четвртак, 2. јун, 2016

Kakvu Skupštinu želimo?

Nakon što je Skupština AKB od 23. aprila ove godine ogromnom većinom glasova usvojila doslovce predlog koji je formulisala grupa advokata okupljena oko „Bolje advokature“, a koji (predlog) sam ja izneo prilikom rasprave, ova da tako kažemo izvršna odluka se od strane Upravnog odbora i sprovodi.

Naime, vrlo brzo posle sednice Skupštine, održan je nakon uskršnjih i prvomajskih praznika konstitutivni sastanak i Radna grupa je počela sa radom.
Koliko je meni poznato, članovi radne grupe redovno održavaju sednice u prostorijama komore, a sastanci se pripremaju i van zasedanja razmenom mišljenja i predloga od strane članova grupe putem elektronske pošte.

Koliko mi je poznato od kolege Jovice Todorovića, radi se u dobroj atmosferi, posao je obiman i članovi RG se trude maksimalno da privedu svoj rad kraju.

Razlog za ovaj tekst zapravo je u jednoj „inicijativi“ koju su 30. maja 2016.godine, dakle nakon ne punih mesec dana od kada je radna grupa počela sa radom podneli Advokatskoj komori Beograda uvažene kolege Bulatović, Tintor i koleginica Dobričanin-Nikodinović.

image-5f6dcff9157dc14ee3b972ee87e58cc28879551f122efd5baa7d15dad4f525c3-V

Najpre, nakon što na zvaničnom portalu komore objavljena odluka Skupštine koja je u potpunosti u skladu sa predlogom koji sam ja lično izneo u ime „Bolje advokature“ i koji je usvojen doslovce u skladu sa tim predlogom, a to znam pouzdano jer je kolega Duja Nedić stavio na glasanje naš pismeni predlog, pomenute kolege su tražile prvo da se objavljena odluka usaglasi sa tonskim zapisom sednice / nije mi poznato da li uopšte postoji tonski zapis/ da bi zatim dostavili Komori jednu da je tako nazove „Objavu“ kojom zakazuju Skupštinu AKB za 29. oktobar 2016.godine sve sa časom i mestom održavanja i dnevnim redom ???

Moram priznati da me je ovaj predlog prilično iznenadio .

Pre svega, mislim da nije korektno što su se ove kolege pozvale na „Peticiju 833 advokata“ koja se sada očigledno koristi sasvim neovlašćeno. Smisao te akcije prikupljanja potpisa bio je da se zakaže održavanje izbvorne Skupštine. Postojeći UO je faktički i pre Skupštine od 23. aprila najavio kao mogući datum održavanja izborne skupštine 12. novembar, da bi Skupština od 23. aprila utvrdila taj termin za 29. oktobar 2016.godine.

Na Skupštini od 23. aprila vodila se debata oko pitanja da li treba prvo održati izbornu skupštinu ili je neophodno da AKB najpre usvoji novi Statut jer je prethodnom prestalo pravno dejstvo još 2011. godine na osnovu rokova za usaglašavanje koji je propisao Zakon o advokaturi. Kao što znamo, ogromna većina advokata koji su prisustvovali toj Skupštini donela je jedinu razumnu odluku, a to je da je neophodno prvo usvojiti novi Statut na osnovu kojeg će se održati izborna skupština.

Zato je Skupština usvojila predlog da se odredi Radna grupa za izradu Predloga Statuta i obavezala UO AKB da predlog RG kao svoj predlog , jer je UO jedini ovlašćeni predlagač na osnovu analogne primene Statuta AKS, i nakon kojeg će se održati javna rasprava, odredivši na kraju datum za „statutarnu“ Skupštinu 17. septembra, kao i dan za izbornu Skupštinu za 29. oktobar.

Po meni, jasno da ne može biti jasnije. Zapitao sam se onda, kako to da ovim uvaženim kolegama to nije jasno, a pogotovu kako to nije jasno kolegi Tintoru koji je na Skupštini 23. aprila podržao naš predlog, da bi on lično predložio članove Radne grupe poimence i koji je Skupština aklamacijom prihvatila ? Kolega Tintor je i uvaženi i vrlo agilni član Radne grupe, pa njegov potpis na ovom „zakazivanju“ sednice Skupštine za 29. oktobar koja je već zakazana, zaista i u najmanju ruku začuđuje.

Nije teško zaključiti da je verovatno prvi razlog ova presuda Apelacionog suda u Beogradu koja je sada pravosnažno rešila jedan spor iz prošlosti sukoba u AK Beograda. Kakve veze ta presuda ima sa odlukama Skupštine od 23. aprila, to je teško logički razumeti?! Radi se zapravo o nastavku onoga čemu je Skupština od 23. aprila jasno rekla NE !

Dosta je bilo sukoba.

