субота, 11. новембар, 2017

Ne znam ko je Gospodin Gostiljac …

… a voleo bih da znam, jer vidim da je on Predsednik Advokatske komore Srbije, dakle i moj predsednik.

Ne kažem ni kolega Gostiljac, jer kao što rekoh ne znam čoveka.
Jednom sam tako džonjajući ispred sudnice, dobrano posle zakazanog suđenja, upitao sudiju (i ona je sad aadvokat) koja se nonšalantno, sa cigaretama u rukama vraćala u sudnicu, očigledno sa neke kafe sedeljke – Koleginice, hoćete li da sudite, a ona me je odmerila i hladno rekla – Nismo mi kolege, ja sam sudija.

Od tada sam, eto oprezan – ko zna koja je narav mog predsednika.
A ako već pitam ko je on, red je da kažem i ko sam ja: Dragiša Čolić, građanin – nezainteresovan ni za koju funkciju u vlasti i advokat – nezainteresovan za bilo koju funkciju u advokatsko-komorskoj vlasti.

A ako je Gospodin Gostiljac aktivno učestvovao u proteklom protestu advokata, a nije od onih „koji su se partizanima priključili '45 godine“, on se mene možda i seća – bio sam jedan od najaktivnijih na sajtu „protestadvokata“ (preko 30 tekstova), koji su, ispostavlja se sada, njegovi, na čelu sa bivšim predsednikom Dragoljubom Đorđevićem, ugasili odmah po okončanju protesta, iako je dosta nas pismeno zahtevalo da se taj sajt ne zatvara jer je kao javno glasilo svih advokata Srbije tokom protesta odigrao izvanrednu ulogu – advokati su prvi put sa svojim stavovima izašli u javnost i dobili njenu opštu podršku.

Čak smo nudili i da učestvujemo u finansiranju tog sajta, a on nas je krajnje nekolegijalno izignorisao – nije našao za shodno ni da odgovori na tu inicijativu, sad se ispostavlja i zašto, pa ispada da nas je zloupotrebio dok smo bili potrebni. Od tada ne verujem nikome ko sa njim jeste ili je bio un vezi, a nije se od njega ogradio.

Nisam ja Gospodine Gostiljac ni čovek Vladimira Gajića sa kim polemišete povodom stavova koje ste izneli u nedavnom intervjuu listu Danas, iako se sa većinom njegovih stavova slažem – evo ni danas se ne slažem sa njim kad kaže „Advokatura je u Srbiji „pala“ onoga dana kada je vrh komore potpisao truli sporazum sa Ministarstvom pravde početkom 2015. godine”.

Protest je morao da se okonča jer je bio počeo da se ozbiljno kruni. Mnogi advokati, a naročito oni mlađi nisu mogli da izdrže bez rada duže od četiri meseca, pa je bolje što je okončan sporazumom nego da se jednostavno ugasio – što bi vlast spremno proglasila čistom pobedom.

Bio je to prvi uspešan korak koji smo napravili, a ko je mogao da pretpostavi da će nas potom prevariti vrh Advokatske komore Srbije na čelu sa pomenutim Aleksabdrom Đorđevićem, da će potom nastupiti nečuvene igranke advokata kroz borbu za vlast u komori i konačno da ćete vi iskoristiti tim igrama izazvanu apatiju advokata i veštim manevrom doći na vlast – Predsednik advokatske komore Srbije – Mašala!

I pritom vam ništa ne smeta što ste neposredno pre toga glatko izgubili u trci za mesto potpredsednika Advokatske komore Beograda, a potom uspeli da postanete Predsednik Advokatske komore Srbije.

Mogao bih se ja Gospodine Gostiljac generalno složiti sa vama da „Advokatura ne mora nužno da bude u stalnom klinču sa državom“. Pa ne mislite valjda da se sa državom svađamo sporta radi. Ali ako smo svedoci procesa podržavljenja advokature koje je evidentno na delu, onda je klinč isuviše blaga reč.

A počelo je to sa onim zbog čega smo i protestovali – Zakon o javnom beležništvu, pa Zakon o izvršenju i obezbeđenju kojima se od advokata uzima 50% poslova klasične advokature – čujem da ste vi krivičar pa vas se valjda to i ne dotiče, a bilo bi fer ako pretendujete da budete predsednik svih advokata Srbije da postavite makar sledeće pitanje – ako je vlast priznala da je protesta bilo i sa advokatima ušla u sporazumno okončanje protesta, da se za vreme trajanja protesta kroz retroaktivna poreska rešenja koja ovih dana pristižu ne obračunava porez za vreme dok je protest trajao, jer evidentno je da u tom period advokati nisu radili.

No da se vratim na ono što sam započeo.
Govori se i o donošenju zakona o službi pravne pomoći koju će pružati pravnici zaposleni u lokalnoj samoupravi, dakle državi, sa pečatom države na svom memorandum, onako kako već jeste kod javnih beležnika i privatnih izvršitelja.

Sve će njih da bira i zapošljava država mehanizmima koji već funkcionišu – i tužioce, i sudije, i javne beležnike, i privatne izvršitelje, i pružaoce pravne pomoći pri opštinama.
A šta je onda ostalo od advokature koja je po Ustavu “samostalna i nezavisna služba” – član 67, stav 2, u kome piše i da pružanje pravne pomoći vrši advokatura, pa je valjda to i razlog što se još uvek čeka sa donošenjem pomenutog zakona o pružanju pravne pomoći, čime bi na proces podržavljenja pružanja pravne pomoći bila stavljena tačka na i.

A i to će da bude rešeno sa predstojećom promenom ustava – zajedno sa pitanjem Kosova, tako da to neće niko ni da primeti. Pripreme za to su već započete. Jeste li čuli da su nedavno na javnoj raspravi u Nišu povodom budućih izmena Ustava Srbije, Pomoćnik Ministra pravde Čedomir Backović (bivši advokat) i savetnik u Ministarstvu pravde Balinovac, zastupali i teze da je nezavisnost sudstva fetišizirana i da je taj ideološki mit iznedrio sudijske jurišnike koji se ponašaju kao da su iznad svega, što je izazvalo žestok revolt Društva sudija, koji sa druge strane nije izazvao nikakvu reakciju Ministarstva pravde koje očigledno deluje po dobijenom zadatku.

Pa ako je takva reakcija bila prema sudijama, koje generalno rečeno “još uvek slušaju”, kakva se može očekivati strategija prema advokatima koji tu nedavno prirediše ovoj vlasti javni građanski protest koji je na četiri meseca blokirao kompletno srpsko pravosuđe – protest koji ova vlast silom nije uspela da uguši, pa se sada pravi nova strategija napada, jer to se više ne sme ponoviti.

A svesni su da sami to ne mogu izvesti, pa su im potrebni pomagači iz redova advokature – oni koji zastupaju stavove da „Advokatura ne mora nužno da bude u stalnom klinču sa državom.“

Dragiša Čolić, 11.11.2017.

Sledeći Članak > Incijativa
Prethodni Članak > КОЛЕГА адв. ВИКТОР ГОСТИЉАЦ
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 KOMENTARA

  1. Vladimir каже:

    Važno je da advokati budu za sebe, a ne za mene ili bilo koga drugog.
    Odlično ste primetili kolega Čoliću, izmedju ostalog, kako se sada proglašava za uspeh što porez ostaje isti kao i 2014 kada advokati nisu radili četiri meseca.

    52
    1. Rodoljub Urošević advokat каже:

      Uspeh je što je zadržan porez na nivou 2014. godine imajući u vidu koliko nas sadašnja vlast ne voli i pravi atmosferu protiv advokata u celom društvu. Vidite da su nam razvalili komoru, oteli sajt, račun i novac, instalirali Gostiljca i Tintora još samo da nas ukinu i prebace u opštine da vodimo besplatnu pravnu pomoć. Sve su to lepo i detaljno objasnili na ovom sajtu kolege Gajić, Todorović, Pavlović, Ružić, Čolić i dr. Sada nam kao poslednja nada ostaje sud koji nije nezavisan od sadašnje vlasti,ali moramo se boriti do kraja za očuvanje naše izborne volje!

      72
  2. Dragan Vasic, advokat iz Beograda каже:

    "Govori se i o donošenju zakona o službi pravne pomoći koju će pružati pravnici zaposleni u lokalnoj samoupravi, dakle državi, sa pečatom države na svom memorandum, onako kako već jeste kod javnih beležnika i privatnih izvršitelja."

    Medjutim, malo je poznato postovani kolega Colicu, da pojedine gradske opstine u Beogradu pored pruzanja besplatne pravne pomoci socijalnim kategorijama stanovnistva, nezakonito pruzaju pravnu pomoc i ostalim kategorijama uz naknadu od 50% iznosa po Advokatskoj tarifi.

    Pre nego sto je AKB preuzeta, cenjena koleginica Vojislava Sretenovic Pantic je formirala radnu grupu od advokata volontera (u kojoj sam i ja) sa zadatkom da prati izmene Ustava i zakona koji se odnose na advokaturu. Moja ideja je bila da se pored toga podnesu Inicijative za ocenu zakonitosti opstih akata gradskih opstina pred Ustavnim sudom, na osnovu kojih opstine nezakonito pruzaju i naplacuju ovu uslugu.

    Medjutim, radna grupa za pracenje izmena propisa vise nije u mogucnosti da se sastaje, jer je jedini prigodan sluzbeni prostor za sastanke i rad grupe bio na trecem spratu AKB (sala levo od ulaza), u koju nam je od preuzimanja komore pristup zabranjen.

    S postovanjem,

    Dragan Vasic, advokat iz Beograda

    70