понедељак, 22. август, 2016

Novi prilozi srpskoj policijskoj misli

Angažovan sam danas da branim okrivljenog koji je u vreme izvršenja dela koje mu se stavlja na teret bio maloletan, a protiv koga je (pored još dva druga lica, od kojih je jedno takođe maloletno) policija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog remećenja JRM, dok je istovremeno VJT, postupajući po krivičnoj prijavi oštećenog, podnelo nadležnom višem sudu predlog za pokretanje pripremnog postupka (pretpostavljam ili se bar nadam da je to u pitanju, a videćete i zašto).

I sad dolaze na red zanimljivi detalji: uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka policija je prekršajnom sudu kao dokaze dostavila i ZAPISNIKE O OBAVEŠTENJIMA PRIKUPLJENIM OD GRAĐANA sastavljene prilikom saslušanja ove trojice okrivljenih (od kojih su dvojica maloletni).

Zamislite to, nikom u policiji nije palo na pamet da toj trojici građana kaže da ih smatraju osumnjičenima za neko kažnjivo delo, već su sve vreme od njih samo „prikupljali obaveštenja“.
Niko u policiji se nije setio tamo nekog ZKP-a (čl. 288. i 289.) ili bar ZoP-a, koji, za nesreću, upućuje baš na taj ZKP (čl. 99).
Tim pre nikome u policiji se nije u glavi upalio znak sa natpisom „Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica“.
Zato niko u policiji onoj dvojici maloletnika nije obezbedio OBAVEZNOG branioca iz reda advokata sa sve sertifikatom za postupke prema maloletnicima.
Niti je iko u policiji imao takav neki sertifikat… missim, i ti sertifikati, sve je to zapravo samo puka formalnost i rezultat pritiska pojedninih lobija iz EU, zar ne?
A roditelji maloletnika – pa zašto da uznemiravaju te dobre ljude pozivajući ih u policiju da prisustvuju saslušanju maloletnika, dovoljna im je kazna što imaju takvu decu.

Policija MUP Srbije_1000x0
Dakle, policija je od osumnjičenih, od kojih su dvojica maloletni, uzela iskaze saslušavajući ih u svojstvu građana, bez prisustva branilaca i roditelja, i onda zapisnike o tim „obaveštenjima“ prosledila sudu, kao dokaze u prilog zahteva za sprovođenje prekršajnog postupka.

Viši sud, imajući saznanje da je prema mal. okr. istovremeno, za isto delo (isti životni događaj) pokrenut i prekršajni postupak, uporno od prekršajnog suda iz tog mesta traži da postupi po članu 183. ZoP-a. Uzaman, prekršajni sud je u nedoumici: od trojice okrivljenih za prekršaj, samo jednom se stavlja na teret izvršenje k.d. Dakle, šta im je sad „za činiti“? Razdvajanje postupka prema mom branjeniku i prosleđivanje spisa višem sudu, uz nastavak postupka protiv druge dvojice okrivljenih? Huh, to zvuči tako riskantno, naročito što to predlažem ja, branilac, sigurno tu ima neka zamka… Bolje je, zato, ne dostavljati spise višem sudu, i njima će jednom da dosadi da traže.
U međuvremenu, prekršajni sud izvodi svoju rutinu, sprovodi prekršajni postupak bez ikakve namere da iz spisa izdvoji ona „obaveštenja od građana“ koja je policija prikupila saslušavajući osumnjičene, ali i bez namere da okrivljenima dostavi ili bar stavi na uvid ostale „priloge“ koje je policija uz svoj zahtev poslala.

Zato se (iskreno) nadam da je VJT podnelo predlog za pokretanje pripremnog postupka prema mom mal. branjeniku, a ne neki drugi (optužni?) akt, jer mi postupanje ostalih organa u ovom slučaju izaziva izvesno podozrenje. Mogao sam, doduše, danas da proverim u višem sudu da li je to tako – nema veze što moj okrivljeni nije prvi put saslušan, dali bi oni meni spise da razgledam, fini neki ljudi, samo da se ja sam nisam zgrozio nad time.
Ispravan inicijalni akt tužilaštva je prvi korak ka sprovođenju pravde – prava je šteta što u pozivu za okrivljenog nema ama baš nikakvih naznaka u tom smeru.
Dakle, uzdam se u ispravnost postupanja tužilaštva – zar nije pomalo čudno čuti to od jednog branioca?

Pitam se, premda smo udaljeni svega 50-tak km (i to putem, a ne vazdušnom linijom) da li u tom gradu važe isti zakoni kao i u mome, da li uopšte živimo u istoj državi?
Pitam se, dalje, postoji li bilo kakvo racionalno REŠENJE za tu „državu“?

Sledeći Članak > Трећа јавна трибина у оквиру јавне расправе о НАЦРТУ СТАТУТА АК БЕОГРАД
Prethodni Članak > Za bolju advokaturu
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 KOMENTARA

  1. natalija djorović,advokat каже:

    Pa šta tu nije jasno ,kolega ? Novi prilozi srpskoj misli su naša svakodonevnica - to će reći da smo izuzetno bogato društvo mišlju i misliocima . Eto npr . ja sad upravo dozvah overitelja čiji jedan od saradnika za overu ugovora o prenosu prava svojine kojeg je predmet porodično stambena zgrada - zemljišno-knjižni objekat / ah to je tako starinski / - pardon - objekat upisan u LN kao objekat preuzet iz zemljišnih knjiga , tražio gradjevinsku dozvolu da bi mogao da overi Ugovor / mislim ovo overi , dajte , povedimo računa o izražavanju / ...Na moju trenutno verbalno iskazanu misao - ah , taj saradnik mora biti da nije niti pogledao LN - dobih odgovor -ah ,nemojte tako , taj saradnik je radio u RGZ-u ! Ja rekoh - ah , dobro , zaboravite , i eto , ah , dozvah drugog izabranog pojedinca kojem je država poverila vršenje vlasti a udaljenog svega 100-ak m / i putem i vazdušnom linijom / a koji je o istom promislio sasvim drugačije ! Eto zgode ! Sjajno ! Da , živimo u istoj državi , no pokušajmo uživati u različitosti i bogatstvu misli odabranih - šta drugo ?

