среда, 3. фебруар, 2016

IZMEŠTANJE ADVOKATURE

Nedavno je na sajtu Advokatske komore Srbije objavljen izveštaj sa sastanka koji je održan u Ministarstvu pravde, a na kome su učestvovali neimenovani predstavnici AKS, neimenovani predstavnik Ministarstva pravde i neimenovani predstavnik PLAK projekta (Politički i pravni savetodavni centar).

PLAK projekat postoji u Srbiji od 2013. godine, ima budžet od 2,6 miliona evra, koji se troši uglavnom za angažovanje eksperata. Zadatak projekta je da unapredi sistem harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU, pruži podršku za pripremu zakona koji se usklađuju sa pravnim tekovinama EU, kao i da obezbedi valjano sprovođenje putem adekvatnih mehanizama za primenu tih zakona i odgovarajućih podzakonskih akata.

U okviru ovog projekta sastanku je prisustvovao i jedini učesnik koji je u izveštaju imenovan, a to je g. Džonatan Goldsmit. G. Goldsmit je ekspert koji je angažovan da prouči naš Zakon o advokaturi i druge propise koji se odnose na našu profesiju i da predloži kako da se oni harmonizuju sa propisima Evropske unije. On je advokat i bivši, dugogodišnji sekretar Saveta advokatskih komora i udruženja pravnika Evrope (CCBE).

Predsednik AKS, koji je potpisao izveštaj, obaveštava predsednike komora u sastavu AKS i članove Upravnog odbora AKS, da će g. Goldsmit sačiniti svoj izveštaj, koji će biti dostavljen svim našim komorama, a da će predstavnici komora sa g. Goldsmitom u drugoj nedelji februara (a to dodje uskoro) taj izveštaj razmatrati.

548361_advokati-08101214ras-foto-vesna-lalic_f

Nije sasvim jasno da li će izveštaj biti ponudjen na razmatranje i članstvu advokatskih komora u sastavu AKS (advokatima Srbije) ili će rasprava ostati na ekspertsko-predstavničkom nivou. Verovatno ovo drugo. Jer, zašto bi se članstvo zamaralo vlastitom budućnošću, kada se već tako lepo prepustilo nezainteresovanosti čak i za svoju sadašnjost…

Članstvu je, objavljivanjem izveštaja na sajtu AKS, ipak, ponudjeno nekoliko informacija.

Najpre, to je informacija da će ’’sva pitanja vezana za advokaturu’’ u pristupnim pregovorima sa EU biti razmatrana u okviru Poglavlja 3 – Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, a ne u okviru Poglavlja 23 – Pravosudje i osnovna prava, niti u okviru Poglavlja 24 – Pravda, sloboda i bezbednost. Dakle, advokatura će biti izmeštena iz svoje sadašnje ustavne pozicije slobodne profesije koja pruža pravnu pomoć u sektor usluga!

Izgleda da to neki nisu očekivali, iako su drugi, pa i na ovom sajtu, već pisali da nas neka moćna ruka gura u usluge. Ko je hteo da se osvrne oko sebe, to je prilično očigledno već duže vreme, pa je moglo i da se očekuje. To što nismo očekivali da će se o nama pregovarati u okviru poglavlja o uslugama, samo govori da nismo realno sagledavali aktivnosti koje nas se tiču.

Ali, iako nije potpuno nevažno pod kojim će se naslovom pregovarati o našoj budućnosti, svakako je važnije šta će biti rezultat pregovora. Zato, ako ima mogućnosti da na pregovore utičemo, treba ih iskoristiti koliko god se može.

Zatim, informisani smo da sa propisima o advokaturi, već na prvi pogled, ima problema. A to su: uslovi za upis u imenik advokata, odredbe o advokatima strancima, uslovi za slobodu nastanjivanja i rad stranih advokata, zabrana reklamiranja, obaveznost tarife, oblici organizovanja advokata, minimalna suma osiguranja.

Mi smo ostavljeni da nagadjamo šta su zapravo problemi, odnosno šta tačno ne valja u našim propisima o ovim pitanjima, a rukovodstva naših komora će to saznati iz izveštaja g. Goldsmita. Kada bi i nama preneli šta ne valja, možda bi smo i mi mogli nešto suvislo da kažemo…

Ali, da se članstvo ne bi izlagalo sekiraciji, može biti da će srpski advokati biti obavešteni šta su bili problemi, tek kada svi problemi na našem putu u Jevropu budu rešeni. Teško da je tako bolje, ali izgleda da će tako biti. (Slično se dogodilo kada se pregovaralo sa Ministarstvom pravde o propisima koji uredjuju javnobeležničku službu.

