среда, 1. април, 2015

Odnos krivičnog i prekršajnog postupka pri istom ili sličnom činjeničnom opisu i položaj oštećenog

Ovim člankom bih želeo da ukažem na praktične domašaje sudskih odluka i sudsku praksu u prekršajnom i krivičnom postupku pri istom ili sličnom činjeničnom opisu u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka odn.u optužnom predlogu OJT.

Naime pre dve godine,povodom podnetih predstavki pred sudom u Strazburu,kao razlog za povredu čl.4 protokola 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,doneto je nekoliko odluka u kojima je izražen stav suda da se po osnovu prekršajne odluke i odluke krivičnog suda ne može odgovarati pri istom ili sličnom činjeničnom opisu u zahtevu odn optužnom aktu odn.takva odgovornost po dva osnova predstavlja kršenje pravila ne bis in idem u smislu povrede pomenutih odredbi odredbi konvencije.

Osnovni sudovi sa područja Apelacionog suda u Beogradu su prvi počeli primenjivati ovakvu praksu pozivajući se na odredbe domaćih zakona o ratifikaciji konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda,da bi i osnovni sudovi sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu takođe počeli primenjivati u praksi ovaj stav koji je potvrđen i u drugostepenim odlukama.
Nakon sprovedene reforme sudova,i organ za prekršaje je postao sud,iako organizaciono nije promenjen njegov položaj osim naslova organ za prekršaje-sud za prekršaje.

Razlika se manifestovala samo u promeni naziva ali su procesna pravila ostala ista ili identična.Naime,zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ne predstavlja optužni akt niti u tom pogledu postoji identitet izmedju zahteva i optužnog akta javnog tužioca.

Razlike su bitne a najosnovnija razlika je u kvalifikovanom subjektu koji sačinjava optužni akt za razliku od subjekta kod zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za koji nije neophodno da bude visokoobrazovan u pravnom smislu.

Tema ovog teksta je položaj oštećenog kod ovakvog stanja stvari i činjenice da je pokrenut i prekršajni i krivični postupak.Posebno su dubiozni i problematični slučajevi u kojima postoje dva saokrivljena u prekršajnom postupku od kojih na primer jedan ima teške telesne povrede (navodim primer kao drastičniji primer narušavanja telesnog integriteta da bi se stekla prava procena).

Obzirom da se prekršajni postupak pokreće po zahtevu organa uprave-policije koji na licu mesta obično raspolažu odgovarajućim saznanjima i dokazima,logično je,što se u praksi i redovno dešava da se prvo pokrene prekršajni postupak.Prekršajni postupak se redovno pokreće prvi i zbog činjenice da kraće traje,kraći su rokovi zastarelosti i zahtev se od podnosioca neposredno predaje prekršajnom sudu dok u krivičnom postupku krivična prijava policije se predaje tužilaštvu,tako nakon prikupljanja svih potrebnih obaveštenja je vremenski period potreban do podnošenja optužnog akta posebno imajući u vidu i postupak povodom povodom instituta oportuniteta.

Ovde imamo u vidu neuspešno sproveden postupak koji se završava podnošenjem optužnog akta sudu.
U zahtevu se navode svedoci koji su po oceni policijskog službenika(vrlo često lica sa osnovnom ili srednjom školom) bitni za okončanje postupka.
Medjutim prekršajni sudovi primenjuju prekršajni postupak na način kako su to primenjivali i u predhodnom periodu odn.u dokaznom postupku izvode se dokazi koji su navedeni u zahtevu,ne uzimajući u obzir pravilo kontradiktornosti i vrlo često ne prihvatajući dokaze koje predlažu oba okrivljena već samo okrivljeni ili samo oštećeni ili najčešći slučaj-samo dokaze koji su navedeni u zahtevu.

Ceo dokazni postupak se dakle vodi po procesnim pravilima i na način kako je to vodio organ za prekršaje.Nema obavezujuće odredbe zakona niti pravila koja nalaže prekršajnom sudu da izvede sve dokaze na koje se pozivaju oba okrivljena ili okrivljeni i oštećeni.
Čak i žalba na presudu prekršajnog suda izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz predhodnih razloga redovno u razlozima Apelacionog prekršajnog suda bude odbijena smatrajući da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi dovoljno i pravilno utvrđeno.

