Pokret se zalaže da svi resursi advokature kao intelektualne, slobodne i nezavisne profesije budu uvek u službi slobode, demokratije i vladavine prava i drugih osnovnih principa slobodnog građanskog društva, prevashodno kroz doslednu i stručnu pravnu pomoć fizičkim i pravnim licima, ali i kroz javnu aktivnost advokatskih komora u cilju pravovremene, jasne, argumentovane i stručne kritike politike izvršne vlasti u oblastima od posebnog društvenog značaja.

Pokret zahteva da se u postojećim uslovima u kojima rade organi državne uprave i organizacije koje vrše javna ovlašćenja preduzmu tehničke mere koje bi maksimalno olakšale rad advokata kada zastupaju svoje klijente u upravnim postupcima koje vode organi uprave i organizacije koje vrše javna ovlašćenja.

OBLICI ORGANIZOVANOG DELOVANJA U INSTITUCIJAMA

Advokati i advokatski pripravnici koji podržavaju Pokret za bolju advokaturu, samostalno i zajednički, trajno i organizovano:

  • prate zakondavne aktivnosti u državi,
  • učestvuju u zakonodavnim aktivnostima,
  • otkrivaju loša rešenja u pozitivnom pravu i preduzimaju mere kod nadležnih organa za donošenje propisa za izmene loših pozitivno-pravnih rešenja,
  • preduzimaju inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa,
  • prate politiku i praksu izvršne vlasti,
  • prate praksu sudske vlasti kako u suđenju, tako i u organizaciji sudova,
  • prate praksu tužilaštava i drugih institucija u pravosuđu,
  • posebnu pažnju i značaj posvećuju praćenju i kritici propisa, pojava i događaja kojima se narušavaju i ugrožavaju ustavno načelo podele vlasti, samostalnost tužilaštava u radu, nezavisnost sudova u suđenju.

VAN INSTITUCIONALNO DELOVANJE

Advokati i advokatski pripravnici koji podržavaju Pokret za bolju advokaturu, samostalno i zajednički, trajno i organizovano:

  • obaveštavaju opštu i stručnu javnost o propisima, pojavama i procesima u društvu, koje prate i kritikuju,
  • sarađuju sa stručnim organizacijama kao što su udruženja pravnika i profesionalaca u oblasti pravosuđa,
  • sarađuju sa organizacijama građanskog društva,
  • ostvaruju i međunarodnu saradnju posebno sa organizacijama advokata i pravnika.
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *