среда, 25. новембар, 2015

НЕ КОНВЕРТУЈЕ СЕ ЈАВНА, ВЕЋ ДРЖАВНА СВОЈИНА

У Службеном гласнику Републике Србије од 20. јула 2015. године у броју 64, освануо је дуго очекивани Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, уз накнаду. Начелно, норме тога закона нису толико лоше за кориснике земљишта у државној својини, осим што постоје одређене нелогичности правно техничке природе.

Разлог нашега писања јесте нормирање непостојећих чињеничних стања наведених у члану 1. истога тога Закона, па цитирамо само део става 1. истога: “Овим законом уређују се право и услови за претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту за лица, носиоце права коришћења на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту, на коме је као  титулар права својине уписана Република Србија, аутономна покрајина, или јединица локалне самоуправе…” Сасвим је довољно ово што смо цитирали, да би се дао и један коментар на исту норму.

Labor Law

Цитираном нормом се прописује предмет наведеног закона, па поред осталог, да ће се вршити и конверзија земљишта које је у својини покрајине, општине и града. То по сада важећим, другим законима је немогућна правна ситуација за земљиште у јавној својини! 

Уколико је општина власник некога земљишта, то онда значи да је у том случају искључена могућност постојања било каквог корисника (физичког, или правног лица које је легитимасно да врши конверзију), то јест стицање јавне својине од стране општине, такође је конверзија, па сада није могућно вршити конверзију већ конвертованог земљишта у државној својини. По Закону о планирању и изградњи, јасно је предвиђено како се врши конверзија из државне својине у јавну својину републике, покрајине, општине, или града.

Зато налазимо, да се у наведеном закону поткрала крупна стручна грешка, јер се не врши раздвајање државне у односу на јавну својину. А то су по сада важећим прописима сасвим различити видови својине. Само право коришћења на изграђеном и неизграђеном земљишту у државној својини  јесте подобно, под одређеним условима да се конвертује у право својине и ти случајеви су тачно наведени у закону.

То значи да конверзију могу да изврше по овом закону само следећа лица:

1) лица која су била, или јесу привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници у статусном смислу;

2) лица – носиоци права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини које је стечено ради изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2003. године, или на основу одлуке надлежног органа;

3) лица чији је положај одређен законом којим се уређује спорт, као и удружења;

4) друштвена предузећа, носиоци права коришћења на грађевинском земљишту;

5) лица на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ“ – Међународни уговори“, број 6/02).

Сви наведени случајеви подразумевају постојање права коришћења неког лица на у државној својини, а никако не може постојати, чак ни теоретска могућност постојања права коришћења напред наведених лица на земљишту у својини општине, односно покрајине, а такође и у јавној својини републике.

Суштина је да општине, градови и покрајина, могу да имају само јавну својину која искључује постојање права коришћења других лица. Јер, да би се конвертовала државна својина на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту у јавну својину општине, града, покрајине, или републике, основни предуслов за то по Закону о планирању и изградњи јесте постојање права коришћења од стране саме општине, града, покрајине (члан 102. садашњег закона, односно члан 100. ранијег члана истог закона који је касније измењен).

Само Република Србија има тај ексклузивитет да може имати два вида својине: државну и јавну, а општина, град и покрајина могу имати само јавну својину. Да би је стекли мора бити искључено постојање било чијег права коришћења, осим њих самих. Једноставно речено, јавна својина је конвертована државна својина у јавну својину општине, града, покрајине или републике. Као што видимо само она државна својина која је била подобна, конвертована је без накнаде у јавну својину републике, покрајине, општине, или града по основу решења РГЗ-Службе за катастар непокретности, по службеној дужности, без накнаде.

Ове појмове не треба бркати са стицањем својине на земљишту у јавној својини по основу својине на легално уписаном објекту у јанвој књизи, јер то није конверзија права коришћења по закону о конверзији, већ стицање права својине на земљишту у јавној својини. Основно разликовање конверзије у односу на стицање права својине на земљишту у јавној својини јесте у чињеници постојања права коришћења на земљишту у државној својини, а општина никада не може имати „државну својину“.

Стицање приватне на јавној својини се врши по основу власништва над легалним објектом, а не по основу права коришћења на земљишту, што је главни предуслов за поступак конверзије на земљишту у државној својини.Због погрешног нормирања наведеног члана, онда су и други чланови истога тога закона погрешно нормирали друге правне последице које би из тога проистекле, када би стварно
постојала могућност конверзије на земљишту у својини општине, града, или покрајине, која једино може бити „јавна“.

Симо С. Стокић, дипл. правник

Sledeći Članak > Ponižavanje suda i zloupotreba parlamenta. I obrnuto
Prethodni Članak > "...DOPRINOS FINANSIJSKOJ STABILNOSTI EKONOMSKOG SISTEMA ZEMLJE..."
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 KOMENTARA

  1. Mirjana Z. Knezevic, adv. каже:

    BRAVO ZA KOMENTAR

    00