среда, 4. март, 2015

Kamata na troškove postupka

Od donošenja Zakona o izvršenju i obezbedjenju suočeni smo sa nemogućnošću da na dosudjene troškove postupka ostvarimo i zakonsku zateznu kamatu od dana donošenja presude po isplate, jer ZIO ne sadrži odredbu koju je sadržao Zakon o izvršnom postupku, da stranka može tražiti zateznu kamatu na troškove postupka dosudjene izvršnom ispravom. Zbog ovakvog nepravilnog zakonskog rešenja, u izvršnom postupku nam je odbijan deo zahteva kojim smo ( ne samo po inerciji, nego i po pravnoj logici) tražili i kamatu na dosudjene troškove postupka.

Ovo je posebno bilo na štetu klijenata koji su ishodovali pravosnažnu presudu nakon više godina od donošenja prvostepene presude kojom su troškovi postupka dosudjeni (u maličnim predmetima Viši sud u Beogradu presudjuje posle 2,3 ili 3,5 godine, kakav sam ja imala slučaj, i pored bezbroj pritužbi koje sam podnosila, sve do Vrhovnog saveta sudstva). Šteta je i za nas advokate koji smo često i sve više prinudjeni da naknadu za naš rad u maratonskim parnicama, koje klijent više nije mogao da finansira ili uopšte nije mogao da finansira, pogotovu u parnicama za naknadu štete, ostvarivali jedino naplatom dosudjenih troškova postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je na sednici Građanskog odeljenja , koja je održana 24.12.2012. godine, usvojio Pravno shvatanje u vezi kamate na troškove postupka, koje, prema mom skromnom mišljenju, osim teorijski prihvatljivog razmatranja, nije moglo da posluži u praktične svrhe i nije dalo odgovor na pitanje: Ima li stranka pravo na kamatu na troškove postupka koji su dosudjeni izvršnom ispravom i pod kojim uslovima, odnosno, kako može da ostvari pravo na kamatu?

Taj odgovor sam nedavno našla na sajtu Apelacionog suda, Bilten br.6, kao odgovor na pitanje nekog od osnovnih sudova, a utvrdjen je na sednici Gradjanskog odeljenja održanoj dana 20. septembra 2013. godine.

Prema ovom utvrdjenom odgovoru, „Zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka stranka je dužna da podnese istovremeno sa zahtevom za naknadu troškova, u roku koji je propisan, odnosno najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima ili u predlogu o kome sud treba da odluči o troškovima, ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja.

Ukoliko stranka istovremeno sa zahtevom za naknadu troškova postupka ne postavi, odnosno ne podnese i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka, ne može u posebnoj parnici da traži isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova u drugoj parnici, od presuđenja do isplate. Čak i u slučaju da su troškovi postupka isplaćeni, tužbeni zahtev kojim se potražuje kamata, kao glavno potraživanje, za period od dospelosti do isplate, ne bi bio osnovan zbog vremenskog ograničenja propisanog navedenim zakonskim odredbama, a u kome je stranka dužna da opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu (član 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine).

Obaveza naknade parničnih troškova jeste novčana obaveza, zbog čega je dužnik obavezan da plati zateznu kamatu od donošenja odluke, kao dana dospeća, do isplate, ali takva obaveza za dužnika postoji samo ako je poverilac sa zahtevom za troškove postupka podneo i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate. U protivnom poverilac nema pravo na isplatu kamate.“

Dakle, da bi uopšte mogli da tražimo kamatu na troškove postupka, neophodno je da kod zaključenja glavne rasprave ili u predlogu u kome sud treba da odluči o troškovima postupka, ZAHTEVAMO I KAMATU NA TROŠKOVE POSTUPKA.

Sećam se da smo u jednom kraćem periodu pre nekoliko godina, zbog neke nepreciznosti zakona , kod zaključenja glavne rasprave uz zahtev za naknadu troškova postupka podnosili i zahtev za kamatu, da su neke sudije dosudjivale kamatu, ali je većina taj zahtev odbijala. Isto će biti i sada., pa uz zahtev treba priložiti i ovaj odgovor Apelacionog suda u Beogradu.