Na sreću po budućnost advokature , Skupština od 23. aprila donela je razumnu odluku, jedinu moguću koju su advokati mogli da donesu. Pokušaj da se ta Skupština pretvori u neku hajdučiju, propao je . Zna se danas dobro ko je stajao iza toga i ko je neovlašćeno hteo da zloupotrebi 833 potpisa. Na kraju, za tu opciju je glasalo samo dvadesetak advokata na Skupštini, negde oko 5% od prisutnih.

Jasno je da se paralelno i pre svega vodi borba za „vlast“ u Komori. Nije to ništa nelegitimno, ali bi bilo dobro da se to radi bez podmetanja, kao i bez pokušaja da se stalno pokušava sa izazivanjem nepotrebnih sukoba.

Nadamo se da će Radna grupa završiti svoj posao, iza toga će advokati imati sasvim dovoljno vremena za javnu raspravu, a onda će se 17. septembra na Skupštini advokatura Beograda izjasniti o predlogu Statuta. Ako sve bude išlo normalnim putem, 29. oktobra će se održati već zakazana sednica Skupštine na kojoj će se advokati na osnovu novog Statuta izjasniti o tome na koji način vide budućnost advokature i kome žele da daju svoje poverenje.

Novi Statut će obezbediti da se izbori održe u fer uslovima, da budu demokratski, i da održe dostojanstvo advokature. Svi koji u tome pomognu, daće svoj veliki doprinos, a onima koji dobiju poverenje advokature, unapred želimo samo uspeh.

Sledeći Članak > KO ЋЕ БИРАТИ НОВОГ ЧЛАНА ДВТ ИЗ РЕДА АДВОКАТА?
Prethodni Članak > О неким аспектима (не) законитост огласа за запошљавање
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 KOMENTARA

  1. Адвокат Урош Тешмановић каже:

    Владимир је у праву. Бесмислено и непотребно заказивање већ заказане скупштине.

    При томе у том документу његови потписници износе неистину да су подносиоци 833 адвоката. Има нас много који смо међу тих 833, а који за ово и овакво "заказивање скупштине" нисмо дали сагласност и потпис. Одакле колегама право да злоупотребљавају наше потписе?

    Нарочито је апсурдан потпис колеге Тинтора који је члан радне групе. Да ли то значи да он не верује у рад радне групе чији је састав лично предложио и у чијем раду активно учествује? Заказују спровођење избора за органе и функције, а још не знамо које све органе и функције ће предвидети предлог статута радне групе. Или колега Тинтор то зна?

    Шта ако се новим статутом предвиди већи број чланова УО или више дисциплинској судија? Или шта ако Шошкић сазове истог дана скупштину за 10 сати и нпр. у Дому синдиката? (није ми намера да Шошкићу дајем идеје).

    Колеге и колегиница који су потписали ово писаније нису ни неуки, ни наивни, али онда се морамо упитати какве су им намере, шта су тиме хтели да постигну.

    Мој одговор би био ништа добро за адвокатуру. Држим да не може имати добру намеру неко ко себи даје за право да манипулише мојим потписом.

    Ту је Влада у праву. Доста је било сукоба и подметања. Свако има право да се промовише и препоручује за власт у комори, али нека то чини путем предлагања програма и идеја како да поправи стање у адвокатури а не на овај начин.

    160
    1. Advokat Vladimir M. Gajic каже:

      Mogli bi i nas dvojica, da zakazemo za isti dan u 5 popodne?

      70
      1. Advokat Miloš Pavlović каже:

        To me sad podseti na onaj scenario privremenih organa i uprave ...

        40
  2. Advokat Miloš Pavlović каже:

    U potpunosti se slažem sa mišljenjem gore potpisanih kolega Vladimira Gajića i Uroša Tešmanovića . Naročito ukoliko se uzme u obzir ton i reakcija na dopis koji je podnet dana 24.05.2016 godine Advokatskoj komori Beograda i potpisan od strane kolega Bulatovića , Tintora i Dobrijević Nikodijević a koji se može sažeti u jednoj rečenici da je bilo dosta sukoba .

    Grupa advokata okupljena oko Bolje advokature nekoliko meseci pre održavanja pomenute Skupštine izradila je predlog Statuta Advokatske komore Beograda i podnela isti UO Advokatske komore Beograda sa zahtevom da se predlog Statuta iznese na javnu raspravu . Razlozi su bili sasvim jasni jer Advokatska komora Beograda u momentu podnošenja predloga , kao i dan danas , nema svoj Statut kao posledicu neusaglašavanja istoga sa odredbama važećeg Zakona o advokaturi .

    U pitanju je grupa advokata koja je učinila jedan i prvi korak kako bi se stanje u Advokatskoj komori Beograda pokrenulo sa mrtve tačke i kako bi se konstruisao pravni okvir za sprovođenje fer i demokratskih izbora za organe Advokatske komore Beograda .