    50
  2. SLAVEN KOVAČEVIĆ каже:

    Nije policajac pisao, već sudija višeg/apelacionog suda, ali isti je to mentalni sklop, isti nivo inteligencije, isti stepen primitivnog bezobrazluka:

    "Žalbeni navodi tuženog - protivtužioca, da ima pravo na srazmeran deo troškova po tužbi, s obzirom da su tužioci uspeli u sporu svega sa 28,18% po tužbenom zahtevu, ocenjeni su kao neosnovani. Ovo stoga što delimičan uspeh tužilaca u sporu, obuhvata u sebi procenat uspeha tuženog u sporu, jer za procenat svog uspeha, tuženi biva oslobođen plaćanja troškova tužiocu."

    Na stranu nasumice razbacani zarezi, ali "ZA PROCENAT SVOG SPEHA, TUŽENI BIVA OSLOBOĐEN PLAĆANJA TROŠKOVA TUŽIOCU"!

    Tuženi je kao stranka u sporu uspeo sa 72%, ali to nije bilo dovoljno da mu protivnik nadoknadi srazmeran iznos troškova, po mišljenju instancionog suda. Nije bilo dovoljno čak ni da sud odluči da svaka strana snosi svoje troškove. Tuženi je bio obavezan da tužiocima nadoknadi troškove postupka u daleko većem procentu od navedenog.

    No, da vidimo šta bi bilo, kad bi bilo (šbbkbb):

    Ako tuženi, dakle, uspe 99% u sporu, on i dalje neće dobiti ni dinar na ime troškova postupka, jer "za procenat svog uspeha, tuženi biva oslobođen plaćanja troškova tužiocu", odnosno biće 99% oslobođen plaćanja troškova tužiocu, a tužiocu će biti dosuđeno 1% troškova koje je imao.

    Ako tuženi, pak, uspe 100% u sporu, dakle ako sud u celosti odbije tužbeni zahtev, on i dalje neće dobiti ni dinar na ime troškova postupka, jer "za procenat svog uspeha, tuženi biva oslobođen plaćanja troškova tužiocu", odnosno biće 100% oslobođen plaćanja troškova tužiocu - hej-haj, pa gde ćeš više?!

    Ovakvo naopako rezonovanje, ova antilogika nerazumnih, a zlonamernih bića, to je valjda ono što smo zaslužili, jer smo ćutali. Trijumf loših đaka, laktaša, poltrona i beskičmenih licemera, grabežlivih besramnih hijena učinio je da smo poželeli poluintelektualaca, ali poluintelektualaca više bilo nije....

    20
  3. SLAVEN KOVAČEVIĆ каже:

    A bivalo je i ovo:

    "Po oceni Suda na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, navedene reči i izrazi u tužbi, kao i reči tužilje - protivtužene X. X. na ročištu od xx.xx.xxxx. godine, koje su bliže opisane u protivtužbi tuženog - protivtužioca*, ne predstavljaju povredu časti i ugleda tuženog - shodno odredbi čl. 198. ZOO. Naime, navedene reči nisu izgovorene u cilju da škode ugledu i časti tuženog - protivtužioca, već da bi tužioci - protivtuženi POBOLJŠALI SVOJ PROCESNI POLOŽAJ u sporu po tužbi za naknadu štete**...."

    Na stranu pogrešna primena materijalnog prava (tuženi je protivtužbom tražio naknadu nematerijalne, a ne materijalne štete, pa je tu sitnicu istakao i u žalbi, na koju se instancioni sud nije ni osvrnuo), ali....

    *tužilja je tuženog, koji je po zanimanju lekar i priznati stručnjak, u tužbi oslovila sa Dr. Mengele, ubica, sadista i "čovek sa viškom ženskih hormona", a na ročištu, saslušavana u svojstvu parnične stranke rekla da je za svedoke predložio "svoje roditelje i pacijente, ljude niske svesti i morala" itd...

    **tužioci su tužbu podneli radi naknade štete usled povrede časti i ugleda; tuženi - protivtužilac je bio mišljenja da su prilikom spornog događaja (teško dokazivo), ali i kasnije, u tužbi i reči na ročištu (lako dokazivo - čitanje tužbe i zapisnika) i tužioci njemu uputili uvrede koje su povredile njegovu čast i ugled; sud je bio suprotnog mišljenja, kao što je navedeno

    Ja sam jedno vreme nosio ovu presudu u zadnjem džepu pantalona, kad god bih išao na suđenja, pa kad bi stvari izmakle kontroli (što se kod nas neretko dešavalo), odnosno kad bi protivnici ili sud preterali sa nevaspitanim ponašanjem, ja bih sve prisutne opomenuo na bon-ton, da ja ne bih počeo "da poboljšavam svoj procesni položaj", pa da vide kako to izgleda. Moš'te misliti dokle je sve ovo kod nas otišlo, kad niko više ni za to ne mari, a od donošenja ove epohalne presude prošlo je svega četiri godine....

    30