U praksi se dešavaju neverovatni ishodi.Naime kako je prekršajni postupak kraći i brži i po pravilu rokovi zastarelosti su kraći nego u krivičnom postupku dešava se da se donese odluka samo na osnovu svedoka i dokaza koje je predložila samo jedna strana a da dokazi koje je predložila duga strana ne budu izvedeni.Redovno se dešava da se izvode samo dokazi navedeni u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka.

Navodim predhodni primer u kome je jedan od okrivljenih pretrpeo tešku telesnu povredu u međusobnom fizičkom kontaktu a drugi nije imao povreda dok je zahtev podnet zbog remećenja javnog reda i mira protiv oba okrivljena.Pri činjeničnom opisu u kome je navedeno da je jedan okrivljeni pretrpeo telesnu povredu a presuda prekršajnog suda je doneta(ne mora biti pravnosnažna) dejstvo takve odluke na krivični sud je da se krivični postupak okončava odbijanjem optužbe po saznanju krivičnog suda za odluku prekršajnog suda.

Tako su moguće razne situacije ako se uzme predhodni primer,da sud oglasi oba okrivljena za narušavanje javnog reda i mira navodeći da je jedan od okrivljenih pretrpeo povrede(ne kvalifikujući povrede kao teške telesne),da jednog oglasi krivim a drugog da oslobodi jer nema dokaza,ili da odbije zahtev usled zastarelosti (što se takodje dešava vrlo često),i u svim slučajevima imamo dejstvo na pokrenuti krivični postupak.

Ovde je naveden jedan od primera mada ima raznih mogućnosti,neobičnih situacija ima kod prekršaja iz oblasti javnog reda i mira i krivičnog dela nasilničkog ponašanja gde u praksi usled rokova zastarelosti u prekršajnom postupku (dve godine) nastupa apsolutna zastarelost prekršajnog postupka koja dovodi do odbijanja optužbe za nasilničko ponašanje čime praktično okrivljeni ne odgovara ni prekršajno ni krivično.

Pri tom nema tumačenja od strane višeg suda kako i na koji način se tumači identet činjeničnog opisa zahteva i optužnog akta niti postoji zakonska obaveza da se prekršajni mora prekinuti a krivični nastaviti,što bi bilo logično obzirom na težinu krivičnog dela.

Ovo su teme koje bi trebalo da zasluže pažnju stručne javnosti prevashodno krivičara,krivičnih sudija i javnih tužilaca mada se opisane posledice odnose i na položaj tužioca u parničnom postupku za naknadu nematerijalne štete i odnosa takve krivične presude i tužbenog zahteva u parničnom postupku za naknadu nematerijalne štetu imajući u vidu težinu dokazivanja osnova za naknadu štete.

Sledeći Članak > Porez za 2014. godinu
Prethodni Članak > "MARLJIVI TUŽILAC VUČIĆ"
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

13 KOMENTARA

  1. Slaven Kovačević каже:

    Stvarno interesantna tema.

    KZ se time bavi samo u delu o uračunavanju izdržane ili plaćene kazne, a Zakon o prekršajima sadrži, doduše, odredbu za ne bis in idem, ali ne sadrži i normu kako se rešava pitanje nadležnosti u slučaju istovremenog vođenja oba postupka. ZKP u potpunosti ignoriše prekršajni postupak. Pa izvolte. U svakom slučaju, nije loše za okrivljenog, a oštećenom uvek ostaje da tera parnicu za naknadu štete, dok mu se ne smuči.