O preoblemima u pregovorima smo obavešteni tek kada su pregovori završeni, kao obrazloženje zašto moramo da prihvatimo sporazum kojim su pregovori okončani. Dok se pregovaralo dobijali smo samo informacije – da se pregovara.)

Takodje, informisani smo da će Evropska komisija o harmonizaciji propisa o advokaturi neposredno pregovarati sa Advokatskom komorom Srbije, da mnoga rešenja koja su predložena ’’od strane EU nisu bliska sada postojećim rešenjima u pogledu naše profesije niti našoj pravnoj tradiciji’’. Još samo kada bi naša AKS objavila to što je predložila EU, pa da i mi ubogi srpski advokati vidimo čemu to jeste, a čemu nije blisko…

Konačno, na sastanku u Ministarstvu pravde su se svi saglasili da će većinu u radnoj grupi za pripremu novog Zakona o advokaturi činiti predstavnici advokature, a da se Ministarstvo neće suštiniski mešati u rad radne grupe. Ovo poslednje je odlična vest.

Bilo kako bilo – počelo je. Da li je to početak kraja, pokazaće vreme.

Pokret za bolju advokaturu je onomad, na ovom sajtu, objavio Povelju o osnovnim načelima evropske pravne profesije i pravila ponašanja za evropske pravnike, koja je jedan od osnovnih dokumenata upravo CCBE, Saveta advokatskih komora i udruženja pravnika Evrope, čiji je sekretar do prošle godine bio g. Džonatan Goldsmit, koji je sada došao u Srbiju da pomogne da se naši propisi o advokaturi harmonizuju sa evropskim.

Načela CCBE su takva da bi ih potpisao, verujem, svaki srpski advokat privržen upravo tradiciji srpske advokature. Zato, ako bi se u harmonizaciji propisa koji u Srbiji uredjuju advokaturu sa standardima EU obezbedila dosledna, stvarna i celovita primena svih načela iz Povelje CCBE, srpska advokatura nebi bila izmeštena iz svoje tradicije. Naprotiv!

Dakle, interes srpske advokature jeste primena načela iz Povelje CCBE, a iz toga proizilazi i očekivanje da svi koji budu uključeni u buduće aktivnosti (predstavnici naših komora, g. Goldsmit, srpske vlasti…) u transparentnim procesima harmonizacije srpskih propisa o advokaturi sa standardima EU obezbede primenu načela iz Povelje CCBE. Ne više, ali ni manje!

izvestajzasajt-page-001

izvestajzasajt-page-002

Sledeći Članak > Odluka Ustavnog suda - pravo na zateznu kamatu na troškove parničnog postupka
Prethodni Članak > НОРМА И ПРАВО
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

8 KOMENTARA

  1. Darinka Provci каже:

    okacite taj CCBE da svi imamo uvid u tekst!

    30
    1. Administrator каже:

      Možete ovde pogledati, nedavno je objavljen tekst u kojem su dokumenti

      KLIKNITE OVDE

      20
  2. adv.Vera Djurović Bojović каже:

    Uvaženi kolega Todoroviću,

    sa osobitom pažnjom čitam svaki Vaš tekst, i sada, kao i ranije, mogu samo da kažem: Svaka čast na analitičnosti, temeljitosti činjenica i tačnosti Vaših zaključaka.

    Posebno me fascinira Vaša ljubav prema našoj profesiji i želja da ona bude zaista slobodna i nezavisna, što mora da bude po definiciji ili je nema. Nema advokature koja nije potpuno nezavisna i potpuno slobodna. Na žalost, svedoci smo unazad nekoliko godina, sada možda više nego ikad, da se vlast i pojedinci iz naših redova, zarad lične koristi, svojski trude ( a to im i uspeva) da advokaturu svedu ( čitaj: spuste) na nivo javnog pravobranioca, javnog beležnika ili javnog izvršitelja, s jedne strane i na nivo obespravljenog gradjanina, "levog smetala" u sudskim postupcima, s druge strane, obzirom da se poslednjim procesnim zakonima položaj i uloga advokata u postupcima znatno otežava i ograničava, a drugim zakonima oduzima deo po deo delatnosti advokata.

    Bolje je bilo čak i za vreme Tita. Tvrdim.

