петак, 2. јун, 2017

Конференција за медије Медија центар, Београд 02.06.2017. године

Термин „насиље“ у контексту данашње теме, адвокатуре као професије и позива, може се посматрати са два аспекта, метафоричног и реалног. Метафорично, појавни облици насиља у адвокатури огледају се у насиљу над прописима у смислу тенденциозно малициозног тумачења и након тога намерно погрешне примене одредаба, материјалних и процесних, чиме се у већ у наредном кораку, што представља непосредну и директну последицу, урушавају темељи професије – самосталност, независност, интегритет, достојност.

Да ли је то примарни мотив или жељена последица није могуће објективно оценити али препознати их није тешко.

Осим мотива усмерених ка урушавању професије иницијални покретач насиља је свакако и постојање личних амбиција што доводи до намерног креирања ирационалних конструката о појединим адвокатима на које је насиље усмерено са циљем њихове дискредитације.

Појавни облици насиља су различити али имају неколико заједничких карактеристика које нису својствене адвокатури и представљају њен антипод: омаловажавање, вређање, подругивање, исмевање, застрашивање, презир и игнорисање. Све ово последица је стварног недостатка познавања прописа и тумачења суштински врло једноставних правних норми или вештог или мање вештог прикривања таквог незнања.

Агресија и вербална бука која је присутна при исказивању таквих ставова директно је пропорционална овом недостатку знања.

Парафразираћу Карела Чапека који је рекао: „Замислите тишину која би настала када би свако говорио само оно што зна“.

Овде би било оправдано поставити питање повезаности оваквог насиља са квалитетом образовања и селекције при пријему у адвокатску професију али је то тема за неку другу прилику.
Интернет и друштвене мреже играју веома велику улогу, готово да представљају ексклузивни начин размене оваквих погрешних информација, ставова и тумачења.

Психолог Џон Сулер (Јохн Сулер) је још 2006. године описао и дефинисао онлајн дезинхибицију¸ као модалитет понашања и појаву. Неке од њених основних карактеристика су привидна анонимност,
невидљивост (у смислу говора тела), напуштање уобичајених социјалних конвенција у комуникацији, улазак у „имагинарни свет“ – што све води до „илузије слободе“ на интернету и стварања привидног окружења у којем је све дозвољено. Наравно да није.

Последица онлајн дезинхибиције често превазилази уобичајене норме морала, етике, професионализма. Очити и најновији пример онлајн дезинхибиције је постављање читуље на једној Viber групи што само потврђује Сулерову теорију и даје додатну потпору потреби да се о овој појави у јавности говори. Присутна је још једна врста насиља у комуникацији на затвореним друштвеним мрежама адвоката, попут Viber групе са 1 администратором и десетинама до неколико стотина учесника – адвоката.

Онлајн дезинхибиција је учесталија у вечерњим часовима, неретко је потпуно јасно подстакнута коришћењем алкохола, понекад је присутан и cyberbullying према појединцима који исказују другачији став (вербално насиље, искључење из групе, фотомонтаже портрета колега на познате ситуације из света стрипа, спортских догађања, креирање лажних профила адвоката и постављање, са тако креираних профила, разних порука и др).

Није само анонимност на интернету карактеристика инспираната и извршилаца насиља у адвокатури. Анонимност у циљу манипулација али и пласирања отворених лажи постоји и у писаним документима, деперсонализованим у смислу њиховог састављача који се често потписују као „група адвоката“, „забринути адвокати“ и слично, ма како то рогобатно звучало.

Једино оправдање које налазим у таквом поступању, које га не може оправдати, је недостатак личне и професионалне храбрости.

Једна од тежих повреда права и дужности адвоката и Кодекса професионалне етике је пропуст да на документ који сачините ставите свој печат. У оваквим случајевима повреда је двојака – садржина документа је агресивна, неаргументована, лишена права и усмерена искључиво на вређање, омаловажавање итд.

Друга повреда је директна последица недостатка храбрости и интегритета – документ је анониман.

Истакао бих још један облик насиља над правом. Неки адвокати су јавности познати или самопредстављени као стручњаци за медијско право, колумнисти медија и портала. Поједини такав свој статус користе за спиновање информација у сврху произвођења утиска о жељеној а не објективној стварности што за њих, претпостављам, представља дневну рутину и неку врсту демонстрације компетенција којима се поносе.

Једини проблем који ја ту видим садржан је у недостатку аргумената или избегавању приказа целовитог контекста (из свих аспеката), али знате како се каже: „Не збуњујте ме чињеницама, имам своје мишљење“.

Посебну пажњу би требало имати према појави фашизма и нацистичке иконографије као специфичне форме насиља. Адвокатска комора Војводине је једина у којој се тако нешто недавно појавило. Перцепција нацизма и фашизма идентична је у свим савременим друштвима. Насиље које у себи носи постављање било кога у контекст идеологије незабележене по злу у историји цивилизације свакако представља посебну врсту психичког насиља према тој особи и њеном наближем личном и професионалном окружењу али, посредно, и позив на физичко насиље према тој особи.

Не у овом контексту, на жалост сведоци смо и појаве физичког насиља у адвокатури и коришћења физичке силе у остваривању циљева.

Адвокат је у свим облицима комуникације са својим колегама, клијентима, пред институцијама и јавношћу обавезан етичким нормама. Ако постоје сукобљена мишљења и интереси, постоје и хуманији и легалнији механизми доласка до решења од манипулације, лажи и насиља.

Сви имамо капацитете да одаберемо начине комуникације, да се у томе усавршавамо или урушавамо. Случајне грешке су легитимне а намерне неприхватљиве, имајући у виду повећану одговорност уколико се бавите позивом усмереним ка постизању, осигурању и одржавању правде.

На жалост, и поред овакве улоге адвокатуре генератори насиља налазе се унутар адвокатуре већ годинама испливавајући с времена на време у, према њиховој процени, погодним моментима. Адвокатура се са оваквим појавама мора изборити, покушати да их искорени или бар у највећој мери маргинализује. Само то води оздрављењу наше професије.

Са поштовањем,

Дејан Укропина

 

Резултат слика за advokat dejan ukropina

Sledeći Članak > Odgovor advokatu Jasmini Milutinovic, predsednici AK Čačka
Prethodni Članak > ЛИСТА КАНДИДАТА ЗА ИЗБОРЕ У АКБ
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 KOMENTARA

  1. adv.Vera Djurović Bojović каже:

    Poštovani kolega,

    odlična analiza i sjajan tekst, pravi advokatski.

    S poštovanjem,

    adv. Vera Djurović Bojović, Beograd

    40