    Sećam se davnih dana kada je za okrivljenog kod nekih dela bilo povoljnije da bude osuđen u krivičnom, nego u prekršajnom postupku. Tada su šverceri cigareta preko Mehovog krša iz Crne Gore u Srbiju, kad bi bili uhvaćeni, uvek prijavljivali da imaju 50+ "bokseva" cigareta, jer je "karton" (50 "bokseva") bila magična granica za određivanje da li će biti gonjen u prekršajnom ili krivičnom postupku.
    Ukoliko bi bio kažnjen prekršajno, morao bi da plati neki znatan iznos novca, dok bi u krivici prošao samo sa uslovnom osudom, ergo - "priznajem da sam pokušao da prošvercujem 51 boks". Problem bi nastao onda kada bi u autobusu bilo onoliko švercera, koliko je "kartona" u "bunkeru", pa bi se maltene pobili čije su švercovane cigare.

    Tada je, koliko se sećam, organ za prekršaje po pravilu zastajao sa svojim postupkom do okončanja krivičnog, po predlogu okrivljenog ili po obaveštenju krivičnog suda, jer je prekršajni postupak bio poseban vid upravnog postupka, pa je krivični bio "stariji", jer je u pogledu postojanja k.d. i odgovornosti učinioca organ za prekršaje bio vezan odlukom krivičnog suda.

    Ovo rešenje sada je..... Srbija.

    10
  2. Velisav Medjedović каже:

    Tačno kolega,sada osnovni sudovi donose odbijajuće presude ako je doneta odluka prekršajnog suda o istom činjeničnom i pravnom osnovu.U praksi se najčešće dešava da npr.lica za koja je podneta prekršajna prijava bude podneta i krivična prijava npr.od strane oštećenog ili policije.Nakon 2 godine ako prekršajni postupak zastari(npr.usled nemogućnosti uručenja poziva) odbijajuća presuda ima dejstvo i na krivični postupak kao res judicata.Za krivična dela sa teškim oblicima nasilništva dovoljno je krivičnom sudu priložiti odluku organa za prekršaje (povodom zastarelosti) o istom događaju...

    00
    1. Snežana каже:

      Ako vođenje postupka zastari, nema "odbijajuće" presude, ne radi se o parnici. Stvar nije presuđena, nema odluke u meritumu.

      01
      1. adv.Velisav Međedović каже:

        Pročitajte u Zakoniku o krivičnom postupku kada se optužba odbija i u kojoj fazi.npr čl.339 ZKP.Nije tema parnični već krivični postupak.

        10
  3. advpavlovic каже:

    Kolege evo jos jedna zanimljivost
    imate privatnu tuzbu za lake telesne povrede, dok vi vodite postupak, advokat odbrane preko policije izdejstvuje pokretanje postupka ped prekrsajnim sudom za javni red i mir. Prekrsajni sud po svojim pravilima ne pita nista ostecenog. Sudjenje se odrzi i okrivljeni prizna i to detaljno da je naneo lake telesne. Sud naravno u sprezi sa advokatom odbrane lepo opise u presudi i donese osudjujucu prekrsajnu na 2000 dinara. bez da obavesti ostecenu, da je pita koliko je povredjena i tako to. I onda vam na 5 sudjenju u krivici po privatnoj tuzbi advokat odbrane donese pravosnaznu presudu iz prekrsaja i kaze res judicata, i sud obustavi postupak i vi okrivljenom platite troskove 100 000. Vrlo srpski

    40
    1. adv.Velisav Medjedović каже:

      Video sam nekoliko takvih slučajeva poštovani kolega,srećom nisu bili moji.Ovim sam hteo da ukažem pažnju koliki su značaj,ozbiljnost i praktične posledice primene ovih odredbi u praksi.Međutim malo kolega je primetilo ovu problematiku.

      00
    2. Snežana каже:

      Baš mi se dopada "veština" advokata, odnosno da sve završi advokat u sprezi sa policijom. Vrlo lepo, ali već dugo ne može biti tako.

      00
      1. Snežana каже:

        Izvinjavam se, ovaj odgovor se odnosio na komentar kolege Pavlovića.

