петак, 2. јун, 2017

KOJA SKUPŠTINA JE LEGALNA?

U advokatskoj javnosti su otvorena četiri pravna pitanja u vezi sa izborima u AKB. Ovo je pokušaj da  se razreše.

1. Da li Skupština AKB može i pod kojim okolnostima da zakaže izbornu Skupštinu AKB?

U Statutu AKB ne postoje odredbe koje propisuju nadležnosti Skupštine u izbornom procesu. Za sazivanje i određivanje dana održavanja izborne Skupštine na kojoj se vrše izbori za nosioce funkcija i organe AKB, isključivo je nadležan Upravni odbor. Dakle, normativističkim pristupom može se doći jedino do zaključka da osim Upravnog odbora nijedan drugi organ u AKB nikada ne može zakazati izbornu Skupštinu.

Međutim, ako se pozitivistički gleda na stvari, moguće je zamisliti situacije u kojima bi moglo doći do gašenja, poništenja, nestanka same organizacije, ako bi se normativistički pristup dosledno sproveo, jer ne bi bilo moguće obnoviti i produžiti rad Komore, a time i njeno postojanje.
Tako, ako bi svi članovi UO podneli ostavke, ili ako bi izgubili mogućnost da učestvuju u radu UO iz zdravstvenih razloga ili iz bilo kog drugog razloga…

Sve situacije pozitivistički (činjenično) gledano koje se mogu zamisliti, a koje bi dovele do nemogućnosti obnavljanja ili produžetka rada organizacije, a u vezi potrebe i nužnosti zakazivanja izborne Skupštine, mogu se svesti na – nevršenje nadležnosti Upravnog odbora da sazove i odredi dan održavanja izborne Skupštine.

Dakle, ako Upravni odbor ne bi vršio nadležnost zakazivanja izborne Skupštine iako su ispunjeni propisani uslovi da se održe izbori (istek mandata ili opoziv UO) izbornu Skupštinu bi mogla zakazati i Skupština, kao hijerarhijski viši organ.

Iz navedenih razloga, kada je postojala činjenica da je Upravni odbor otkazao izbornu Skupštinu na neodređeno vreme, Inicijativa advokata za zakazivanje vanredne Skupštine, koja bi zakazala izbornu, je imala svoje opravanje, odnosno svoj pozitivistički, činjenični osnov, iako ne i pravni, odnosno normativistički osnov.
Zato što Upravni odbor nije vršio svoju nadležnost da zakaže izbornu Skupštinu!

Zaključak je da Skupština AKB ne može da zakaže izbornu Skupštinu, ako je Upravni odbor, vršeći svoju Statutom propisanu isključivu nadležnost, to već učinio.

Analogan primer, koji može da razjasni stvar: Skupština ne može da upiše u imenik advokata kandidata za koga je Upravni odbor doneo odluku da se njegov zahtev za upis odbija. Verujem da je to jasno, i da ne može biti sporno.

E, pa tako isto, Skupština ne može da donese odluku kojom otkazuje izbornu Skupštinu koju je zakazao UO, i da je zakaže u drugom terminu.

(Verujem da bi mnoge kolege bile šokirane da se jedan kandidat za upis u imenik advokata, čiji zahtev je nedavno odbijen, dosetio, pa onomad na Skupštini AKB dohvatio mikrofon, kao što je to učinio kolega Tintor, i povikao: ‘’Ko je za to da ja budem advokat?’’ Te, ako bi prisutni odmahnuli zelenim kartonima, a bilo ko od prisutnih te kartone prebrojao, da li bi taj kandidat mogao biti upisan u imenik advokata koji vodi AKB?! Na osnovu odluke Skupštine, koja je doneta na opisani način?! Naravno, ne!)

2. Da li su advokati kao predlagači zakazivanja vanredne Skupštine mogli zakazati sednicu vanredne Skupštine za 8. april, kada je predsednik AKB zakazao redovnu sednicu Skupštine za 23. april, a Upravni odbor izbornu za 10. juni?

Da se podsetimo činjenica.

