уторак, 18. октобар, 2016

Novi prilozi srpskoj policijskoj misli 3

„Као што је већ раније најављено, на дневном реду треће редовне седнице Скупштине града, наћи ће се Предлог одлуке о располагању неизграђеним грађевинским земљиштем у јавној својини без накнаде.
У оквиру ове тачке дневног реда, одборници ће дискутовати о преносу права својине на земљиште које се налази на простору иза Правног и Економског факултета, Министарству правде ради изградње Палате правде где би се под једним кровом налазиле све правосудне институције које се сада налазе у Крагујевцу на различитим локацијама.“
(preuzeto sa zvanične web strane gradske uprave).

Šta reći? Brod ludaka? Pa ovo je čitav konvoj.

Za one koji ne poznaju ovu šumadijsku varoš – objašnjenje: nekome je palo na pamet da na poljani izvan grada zida palatu pravde. Zgrade fakulteta su poslednja čovekovom rukom podignuta struktura oko i iza kojih nema ničega. Tačnije, tu su njive na kojima Institut za strna žita gaji ovas i raž. Tu je i rasadnik gradskog zelenila. Najbliže naselje je na oko kilometar odatle, prema centru.

Očigledno je da autori ove ideje sud vide kao zgradu u kojoj sede sudije i pisari. Oni dođu na posao ujutru i odu popodne. Sud, zapravo, postoji zbog njih, da bi imali gde da primaju platu. Srpski sud može i bez stranaka i bez advokata (njih naročito).

Zapravo, to je idealno stanje stvari. Jer ako napraviš sud u nedođiji, u njega će ići samo onaj ko a) nema nikakvog drugog izbora i b) onaj ko može sebi da dopusti taj luksuz. Predmeti se rešavaju sami od sebe!

pain-mgmt-questions

Evo, usuđujem se ispred kragujevačke advokature da pitam: a što se vi opštinari lepo ne preselite tamo, u prirodu, u divnu novu palatu, a nama ostavite tu ružnu staru zgradu u centru. Ionako su u njoj već Privredni i Prekršajni sud, a zauzimaju samo jedan sprat. Valjda bi se i svi ostali snašli na preostalih pet.

Posebna priča je drugi deo ovog grandioznog poduhvata: da sadašnju zgradu suda (koja je namenski napravljena tamo s kraja devetnaestog veka za tu svrhu) pretvore u muzej. Pa da je onda „srede“.

Kao što su „udesili“ Amidžin konak, poslednju preostalu zgradu iz vremena kad je Kragujevac bio srpska prestonica, solidnu tradicionalnu srpsku spratnu kuću u okviru dvorskog kompleksa u kojoj su onda boravili Miloševi momci, preteča srpske policije i uprave za izvršavanje krivičnih sankcija ujedno.

Ovoj danas ekipi se nije dopadalo što kamenje kojim je zidana magaza nije sve jednakog oblika i veličine, nije im se dopalo kako izgleda onaj grbavi drljavi malter preko bondruka ispunjenog mešavinom blata, slame i konjske balege, nije im se dopadala ni ona pocrnela, mahovinom prekrivena ćeramida, pa su lepo udarili stiropor, mrežice, prepokrili sve malom kikindom i da vidiš sad – kućica k’o nova!

Sledeći Članak > PUT KA DRŽAVNOJ ADVOKATURI
Prethodni Članak > Уставни суд прогласио неуставним 336 ЗП
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 KOMENTARA

  1. Slaven Kovacevic каже:

    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:631071-Za-100-evra-resavaju-svajcarce

    20
  2. Slaven Kovacevic каже:

    U međuvremenu nas parcijalni trag tri DNK koje se međusobno preklapaju odvode na sasvim drugi, do sada nedosegnuti nivo kriminalistike.
    Missim, to je bre k'o neki končići, učili smo u škole, to kad se ispreklapa i zamrsi....

    Papilarne linije su tako passe.

    00