        00
  4. Snežana каже:

    Poštovani kolega, veoma dobar i koristan tekst. Ipak, ima nekih nedoumica.
    Bojim se da niste najbolje proučili Zakon o prekršajima. Odredba člana 8. stav 3. izričito reguliše da se protiv učinioca prekršaja koji je pravnosnažno oglašen krivim za krivično delo koje obuhvata i obeležja prekršaja ne može za taj prekršaj pokrenuti prekršajni postupak, a ako je pokrenut... Izbačena je odredba ranijeg zakona, po kojoj je Prekršajni sud prekidao pistupak po saznanju da se protiv učinioca za isto delo vodi krivični postupak (izvinjavam se, iako još znam odredbu napamet, ne citiram je zbog lakšeg razumevanja). Ta odredba je izbačena jer je podnosilac zahteva, najčešće policija, dužan da obavesti nadležnog tužioca, pre podnošenja zahteva. Tužioci peru ruke, nalaze da nema elemenata krivičnog dela, pa ako do krivičnog pistupka i dođe, to je po tužbi oštećenog. Izuzetak su npr. carinski prekršaji, gde gonjenje vrši javni tužilac, ali podnosilac zahteva o tome ne obaveštava sud, te Prekršajni sud o tome saznaje samo u slučaju da tužilaštvu ili sudu treba neki dokaz, ili od okrivljenog, u kom slučaju se zastaje sa postupkom. Dalje, i u Zakonu o prekršajima se prešlo sa načela materijalne istine na dokazno ili rapravno načelo - član 89. Zakona o prekršajima. I te kako se izvode dokazi na predlog okrivljenih i postupa se po članu 93. Zakona o prekršajima. To znači, u odsustvu načela neposrednosti, da se okrivljeni poziva radi izjašnjenja na dokaze izvedene u odsustvu. Problem nastaje iz razloga što okrivljeni na sve moguće načine izbegavaju prijem poziva od strane suda.
    Na kraju, veoma žalim što smatrate da se ništa nije promenilo, osim naziva suda. Shvatila sam to malo kao podcenjivanje Prekršajnih sudova i sudija. Zašto ne bi i Vi, kad je to zakon već uradio, prekršajni sudovi su sudovi posebne nadležnosti, a koeficijent za obračun plate najniži. Niko me ne može ubediti da kolege u Osnovnim sudovima rade više i da odkučuju u težim i složenijim stvarima. AK je dala i te kako veliki značaj prekršajnom postupku, što se vidi iz advokatske tarife.
    Dakle, deo Vašeg članka proizlazi iz slabog piznavanja stanja i načina postupanja u prekršajnim predmetima. Nadam se da će se odnos kolega advokata i kolega sudija prema kolegama iz Prekršajnih sudova promeniti.
    Poštovanje, sudija Prekršajnog suda u Beogradu

    01
    1. adv.Velisav Međedović каже:

      Čitajući vaše komentare, izražavam sumnju da ste sudija Prekršajnog suda.
      Ukoliko pak grešim,recite nam vaše prezime i sud u kojem sudite,drago bi mi bilo da još diskutujemo o članku.

      00
      1. Snežana каже:

        Dakle, po Vama, nešto sam debelo zabrljala. Napišite konkretno šta, osim što ne poznajem ZKP u detalje (napisala bih još što - šta, ali ne bih javno. Mi sudimo po preko 200 zakona i 800 podzakonskih akata, sa mesečnim prilivom od oko 200 novih predmeta po sudiji, kod norme od 60. Nije ni čudo što ne stižemo svaki zakon da pručimo do detalja.
        Ne bih da širim raspravu. Nije mi to jača strana, kao ni lažno predstavljanje. Imate moje puno ime i prezime, a i e - mail, a na sajtu VSS imena svih sudija po sudovima.
        Tema je zaista zanimljiva, uskoro, gle čuda za naš pravni sidtem, spremaju se nove izmene i dopune Zakona o prekršajima, pa predložite dopune u ovom delu. Pre svega, duži rok zastarelosti, za koji pokušavamo da se izborimo već dugo, još od pre donošenja ZOP - a, koji je sada na snazi, pokušalo se i kod donošenja izmena i dopuna. Imam blisko poznanstvo u normativi Ministarstva, a predsednik našeg suda je bio u radnoj grupi, pa imam informaciju ko najviše koči da se rok zastarelosti produži
        Bilo mi je drago što sam slučajno naišla na ovaj članak i ovaj sajt, ali zaključujem da ovde za mene nema mesta.