Inicijativa za zakazivanje vanredne Skupštine je predata Komori 24.2.2017. godine u 15:21 časova, kako je zabeleženo na prijemnom pečatu, i zavedena u delovodniku Komore pod brojem 650/17.

Upravni odbor Komore je doneo odluku o zakazivanju izborne Skupštine za 10. jun, 17 dana nakon predaje inicijative, odnosno 13. marta 2017. godine.
Predsednik AKB je redovnu Skupštinu zakazao 24 dana od predaje inicijative, odnosno 20. marta 2017. godine, za 22. april (prezakazano za 23. april).

Član 18 stav 4 Statuta AKB glasi:

‘’Vanredna sednica Skupštine će se održati u roku od 30 dana od dana podnošenja inicijative.’’

Član 18 stav 6 Statuta AKB glasi:

‘’U slučaju da predsednik Komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 4 ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skuptšine u daljem roku od 30 dana, uz administrativno-tehničku pomoć stručne Službe i održati sednicu o trošku Komore.’’

Predsednik Komore je u roku koji Statut propisuje u stavu 6 člana 18, sazvao redovnu Skupštinu, dakle svakako ‘’sednicu Skupštine’’, i time sprečio da se aktivira pravo predlagača iz iste odredbe da sazove ‘’sednicu Skupštine’’ u daljem roku od 30 dana. Zato nije nastupi osnov propisan Statutom da predlagač sazove vanrednu Skupštinu, a kako je ona, ipak, sazvana i održana, to je njen veliki pravni nedostatak, jer je održana bez statutarnog osnova (da predsednik Komore nije sazvao sednicu u roku… pa s obzirom na relativno mali odziv advokata, i zbog toga nedovoljan legitimitet, njene odluke ne mogu imati niti pravno dejstvo, niti legitiman značaj.

Резултат слика за kvorum

3. Da li je vanredna Skupština 8. aprila imala kvorum?

Ovo je činjenično pitanje, koje ovde ne možemo razmatrati, jer ne raspolažemo nikakvim dokazima o broju prisutnih advokata na vanrednoj Skupštini 8. aprila.
Medjutim, u vezi sa tim je pitanje: Kada treba da postoji kvorum? A to je svakako pravno pitanje.

Moguće su sledeće opcije:
a) kvorum mora da postoji u zakazano vreme za početak sednice,
b) kvorum mora da postoji samo na početku rada Skupštine,
c) kvorum mora da postoji samo u vreme glasanja i
d) kvorum mora da postoji sve vreme u toku održavanja sednice.

Član 14 stav 3 Statuta AKB glasi:

‘’Skupština radi u sednici koja se može održati ako joj prisustvuje više od 300 advokata’’ Član 14 stav 5 Statuta AKB glasi:

‘’Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih advokata.’’
Dakle, jezičkim tumačenjem ovih normi može se zaključiti da Skupština može da se održi i da radi samo ako joj prisustvuje više od 300 advokata. U protivnom, ako ne prisustvuje više od 300 advokata, Skupština ne može niti da se održi, niti da ‘’radi’’, a što mora da znači – niti da donosi odluke.

Jasan je pravni zaključak da kvorum, prisustvo više od 300 advokata, mora postojati sve vreme održavanja i rada Skupštine, pa i prilikom donošenja odluka.

Prema tome, ako prilikom donošenja odluka na vanrednoj Skupštini 8. aprila, nije prisustvovalo više od 300 advokata u sali, gde Skupština jedino ‘’radi’’, njene odluke nisu donete. Ova činjenica se može vrlo lako utvrditi, ako organizatori vanredne Skupštine od 8. apirla objave spisak prisutnih advokata. Kolege koje se nadju na tom spisku vrlo lako mogu potvrditi ili osporiti da su prisustvovali donošenju odluka, odnosno glasanju. (Pri tome, naravno nije od značaja da li su glasali. Već samo da li su bili prisutni.)