    Srdačan pozdrav

    80
    1. Adv. Jovica Dj. Todorović каже:

      Poštovana kolegenice Djurović Bojović,

      Veliko Vam hvala na lepim rečima! Čini mi čast što dolaze od Vas.

      Slažem se sa Vašim zaključkom o poredjenju vremena Brozovog i vremena sadašnjeg. Advokatura je u totalitarnom Brozovom režimu imala valikih iskušenja. Naravno, ja o tome ne mogu da svedočim, ali istoriju naše profesije toliko poznajem. Elem, advokaturi su nametane kvazi-etičke dileme o tome da li advokat brani delo ili izvršioca. Zatim, sistem je pokušavo da na odgovarajući način u advokaturu implementira samoupravljanje, pa su osnivane advokatske radne zajednice. I td. I td. Uostalom, advokatura je bila ''divlje meso'' u grlu tog totalitarnog režima. A to nije bila šala. Ali, advokati su, lakše nego sada, nalazili svoj ''najmanji zajednički imenitelj'' i održali su advokaturu kao instituciju gradjanskog društva čak i u tom vremenu ''revolucije koja teče'', i koja je kao konačni cilj imala potpuno uništenje svih institucija gradjanskog društva, pa i advokature. Zapravo, srpska advokatura je u tom režimu imala jasnu sliku o sebi, svetu oko sebe, i kako da u njemu opstane. I uspela je. Ali, slom Miloševićevog režima naša advokatura je dočekala sa zabludom da na vlast, konačno, dolaze naši, požurila da skine sa sebe etikete, tako dugo u trpljenju nošene, a u društvo da izadje kao u sopstvenu avliju. To je bila zabluda, na vlast nisu došli naši, zato što gradjanskih partija ne može biti u društvu bez gradjana. Zbog te zablude advokatura je dopustila zamagljivanje jasne slike o sebi, svetu oko sebe i kako da u njemu opstane. Konačno, razorena je organizacija advokature besmislenim unutrašnjim sukobima, možda i podmetnutim, o kojima ne vredi više trošiti reči. Tako, advokatura danas, izgleda, nema ni volje, ni snage da nadje kompas i utvrdi svoj smer. Zato je danas teže no za vreme Tita. Ipak, advokat nikad ne odustaje u dokazivanju ispravnosti svojih argumenata. Zato ni mi nećemo odustati!

      60
  3. vladimir m.gajic каже:

    Ja sam vremenom postao skeptik u pogledu izvesnosti da će Srbija ikada postati član EU. Deluje mi kao da će Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo biti večni kandidati , odnosno da je za našu generaciju ulazak u EU jedan nedostižan trenutak koji se može desiti za vreme naših života. S druge strane , pregovori se tako i zovu jer se ipak i kandidat za članstvo nešto pita u tim pregovorima. Od ugleda koji država kandidat ima, kao i od ugleda vlasti države kandidata zavisi uspeh u pregovaračkom postupku. Realno gledajući, ugled naše države i naše vlasti je na veoma niskom nivou. Kada nas neko pogleda iz Evrope, lako može da primeti, da ovde vlada i caruje sve ono što nije standard te Unije. Da je evropskim predstavnicima zaista stalo do harmonizovanja srpske advokature sa evropskom , možda bi im bila od značaja činjenica da ovde ni AKS ni AKB nemaju ni ono što je osnovno, a to je legitimitet da predstavljaju advokaturu. Ali, kako to i nisu neki pravi pregovori, nego sve deluje više kao otaljavanje posla u vezi činjenice da smo zvanično kao država kandidat za članstvo u EU, suština nikoga i ne interesuje. Objavljivali smo ranije onaj Izveštaj UDBE o advokaturi iz 1952.godine. Prema tom izveštaju, advokatura se kritikuje jer nije sklona savezu komunista i veri u socijalizam. Znači, bilo je otpora. Danas je očigledno da tog otpora nema, da je ogromna većina apatična, a da su predstavnici advokature njih desetak koji zapravo predstavljaju sebe i svoje lične interese.

    Iskoristio sam ovaj sjajan prikaz kolege Todorovića da bi pokušao da nas vratim na pitanje oko kojeg smo se bar mi ovde i okupili . Da li smo spremni da učinimo nešto ili ćemo se predati toj jezivoj društvenoj apatiji koja gura celo društvo ka duhovnom, a verovatno na duge staze i ka problemu sa biloškim opstankom ?