        01
        1. Snežana каже:

          P. S.
          Sad videh da nisam unela svoje prezime, Maričić.

          00
        2. adv.Velisav Međedović каже:

          Poštovana koleginice,niste ništa "zabrljali"već je malo neobično to što niste napisali vaše prezime, ali svakako da to nije razlog da o ovim temama ne diskutujemo jer smo deo pravosudja, vi iz sudova,kao i mi kolege iz advokature.
          Advokatura je tu u prednosti da sagledava celokupan aspekt pravosudja i konačan ishod-praktičan rezultat prema gradjanima u svojoj sveukupnosti delovanja svih državnih organa I svih postupaka,prekršajnih,krivičnih,parničnih.
          Vi ste naveli da nisam dobro proučio Zakon o prekršajima i da se u ovakvim slučajevima kada je za isti događaj pokrenut i prekršajni i krivični postupak ,prekršajni postupak prekida.Ova tvrdnja je tačna,međutim do kada tako prekinuti prekršajni postupak može trajati?Naravno dve godine nakon čega nastupa apsolutna zastarelost.Prekršajni sud donosi odluku da je nastupela apsolutna zastarelost prekršaja koja odluka ima dejstvo na krivični postupak u toku tako što sud u takvom slučaju donosi odbijajuću presudu.
          Čak i da nema takve odluke prekršajnog suda,sud donosi odbijajuću presudu.
          Dakle,mislim da niste dobro proučili ono što sam napisao u svom tekstu.Da li je doneta odluka u "meritumu" ili ne,može biti od značaja samo kao pravno teorijsko tumačenje,medjutim sa praktičnog stanovišta,efekat je isti a to je da nema osude okrivljenog,kako prekršajne tako i krivične.
          Dakle,oštećeni tim tumačenjem da usled zastare,okrivljenom u meritumu nije presudjeno,neće osetiti nikakvu satisfakciju jer praktično gledano,takvo tumačenje za njega ne znači ništa.
          Tvrdite kako policija ili tužilaštvo usled propusta dovode do takve situacije,medjutim smatram da nema krivice ni policije ni tužilaštva ni prekršajnih sudova,jer je problem sistemske prirode-usled neuskladjenosti propisa i neharmonizovanog funkcionisanja državnih organa kad je ovaj problem u pitanju.
          Da li je u medjuvremenu izbačena odredba o prekidu prekršajnog postupka,nemam saznanja sa današnjim danom,u vreme pisanja ovog članka,dejstvo odluka prekršajnih sudova na odluke krivičnog suda je upravo ovakvo kako sam ga i opisao u svom članku.
          Medjutim i da je odredba o prekidu izbačena kako tvrdite,ostaje pitanje proteka roka od dve godine i nastupanja apsolutne zastarelosti .
          Izbacivanjem odredbe o prekidu prekršajnog postupka problem opet nije rešen.
          Suštinski gledano,Ministarstvo pravde bi trebalo da prilikom predlaganja ovakvih zakona konsultuje osobe koje imaju znanja u ovoj materiji, jer ne vidim kakav je interes države da gradjani-oštećeni krivičnim delima kod npr.teških telesnih povreda gledaju kako okrivljeni, kod nesumnjivog postojanja svih dokaza o postojanju tih krivičnih dela budu oslobodjeni, i da pri tom država odn.budžet republike bude obavezan da plati sve troškove krivičnog postupka.
          I da još dodam, način posmatranja jednog dela sudija, tužilaca a posebno činovnika po ministarstvima na advokaturu u celini,kao na profesiju secikesa i prevaranata je degradirajući upravo za te predstavnike ako se ima u vidu da veliki broj sudija i tužilaca odlazi u advokate.
          Ne postoji civilizovana zemlja, gde je takav odnos prema predstavnicima advokatske profesije.

          00