O šteti koju su gradjani pretrpeli zbog izostavljanja odredbe u ZIO po kojoj je poverilac imao pravo da traži kamatu na troškove postupka u svim predmetima koji su presudjeni daleko pre stupanja na pravnu snagu ovog zakona (2011.godina) pa sve do danas, ne treba ni govoriti.

Koga to u ovoj zemlji još interesuje?

Sledeći Članak > Da li je Ustav ubijen???
Prethodni Članak > BOLJE VAS NAŠLI I DOBRODOŠLI
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 KOMENTARA

  1. Slaven Kovačević каже:

    Ovo niste baš morali da razglasite.

    50
  2. advokat Dušan Bratić каже:

    Da koleginice, ali tu nije kraj. Za razliku od Apelacionog suda u Beogradu, Privredni apelacioni sud preinačava presude u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka i odbija zahtev za zateznu kamatu od dana presuđenja pa do isplate, sa obrazloženjem da se na sporno pitanje te kamate ne može primeniti Zakon o obligacionim odnosima, kako je to apelacioni sud u Beogradu obrazložio svojim zaključkom sa pomenute sednice Građanskog odeljenja. Ja sam tim povodom, vrhovnom kasacionom sudu , koji je nadležan za ujednačavanje sudske prakse radi jedinstvene primene prava na teritoriji Republike Srbije, inicijativu za utvrđivanje načelnog pravnog stava. Od tada, 2013 godine, do danas, Vrhovni kasacioni sud " ćuti". U prilogu je tekst te inicijative.

    ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД

    ИНИЦИЈАТИВА ЗА УТВРЂЕЊЕ НАЧЕЛНОГ ПРАВНОГ СТАВА РАДИ ЈЕДИНСТВЕНЕ СУДСКЕ ПРИМЕНЕ ПРАВА

    На седници Грађанског одељења Апелационог суда у Београду одржаној 24.12.2012. године усвојено је следеће правно схватање:

    „Обавеза накнаде парничних трошкова је новчана обавеза која доспева доношењем одлуке, на коју је дужник обавезан плаћати затезну камату од доношења одлуке до исплате“.

    Доказ: текст правног схватања, у прилогу.

    Привредни апелациони суд, поводом истог правног питања, својим одлукама изражава следеће становиште:

    „ Не постоји законски основ да се на досуђени износ трошкова насталих у току или поводом парничног поступка одреди плаћање затезне камате“.

    Доказ: текст јавно публиковане сентенце Привредног апелационог суда, у прилогу.

    Предметна одлука Привредног апелационог суда је само једна у низу истоветних одлука поводом истог правног питања, досуђења затезне камате на одређене трошкове парничног поступка.

    Супротстављени ставови Апелационог суда у Београду и Привредног апелационог суда узрокују неконзистентно поступање судова; уносе правну несигурност и компромитују судство.

    С тога о предњем обавештавам Врховни касациони суд иницирајући примену одредбе члана 31 Закона о уређењу судова.

    aдвокат Душан Д. Брaтић

    На Златибору 11. септембра 13. године

    60
    1. Vera Djurović Bojović каже:

      Poštovani kolega Bratiću,

      poznato mi je i mišljenje odnosno sentenca PAS-a i to je još jedan dokaz neujednačenosti sudske prakse, tačnije lutanja sudova oko raznih pravnih pitanja koja nisu jasno i precizno definisana zakonom. Mislim da bi VKS brže reagovao po posebnoj reviziji, kao u slučaju zastarelosti utuženja doplatne karte Parking servisa. Koliko je oko ovog pravnog pitanja različitih odluka bilo do sada, sudovi su presudjivali i da je opšti rok zastarelosti i trogodišnji ( povremena novčana potraživanja), a ne sećam se da sam videla presudu u kojoj je izneto mišljenje da je rok godinu dana, jer se radi o komunalnoj usluzi, naravno prema fizičkim licima.