4. Da li je Upravni odbor AKB legalan?

Ovo pitanje se postavlja zbog kontrateze da izborna Skupština koja je zakazana za 10. juni ima pravnu manu, zato što je zakazana od strane Upravnog odbora koji nije legalan, odnosno čiji je izbor poništen.

Ova kontrateza temelji se na presudi Višeg suda u Beogradu broj 6 P. 21323/10 od 19.09.2016. godine. Sa sadržinom izreke te presude možete se upoznati ovde – Presuda, sastav UO, dec 2016

Sajt ‘’Bolja Advokatura’’ ne raspolaže kopijom presude u celini, već samo kopijom izreke. Pozivamo stranke u sporu u kojem je presuda doneta da objave presudu u celini.

U analizi ovog pitanja, poći ćemo od sastava sadašnjeg Upravnog odbora.
Njega čini 13 članova:

Slobodan Šoškić, Veljko Vukotić, Radoslav Nedić, Biljana Kajganić, Aleksandar Cvejić, Djordje Mamula, Vladimir Petrović, Željko Grbović, Marko Nicović, Vojislava Pantić Sretenović, Dragan Brajer, Vladan Vukčević , Milan Nešković i Nebojša Avlijaš.

Sastav Upravnog odbora možete pogledati ovde .

Do ovog sastava Upravnog odbora nije se došlo izborima u jednoj prilici, na jednoj Skupštini.  Tako su pojedini članovi sadašnjeg sastava Upravnog odbora izabrani na vanrednoj Skupštini AKB 2. oktobra 2010. Godine, a drugi pak na Skupštini 26.11.2011. godine. Na Skupštini 26.11.2011. godine izabrani su: Aleksandar Cvejić, Vladimir Petrović, Vojislava Pantić Sretenović, Dragan Brajer, Đorđe Mamula, Milan Nešković i Nebojša Avlijaš.

Presudom od 16.09.2016. godine je utvrđena ništavost odluke o imenovanju članova Upravnog odbora AKB koja je doneta 2.10.2010. godine,na vanrednoj Skupštini AKB, a kojom su imenovani za članove UO: Biljana Kajganić, Borivoje Pajović, Mirko Tripković, Radoslav Nedić, Vladan Vukčević, Lidija Laletin, Vladimir Božović, Marko Nicović, Milorad Panjević, i Zoran Tanasković.

Dakle, utvrdjuje se da se presuda, na kojoj poentira teza o nelegalnosti Upravnog odbora koji je zakazao izbornu Skupštinu za 10. juni 2017. godine, odnosi na četiri člana tog organa sadašnjeg sastava, i to: Kajganić, Nedić, Vukčević i Nicović.

Ta presuda se ne odnosi na ostalih devet članova Upravnog odbora: Šoškić, Vukotić, Cvejić, Mamula, Petrović, Grbović, Pantić-Sretenović, Brajer, Nešković i Avlijaš. Ovih devet članova UO nisu izabrani na vanrednoj Skupštini 2.9.2010. godine, čije sazivanje je bilo nezakonito, prema presudi od 19.09.2016. godine.
Koliko nam je poznato, ne postoje druge sudske odluke kojima je poništen izbor ovih devet članova Upravnog odbora.

Član 24 stav 1 Statuta AKB glasi:

‘’Upravni odbor radi u sednicama kojima prisustvuje više od polovine članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.’’

Dakle, presudom od 16.09.2016. godine nije doveden u pitanje rad Upravnog odbora, niti punovažnost njegovih odluka, jer je 9 članova Upravnog odbora više od polovine od ukupno 13 članova. Drugim rečima, odluku o zakazivanju izborne Skupštine za 10. juni 2017. godine je doneo organ čiji sastav nije ugrožen presudom od 16.09.2016. godine u toj meri da mu je onemogućen punovažan rad.

 

Резултат слика за legal

Nameću se sledeći zaključci:

1. Skupština ne može preuzeti nadležnosti Upravnog odbora u Advokatskoj komori Beograda, dok i ako Upravni odbor svoje nadležnosti vrši.