    110
    1. Adv. Jovica Dj. Todorović каже:

      A, poštovani kolega Gajiću, grešiš da je baš svuda zavladala apatija. U organima naših komora, ili barem nekih, je izgleda vrlo živo. Pre par dana, tačnije 29. januara o.g. je Advokatska komora Vojvodine na svom sajtu objavila čitav set dokumenata pod naslovom ''Ponašanje AK Srbije prema AK Vojvodine''. Evo linka:

      http://www.akv.org.rs/novost.html?id=2074

      Kao što će znatiželjni čitalac moći da vidi, održavaju se tu sastanci Upravno odbora AKS, što u prestonici što diljem Srbije, formalni i neformalni. I na ove druge se svi pozivaju, ali nekima pozivi izgleda zalutaju na pošti, pa ti što nisu primili pozive pitaju ko je platio te sastanke izvan Beograda... pljušte dopisi, utuk na utuk, dostavljaju se i vraćaju fakture, pa prebijanja medjusobnih potraživanja... pa izgleda neke komore u sastavu AKS zavrnule slavine... pa kolega Djordjević poziva da upravni odbori AKS i AKV sednu da zajednički razmotre sva pitanja, a kolega Sikimić odgovara da je kasno za to, nego da ovaj podnese ostavku. Ma, dinamično i dramatično mnogo. Ne apatično, nikako. Još samo da iz Beograda sevne ponovo neka privremena mera, biće to još jedna kulminacija u našoj predstavi. (Naša predstava je, inače, novi doprinos teoriji dramaturgije. Peripetije i kulminacije se multipliciraju, a rasplet se odlaže u nedogled. Tako se publika dovodi do apsolutnog očajanja. To je teatar apsolutnog očajanja. Nova forma teatra, prilagodjena vremenu rijalitija i tabloidizacije. Cilj je da se konzument dovede do apsolutnog očajanja, jer se iz tog stanja, po zakonima instiktivne borbe za samodržanje, sam prebacuje u stanje ''gledam samo svoja posla''.)

      AKV je objavila neka dokumenta, doduše samo fragmente, kao što su zapisnici sa sednica Upravnog odbora AKS, iz kojih se može videti: prvo, da se zapisnici vode(!), drugo, da ih rukovodstva komora medjusobno razmenjuju, jedino nikako da se dosete da ih sve objave u celini da i članstvo može da vidi o čemu se tu sve raspravlja, a treće, da se tu žestoko raspravlja, a rasprava ponekad bude, za neke, izgleda, i neprijatna.

      Objavljene su čak i četiri istrgnute strane (od 33), valjda da se ni članstvo AKV mnogo ne zamara čitanjem, Trećeg izveštaja o radu Upravnog odbora AKS, za period od juna 2014. do januara 2016. godine. Znači, kolega uvaženi, bilo je predhodno još dva izvešaja. Valjda za mandata ovog Upravnog odbora? Pa, malo li je?

      Šalu na stranu, a nadovezujući se na Tvoje pitanje iz ovog komentara, hoćemo li mi nešto da preduzmemo, predlažem da Pokret za bolju advokaturu, ako ništa drugo, zahteva da se sa svih sednica svih upravnih odbora komora zapisnici skeniraju i u celini objavljuju na sajtovima komora. I da se skenira i objavi Treći izveštaj o radu Upravnog odbora AKS. Svih 33 strana. S obzirom na izveštajni period, verujem da bi mnogi advokati voleli da se podsete šta se tu beše zbivalo i radilo. Sledeće, u svim komorama postoje nadzorni odbori, koji kontrolišu i finansijsko poslovanje, odnosno kako se troše novci od naših članarina. Predlažem da zahtevamo da nadzorni odbori objave na sajtovima komora svoje izveštaje, da i mi koji članarine plaćamo, pročitamo rezultate nadzora. Nije, valjda, da tu niko nikoga ne nadzire?!

      91
  4. natalija djorović,advokat каже:

    Kad god je pošlo 'po tradiciji' završilo se 'tradicionalno' . Fotografija kao 'prizor' ove objave je S A V R Š E N A .

    50
    1. Adv. Jovica Dj. Todorović каже:

      Poštovana kolegenice Djorović,

      Sve zasluge za opremu objava na ovom sajtu pripadaju našem Administratoru. Vašu pohvalu za ilustraciju ove objave, ja ću iskoristiti da se još jednom zahvalim kolegenici Sanji za trud i kreativnost koje ulaže u opremanje naših tekstova!

      50