      Ja do sada nemam ni jednu presudu da mi je odbijen zahtev za kamatu, jer je nisam ni tražila, sve do danas. Baš danas sam pred Privrednim sudom podnela zahtev za troškove postupka sa kamatom, pa, ukoliko mi bude usvojen tužbeni zahtev, videću i kakva će biti odluka o kamati na troškove.Ako neko od kolega već ima takvu odluku, treba da podnese posebnu reviziju.

      20
      1. advokat Slavica Zupanc каже:

        Imam rešenje Višeg suda u Beogradu koji je preinačio odluku o troškovima u delu za kamatu i odbio ovaj deo zahteva i rešenje Apelacinog suda u Beogradu koji je potvrdio drugu odluku sa priznatom kamatom.
        Kako da objasnim strankama kada ni ja ne razumem?
        Pozdrav

        30
        1. advpavlovic каже:

          To je prosto band koja radi sta hoce a to moze jer ne postoji advokatska komora, sta tek kazete na odluke ustavnog suda po osnovu troskova postupka, najskuplja terifa nikada nije dostudjena po diskrecionom pravu ustavnog suda da ne dosudjuje troskove a advokati srbije na to cute
          mi smo jedna bezlicna i nekopetentna masa, suepr diskutujemo a niko da pita ko je odgovoran sto sudije rade sta hoce i krse zakon jer je jasno sta je novcno potrazivanje i kako se racuna kamata na docnju u isplati novcanog potrazivanja

          20
  3. Branislav Ivanovic каже:

    Поштоване колеге био сам припремио потпуно исти текст коментара , као и колега Братић, али он је већ доста испред па је и покренуо иницијативу код Врховног касационог суда ради уједначавања ставова , а тиме и судске праксе. Сада ћу само да додам да странка претходно сноси трошкове поступка (таксе, трошкове вештачења, адвоката, сведока и сл.),па је потпуно основано тражити камату на трошкове, тим пре што се само адвокатски трошкове рачунају по важећој тарифи у моменту пресуђења, чиме се делимично може надокнадити вредност плаћеног, до пресуђења, а за друге трошкове не. Стога, благо речено, не плаћање камате на трошкове је раније смишљени безобразлук државе.

    70
  4. Slaven Kovačević каже:

    U pitanju je, drage kolege, trijumf loših đaka: ljudi bez talenta, bez znanja i obrazovanja i bez volje i želje da ih ikada steknu, bez ljubavi za ono što rade, sa prezirom prema onima koji sve to imaju i jedinom namerom da na svoju ličnu korist iskoriste i zloupotrebe sistem pravljen za neke druge prilike i neke druge ljude, izabrali su se međusobno i izpostavljali jedni druge na položaje koji im omogućavaju da ostvare svoj cilj, ne obazirući se na nered i opšte propadanje koje izazivaju, pa slobodno neka ovaj svet i nestane, oni su uvereni da će samo nešto drugo namesto poznatog poretka stvari da se izrodi i da će se oni, takvi kakvi jesu, i u tom novom svetu "snaći" jer su se za to na vreme "obezbedili".

    Teško se drugojačije može opravdati ovo potpuno nerazumevanje prirode naknade troškova postupka u našem pravu. Kažem u našem, jer, koliko ja znam, neke zemlje anglosaksonskog područja taj institut ne poznaju.
    Dakle, da ti polupismeni i poludivlji nisu na našu nesreću dopali mesta po apelacionim i kasacionim sudovima, neki drugi ljudi bi navedenu dilemu (ako bi se uopšte i pojavila) razrešili tako što bi primenili ono što su naučili na fakultetu i ono što piše u zakonima:
    - Troškovi postupka su izdaci, dakle umanjenje imovine jednog subjekta prava, koje on učini u zakonom propisanom sudskom postupku u cilju otklanjanja ili sprečavanja nastupanja posledica protivpravne radnje ili neosnovanih pretenzija drugog lica. Osim dozvoljene samopomoći, naše pravo ne poznaje ni jedan drugi oblik zaštite povređenih ili ugroženih subjektivnih prava; stoga je lice koje drugome ugrožava ili povređuje subjektivna prava u najširem smislu štetnik, pa je dužan da štetu nadoknadi tako da imovina oštećenog bude vraćena u stanje u kome bi bila da nedozvoljenih radnji ili pretenzija štetnika nije ni bilo. Ovde treba imati u vidu da pod neosnovanom pretenzijom podrazumevam i podnošenje neosnovane ili nedopuštene tužbe, a da je npr. neispunjavanje ugovora protivpravno ponašanje u smislu ZOO; dakle, napred rečeno treba razumeti tako da nije pravni osnov svake tužbe naknada štete, ali se troškovi koje je parnična stranka imala u vezi vođenja spora javljaju kao šteta koju ona trpi radi otklanjanja nekog protivpravnog stanja - zato pravo na naknadu troškova ima ona stranka koja dokaže da je "u pravu", ali i ona stranka, nezavisno od krajnjeg uspeha u sporu, kojoj je šteta u vidu određenih parničnih troškova prouzrokovana krivicom druge strane.

