петак, 9. децембар, 2016

Kad sudije „umiru“ od straha

 

Za pravosuđe je jedna od najvažnijih stvari spremnost na lični rizik

Kako se vlast odnosi prema sudstvu mogli smo da vidimo tokom partijsko-policijskog performansa ispred zgrade Višeg suda u Beogradu, koga se ne bi postideo ni vođa severnokorejske diktature.

08. decembar 2016. 11:19
Kad sudije "umiru" od straha
Vladimir Gajić Foto: Medija centar

Tu je više desetina pristalica vladajuće stranke došlo da demonstrira pritisak na sud u privatnoj građanskoj parnici, gde je tužilac istovremeno ministar policije i potpredsednik vladajuće stranke Nebojša Stefanović, a tuženi jedan od najuglednijih političkih magazina u istoriji srpskog novinarstva NIN i njegovi novinari.

Možemo da zamislimo kako će sudija koji je dobio taj predmet, a sudije inače kad dobiju takve predmete umiru od straha i plaše se svoje senke, kako će on da nezavisno donese presudu pod pritiskom vladajuće stranke. Smatram da se u ovom slučaju razvija otvorena diktatura, režim prelazi u drugu fazu otvorene diktature gde sad pritisak na sud vrši javno, bez ikakvog ustezanja pokazujući čitavoj javnosti da je sudstvo u Srbiji bačeno na kolena.

Javno bih pitao i predsednika Kasacionog suda i Višeg suda i ministarku pravde da li imaju komentar na to da ministar policije i potpredsednik SNS, dakle, jedan od najmoćnijih ljudi u državi, zloupotrebljava svoj položaj u jednoj privatnoj parnici u kojoj dokazuje da je pretrpeo duševnu bol u vezi sa slučajem koji će biti kost u grlu vladajuće stranke od koje nikad neće moći da se izleči, a to je slučaj Savamale.

Često se govori o sporosti suda, pa se donose zakoni o suđenju u razumnom roku i pravosuđe pokušava da izađe iz te velike zakrčenosti predmetima koji traju po 10, 15, 20 i više godina, ali zato kad je tužilac ministar Stefanović ili general Diković, onda imamo situaciju da se tužba podnese u maju ili junu, a da je u novembru sve gotovo. Mislim da ni u jednoj Švajcarskoj sud ne radi sa takvom efikasnošću i brzinom.

Kroz ovakve slučajeve se vidi da je reforma pravosuđa, o kojoj se u javnosti vodi rasprava, u stvari jedan najobičniji oksimoron koji nema nikakvog smisla. Srbija ne ispunjava ni elementarne uslove da se u njoj vodi rasprava o reformi pravosuđa. Mi nemamo tradiciju kad je u pitanju građansko društvo, mi nemamo nikakvu tradiciju kad je u pitanju nezavisan sud. Nema vladavine prava i naša tradicija u tome je nula godina. Reforme bi morale da krenu od reformi prosvete, da bi uopšte došli do toga da ima ko da reformiše pravosuđe.

Za pravosuđe je jedna od najvažnijih stvari spremnost sudija, tužilaca i advokata na lični rizik. Autocenzura koja je kao metan potpuno opila srpsko društvo ne dozvoljava da krenemo napred i to „Dosta je bilo“ hoće da promeni.

#Deo govora beogradskog advokata na konferenciji „Dosta je bilo“ u Medija centru

pogledajte više na sledećem linku : http://www.danas.rs/licni_stavovi/licni_stavovi.1148.html?news_id=334027&title=Kad+sudije+%26quot%3Bumiru%26quot%3B+od+straha#sthash.Xi2TDQro.dpuf
IZVOR: DANAS

Sledeći Članak > A Look At Abu Dhabi's 'Bad Joke': The Belgrade Waterfront Project
Prethodni Članak > ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ О ОДЛАГАЊУ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ АКБ
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 KOMENTARA

  1. Milan M. каже:

    Gospodine Gajicu...Ako imate zaista snage da istrajete u borbi protiv ovakvih pojava u srpskom drustvu-ja cu se po prvi put uclaniti u stranku-u ovom slucaju "Dosta je bilo".Pored toga-nadam se da ce te biti izabrani za predsednika AKB.U prilog gore napisanom imao bih Vam sto-sta reci o anomalijama u radu Viseg suda u Bgd. i isturenog odeljenja u Ustanickoj...Pozdrav, svako dobro!

    70
  2. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

    Kolega Gajić je svakako u pravu kada tvrdi da u Srbiji nikada nije izgradjeno gradjansko društvo, društvo čiji je temelj gradjanin, pojedinac koji je subjekt javnih poslova, a ne objekt vladanja javne vlasti. Da bi bio ''subjekt'', a ne ''objekt'', pojedinac mora imati znanja, slobode i hrabrosti da spozna stvarnost oko sebe, te na osnovu takve sponznaje da u toj stvarnosti suvereno i aktivno učestvuje. Ali, temelj osnovnih karakteristika ličnosti gradjanina u sferi duha (znanje, sloboda i hrabrost) jeste stabilna materijalna egzistencija. U Srbiji nikada nije izgradjeno društvo u kome dominiraju gradjani, ako se pojam gradjanina ovako shvati. Razloga ima sigurno više. Kolega Gajić s pravom ukazuje na prosvetni činilac. Nije zanemariv ni ekonomski, naravno. Ali, ukazao bih ovde na još jedan. To je istorijski faktor.

    U novovekovnoj i savremenoj istoriji Srbije, srednji sloj društva koji je neiscrpni izvor gradjana, je desetkovan najmanje tri puta.

    Čitav 19. vek, od buržoaske revolucije (Prvi i Drugi srpski ustanak) do Prvog svetskog rata, u Srbiji je, u porodjajnim mukama, u uslovima siromašne i zaostale zemlje, te ratova za oslobodjenje od vekovnog ropstva, nastajala građanska klasa, srednji sloj. U Prvom svetkom ratu, i tom društvenom sloju su posečena tek izrasla krila. Stradanje stanovništva u ratu od 1,2 miliona ljudi je teško pogodilo i srpsko gradjanstvo.

    Oporavak do Drugog svetskog rata je u istorijskim dimenzijama kratko trajao, a već je došlo do nove seče u socijalističkoj revoluciji. Gradjanski sloj je podeljen na poštenu i nepoštenu inteligenciju, ideološki osudjen na uništenje, i desetkovan.

    Posle Drugog svetskog rata, budući izvanredno vitalan, gradjanski sloj se oporavlja i u novim ideološkim okolnostima stvaranja društva bez klasa. Opet u društvu polako ''klijaju'' učenje, slobodno promišljanje, hrabrost izražavanja mišljenja, ekonomski jača srednji sloj... Medjutim, devedesete godine prošlog veka, koje su obeležili ratovi, opšte propadanje ekonomije, doneo je i nove vidove stradanja i osipanja srednjeg sloja. Napuštanje zemlje, nova emigracija, a u zemlji povlačenje u zapećak društvenog života i sebe, prepuštanje potiskivanju na margine društvenog života...

    I tako. Tu smo gde smo. Opet na početku. Nema u Srbiji gradjanskog društva, a kada će ga konačno biti, ne znamo.

    80