    Jedini razlog izrade predloga Statuta i podnošenje zahteva da se isti iznese na javnu raspravu leži u činjenici da se grupa advokata okupljena oko Bolje advokature zalaže da se izbori za organe u Advokatskoj komori Beograda sprovedu po važećem Statutu kako bi se time obezbedila fer procedura i uslovi za sprovođenje samih izbora i izbor za organe Advokatske komore Beograda . Dakle prvi uslov i da kažemo uslov svih uslova bio je da se advokatura pokrene sa mrtve tačke i da se prvo usvoji Statut od strane Skupštine pa da se onda po važećem Statutu sprovedu izbori za organe Advokatske komore Beograda .

    S tim u vezi smatram da je apsolutna većina beogradskih advokata prepoznala suštinu problema koji godinama potresa Advokatsku komoru Beograda i istovremeno dala podršku ideji da se dugogodišnji sukobi reše ali ne njihovim produbljivanjem već izborom po unapred određeniom postupku i pravilima koje definiše prethodno usvojeni Statut .

    Napominjem da je Skupština advokata Beograda donela odluku da se skupština za usvajanje predloga Statuta održi dana 17.09.2016 godine , odnosno skupština za izbor organa dana 19.10.2016 godine . Ove odluke Skupštine kao najvišeg tela Advokatske komore Beograda moraju se ispoštovati i skupštine koje su zakazane moraju se održati . Sve drugačije bilo bi pravno nasilje koje sigurno trpeti nećemo .

    Kao i većina advokata razumem da su advokati Beograda izgubili poverenje i strpljenje a što možda pokazuje i dopis koji su kolege advokati podneli dana 24.05.2016 godine . Ali vođenje ličnih ratova , zadovoljavanje ličnih sujeta i ambicija , kao i pravljenje tzv. paralelnih institucija u vidu paralelnih komora i kao nekada 2 predsednika samo bi još više produbilo krizu u kojoj se Advokatska komora Beograda . A to advokati Beograda više ne žele i to su jasno poručili svojim glasanjem na Skupštini održanoj 23.04.2016 godine .

    Međutim bez da ulazim u sadržinu , motiv ili pozadinu samog dopisa , a koja pozadina i motiv su postojali i na samoj skupštini održanoj 23.04.2016 godine ali se nisu ostvarili , smatram da ukoliko smo čekali više od 5 godina kako bi odnose beogradskih advokata uredili možemo onda svi zajedno da pokažemo još malo strpljenja i razumevanja kako se ti sukobi ne bi produbljivali , i sprovedemo odluke Skupštine od dana 23.04.2016 godine . Usvojimo predlog Statuta i po odredbama istog izaberemo organe Advokatske komore Beograda .

    91
  3. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

    U srpskoj advokaturi danas postoje tri ‘’programa’’:

    Prvi: Smeniti Djordjevića i njegove u AKS. Taj program realizuje se na krilima sudskih odluka, ali sem smene, tačnije razjurivanja onih koji su izgubili parnicu, ne predvidja ništa drugo. (Osim možda da umesto ’’ njih’’ dodju ‘’naši’’… što su za sada neotkrivene karte.)

    Drugi: Smeniti Šoškića i njegove u AKB. Taj program realizuje se na bazi opravdanog nezadovoljstva advokata stanjem u profesiji I beogradskoj Komori. Ali, takodje, sem smene, tačnije razjurivanja, takodje što pre, rukovodstva kojim advokati nisu zadovoljni, ne predlaže programske alternative. (Opet, osim možda kadrovskih alternativa, koje nisu sasvim jasno obelodanjene…)

    Treći: Suštinski reformisati i modernizovati organizaciju srpske advokature, u propisanim i demokratskim procedurama izabrati nova rukovodstva u organizaciji, a to znači stvarno nove ljude, preispitati načela i vrednosti profesije, osmisliti i usvojiti (stvarnom i legitimnom većinom) program zaštite vitalnih intersa advokata i advokature. I konačno, angažovanjem advokata (kakvo smo imali u protestu 2014. godine, ali ovoga puta bez obustave rada) spašavati što se spasti može. Složno i beskompromisno.

    Hoće li dva loša ubiti Miloša, pokazaće blisko buduće vreme.

    Tako ja razumem, najpre, iako beznačajno, ipak bespotrebno i iritirajuće odstupanje u pismenom otpravku odluka sa Skupštine od 23. aprila, od onoga što smo čuli vlastitim ušima, a zatim i ovo, takodje, nepotrebno i besmisleno zakazivanje već zakazane Skupštine. Sve će zavisiti od Advokata! Ako oni okrenu glavu, Miloš će stradati.

    121