    U tom smislu, na pitanje naknade troškova parničnog postupka trebalo bi da se primenjuju pravila koja se tiču naknade materijalne štete: da se nadoknađuju samo nužni troškovi; da obaveza naknade dospeva trenutkom kada je uzdatak (trošak) učinjen, te da se na nju, kao na sve novčane obaveze, primenjuju odredbe ZOO o zakonskoj zateznoj kamati, koju dužnik obaveze duguje uvek; da sud visinu naknade određuje prema cenama u vreme donošenja odluke (znamo da parnice ponekad traju i decenijama, a sud uvek dosuđuje naknadu troškova prema aktuelnoj tarifi) itd. O ovome se na identičan ili suštinski isti način izjašnjavala i naša pravna teorija (bar dok sam ja to pratio). To je, uostalom, bila i intencija zakonodavca, a samo na ovaj način posmatrano pitanje naknade troškova parničnog postupka harmonično se uklapa u celokupni pravni poredak.

    Sem ovog, više - manje teorijskog, ponudiću samo još jedan praktični argument svom stavu da su sudovi dužni da dosude, ne samo na zahtev stranke, već i po službenoj dužnosti kamatu na dugovanu naknadu troškova postupka (jer bi dublje upuštanje u ovaj problem potpuno odudaralo od mesta gde to radimo): ECHR (Evropski sud za ljudska prava) u svojim presudama povodom predstavki koje su na osnovu čl. 34. i 35. Konvencije izjavila pravna i fizička lica protiv država - visokih strana ugovornica, kojima usvaja predstavku i obavezuje tuženu državu da isplati pravičnu naknadu i troškove postupka, UVEK određuje rok u kome je država dužna da to učini, kao i obavezu da posle isteka tog roka država plati kamatu na taj dosuđeni iznos troškova. Obzirom da je i praksa tog suda, uz potvrđenu Evropsku konvenciju i pravila suda, kao opšteprihvaćena postala deo našeg pravnog poretka (piše tamo u Ustavu na osnovu čega sude naši sudovi), mišljenja sam da i naši sudovi treba da postupaju na identičan način, a da je ta stvar sa stavovima NAROČITO privrednih sudova dnevnopolitičke prirode, jer im je neko rekao da tako treba da sude.

    90
    1. advokat Dušan Bratić каже:

      Poštovani kolega Kovačeviću,

      Veliko je zadovoljstvo čitati Vaše male pravničke oglede o aktuelnim lutanjima naših sudova, ali i pojedinih kolega. Sećam se kako ste održali lekciju punomoćniku Advokatske komore Beograd o pravnom interesu koji ZPP ima u vidu radi dozvole učešća umešača u parničnom postupku. Na žalost, pitanje je da li se nešto naučilo iz tog "predavanja" jer, lično sam se uverio, mnogi "prvaci" naše advokature imaju praznine u znanju koje se bez vraćanja u fakultetske klupe ne mogu popuniti, a sa kojim prazninama se ne može daleko odmaći. To je isto kao i po vodi pisati. Objašnjavate Vi, al ne vredi. Naš narod bi rekao" Bulji ko tele u šarena vrata". Moram reći, ponosan sam što ste u advokatskom redu. A ovog malopravničkog obrazloženja Privrednog apelacionog suda kojim se predočava da nema osnova za određivanje obaveze plaćanja zatezne kamate na troškove postupka primenom Zakona o obligacionim odnosima, jer obaveza naknade troškova postupka, po tom sudu, ne izvire iz ugovora, prouzrokovanja štete, neosnovanog obogaćenja, nezvanog vršenja tuđih poslova ili javnog obećanja nagrade, što je predmet regulisanja označenim zakonom, sramota me je.