2. Zato Skupština AKB nije mogla niti da zakaže izbornu Skupštinu za 13. maj, niti da otkaže izbornu Skupštinu koju je Upravni odbor zakazao za 10. jun.

3. Advokati, kao ovlašćeni predlagači zakazivanja vanredne Skupštine AKB, mogu zakazati i održati sednicu, samo ako je predsednik Komore ne zakaže u roku od 30 dana od dana prijema inicijative.

4. Kvorum mora postojati za sve vreme rada Skupštine AKB, a to znači da prilikom odlučivanja, odnosno glasanja mora prisustvovati više od 300 advokata.

5. Da bi se utvrdilo da li je prilikom odlučivanja na vanrednoj Skupštini AKB koja je održana 8. aprila zaista bilo prisutno više od 300 advokata, potrebno je da organizatori te sednice objave spisak prisutnih, kako bi kolege koje su na spisku mogle da potvrde ili ospore da su prisustvovale prilikom donošenja odluka.

6. Izbornu Skupštinu 10. juna je zakazao Upravni odbor čiji rad i punovažnost rada nije doveden u pitanje presudom Višeg suda u Beogradu broj 6 P. 21323/10 od 19.09.2016. godine, zato što se ta presuda odnosi na četiri od trinaest članova Upravnog odbora sadašnjeg sastava, a taj organ radi ako je prisutno više od polovine njegovih članova, te je moguć njegov punovažan rad sa preostalih devet članova.

 

Sledeći Članak > Vlast se nije mešala u sukobe advokata
Prethodni Članak > KOJA SKUPŠTINA JE LEGALNA, DEO DRUGI
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

8 KOMENTARA

  1. Perica Damnjanovic Radmila,adv. каже:

    Postovani golega Todorovicu, u potpunosti prihvatam zakljucke koje ste predlozili u vezi sa izborima u AKB.

    132
  2. Симо С. Стокић, дипл. правник каже:

    Поштоване колеге адвокати,

    колега Јовица Ђ. Тодоровић нам је показао правни пут избора органа у АКБ. Оно што су урадиле колеге на тзв. Скупштини од 13. маја није поступање у складу са правом, већ са њиховом правдом. Све ово доказује да у било којој уређеној организацији која има своја правила понашања нису дозвољена "праведна устоличења" на функцију већ искључиво формално правно деловање. Чак и да Скупштина од 10. јуна не успе из неких разлога, не може доћи до конвалидације нелегалног избора колеге Тинтора, јер је колега Тодоровић објаснио веома аргументовано како се то ради и по којим члановима. То значи да је председник АКБ од 13. маја само председник "по правди" оних колега које су пошле путем који није уобичајен за правнике.

    После овог текста све дискусије су ипак само на линији личне "правде" и немају додира са правничким тумачењем и правом и свакако морају пасти на суду који поступа у складу са правом.

    Морамо схватити за свагда да је право примарно у односу на било чију правду јер оно уређује односе међу људима са различитим интересима.

    Срдачан поздрав свим колегама и апел да приступе на Скупштину од 10. јуна

    125
  3. Vladimir Gajic advokat каже:

    Brilijantno

    72
  4. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

    Zahvaljujem na podršci kolegenici Perica-Damnjanović i kolegi
    Gajiću, a posebnu zahvalnost izražavam kolegi Simi Stokiću, osvedočenom prijatelju advokature!

    50
  5. Slaven Kovacevic каже:

    Sve je to lepo, ali... https://aks.org.rs/aks/wp-content/uploads/2017/06/SAOP%C5%A0TENJE.pdf

    30
  6. Slaven Kovacevic каже:

    Budimo praktični: kako stvari stoje, "pobediće" ona skupština kojoj bude prisustvovao značajno veći broj advokata.
    Svi drugi argumenti vrede samo u slučaju pata-karte.

    40
    1. Miloš Pavlović каже:

      Pobediće Skupština koja je sazvana i održana u skladu sa Zakonom i Statutom.
      Pozdrav

      20
      1. Slaven Kovacevic каже:

        https://en.wikipedia.org/wiki/Pyrrhic_victory

        10