      70
  5. Velisav Medjedović каже:

    Poštovane kolege a šta reći na činjenicu da veliki proj osnovnih sudova određuje veštačenja radi procene vrednosti nepokretnosti?
    Evo konkretan primer,predloženo izvršenje na nepokretnosti poljovrivrednom imanju,sud odredio tri veštačenja,po veštaku poljoprivredne,gradjevinske i šumarske struke i naložio uplatu predujma 50.000 din.pod pretnjom propuštanja.
    I pored činjenice da u zakonu i izričito piše da se u izvršnom postupku ne određuje veštačenje već sud po službenoj dužnosti pribavlja mišljenje poreske uprave,sudovi opet nalažu veštačenja s tim što to ne nazivaju veštačenjem neko procenom vrednosti....Osnovni sud u Požegi izvršni sudija Selena Filipović....inače sudija koja je jednom bila razrešena sada vraćena na posao tužila državu i naplatila 1.500.000 din.odštete...a vrhunac bezobrazluka je što veštaci procenjuju 4 puta više jednu istu nepokretnost od poreske uprave....šta tek reći na to?
    Neće ljudi da zameraju...

    60
  6. Bojan Kostić каже:

    Poštovani,

    Molim Vas da mi pomognete da razumem zahtev advokata po ovom pitanju.
    Moja majka je tužena za deo parcele koju potražuje tužilac. Osnovni sud je u oktobru 2012. presudio u korist tužioca i presudom obavezao moju majku da isplati tužiocima na ime troškova spora 200 000 dinara u roku od 15.dana. Uložila je blagovremeno žalbu i drugostepenom presudom Apelacionog suda 11.12.2014. godine, potvrdjena je presuda Osnovnog suda i potvrdjen isti iznos koji je duzna da isplati. Kako u vreme te presude nije bila u zemlji, sa tuziočevim advokatom se vidj po povratku u zemlju u aprilu 2015.godine i on joj tada saopštava da je dužna da mu isplati 200000 dinara po presudi i još 86000 dinara na ime zatezne kamate od perioda izmedju dve presude. Ni u jednoj presudi nije naznačeno ništa o zateznoj kamati. Isplatila mu je na rate (po njegovom predlogu) do sada ceo iznos glavnice i polovinu zatezne kamate. Kada sam čuo za to, pozvao sam advokata i zamolio ga da mi pojasni razlog za isplatu zatezne kamate a on me je uputio da pogledam pravno shvatanje Gradjanskog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu sa sednice održane 24.12.2012. godine o kojem i Vi govorite. Pogledavši Vaš tekst, molim Vas da mi pomognete i kažete ima li on pravo da traži troškove zatezne kamate (koje je sam izračunao), i ima li majka obavezu da mu ih isplati, obzirom na datume prve presude koja je bila dva meseca pre ove sednice, shvatanje istog suda iz septembra 2013. godine i stava VKS iz 2015. godine i obzirom da u presudi nije naznačeno da se isplate troškovi zatezne kamate? Advokat joj je rekao da je ona bila u obavezi da mu troškove isplati u roku od 15 dana od donošenja presude Osnovnog suda, a da žalba koju je izjavila nije odlagala tu obavezu!
    Hvala Vam unapred,
    Srdačan pozdrav.

    00
    1. Administrator каже:

      Poštovani Bojane,

      Ovaj blog nije predvidjen za davanje i obijanje besplatnih pravnih saveta već za borbu za bolju advokaturu.

      Hvala na razumevanju.

      01