уторак, 23. мај, 2017

GDE NAM JE MESTO?

Ustavne promene bez advokature

Još od avgusta 2013. godine Vlada Srbije je imenovala Komisiju za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013 – 2018. godine. U toj Komisiji advokaturu predstavljaju predsednik i potpredsednik AKS, kolege Dragoljub Đorđević i Zoran Jevrić.

Više informacija o Komisiji i njenom radu, mogu se naći ovde.

Reformi pravosuđa, kao što znamo, prilazilo se sa raznih strana, spolja, iznutra, po dubini…Ogledali su se u tome sadašnji, ali i bivši, a ko malo duže pamti, setiće se da se na boljitku pravosuđa radilo i pre bivših, kad su sadašnji bili ondašnji… ali se to malo drugačije zvalo, jer tada evropski modni trendovi nisu bili vladajući na našim prostorima.

Ali, nije cilj ovog teksta rekapitulacija pregalaštva da pravosuđe bude brže, bolje i jače. Jer, znamo truda se nig`da nije štedelo, a rezultat, mi advokati barem viđamo svakodnevno. Reformi pravosuđa se još uvek nije pristupilo sa vrha, odnosno od Ustava. E, to je sada na redu! I to je tema na koju želimo skrenuti pažnju advokata.

Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa je već u novembru 2013. godine svojom odlukom obrazovala Radnu grupu za izradu analize izmene ustavnog okvira.
Suština zadatka koji je postavljen pred ovu Radnu grupu jeste da predloži kako da se izmenama Ustava otvori mogućnost da se sudije i tužioci biraju bez uticaja izvršne vlasti, i politike.

Резултат слика за where to go

Zaista, može se reći da je zadatak istorijski! Jer, time bi se, konačno, započelo uspostavljanje sudske vlasti koja pripada sudovima, a Srbija na to strpljivo čeka od Karađordjevog doba. Ako smo vas dovoljno zainteresovali, o pojedinostima u radu Radne grupe možete se informisati ovde.

Nama je zapalo za oko da u sastav Radne grupe ulaze: naravno sudije, i tužioci, dabome. Profesori, pametno, uvek korisni. I predstavnici izvršne vlasti. Hmmm? Dobro, neka se nađu i predstavnici izvršne vlasti. Da li neko nedostaje, a možda može da pomogne?

Naravno, nedostaju Advokati!

Advokati su profesija koja najbolje može da uvidi koliko je ovoj državi i našem društvu nasušno potrebno da sudska vlast, konačno, pripadne sudovima.
Mi vidimo i znamo kako se ta davno deklarisana ustavna kategorija o podeli vlasti pretvorila u političku parolu. Kao ljudi prakse, svakodnevnog života, mi sigurno možemo pomoći da umesto parole, podela vlasti postane stvarnost državnog uređenja.

Izgleda da nećemo biti neopravdano izopšteni iz procesa u kome možemo biti korisni. Ipak smo pozvani! Pozvani smo da u narednih više od mesec dana, čak 5 nedelja, zajedno sa ostalim organizacijama civilnog društva, i njihovim predstavnicima, na obrascu koji nam je, kao svim neukim strankama, ponuđen, dostavimo Ministarstvu pravde i Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom „svoje predloge i sugestije“ za izmenu Ustava „u delu koji se odnosi na pravosuđe“. Sa pozivom se možete upoznati  ovde. A tu je i obrazac…

Ova priča, dakle, zapravo ima tužan kraj. Jer, taj kraj pokazuje u kojoj meri je advokatura potisnuta i marginalizovana. Advokatura je svedena na udruženje građana koje svoje primedbe i sugestije državi može da dostavi na obrascu za neuke stranke! A biće još gore,ako dozvolimo da nas i dalje predstavljaju isti koji su doveli do marginalizacije naših profesionalnih organizacija.

Da li je advokaturi mesto na marginama procesa u kojima se odlučuje o vladavini prava?!

 

Adv. Jovica Đ. Todorović

Sledeći Članak > Teatar apsurda
Prethodni Članak > AUDIATUR ET ALTERA PARS
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

7 KOMENTARA

  1. Gordana Stojicic каже:

    Poštovani kolega Todorović,
    Hvala na javnom mišljenju o ovoj temi.
    Situacija je izuzetno složena i ne piše nam se dobro.
    Ono što me frustrira jeste naša (advokatska) početna pozicija - odustajemo, bacamo peškir u ring, mi tu ništa ne možemo, to nam je što nam je...
    Slušam današnju izjavu kolege Djordjevića u vezi javne rasprave nacrta Zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju, koju neću parafrazirati, da bih izbegla citiranje van konteksta cele izjave, pa koga interesuje, neka pročita link:
    http://rs.n1info.com/a250628/Vesti/Vesti/Djordjevic-o-sukobima-u-advokaturi-Zele-civilnu-smrt-AKS.html
    Eto, kaže kolega Djordjević, Ministarstvo pravde rešilo, a mi se pomirili sa sudbinom.
    Aman, pa zašto imamo unutrašnje uredjenje, predsednika, upravni odbor?
    Da li ovo mirenje sa sudbinom znači da naši zvanični predstavnici nemaju nikakav autoritet prema izvršnom i zakonodavnom organu vlasti u ovoj državi?
    Da li to znači da mi nemamo nikakve šanse da profesionalno (preko svojih predstavnika) utičemo na zakone koji određuju našu profesiju i našu budućnost?
    Sistemski smo marginalizovani svojim nečinjenjem, uvodjenjem kvazi javnih beležnika i kvazi javnih izvršitelja.
    Sudska vlast? Čast i poštovanje retkim izuzecima, ali tužno je i alarmantno kada udjete u sudnicu i vidite da je sudiji Sud prvi posao.
    I gde smo?

    120
  2. Adv. Slaven Kovačević каже:

    "sudska vlast sudijama"?

    Kolega Todoroviću, tzv. srpskom pravosuđu ni Gospod Bog ne može da pomogne da zaliči na nešto iole normalno, a vi bi da tom svetu dozvolite da sam uređuje svoj brlog, kao da nije dovoljno što se sami međusobno ocenjuju, međusobno prikrivaju svoje mućke i brljotine, međusobno unapređuju, lupaju po ramenima, razmnožavaju...

    Otkud to da srpskom sudiji treba apsolutna odvojenost, ne samo od izvršne vlasti, već i od samoga društva u kome treba da živi i radi, a npr. američkom ne? Ili možda Amerika nije zemlja vladavine prava, a Srbija jeste? Pa u toj Americi federalni sudija može da stavi van snage odluku Predsednika za koju misli da nije po zakonu, a u Srbiji premijer/predsednik sudi i seče mačem, dok sudije klimoglave i stvaraju "sudsku praksu", zar vam to nije dovoljno da razmislite o daljem patentiranju tople vode i rupe na saksiji?

    Zašto srpski sudija, kome je to prvi i najčešće jedini posao u životu, kako to lepo reče koleginica (sem kad hoće da obezbedi i praunučiće, pa svoje vešte sudijske dane monetarizuje kroz nekoliko advokatskih godina na kraju karijere), mora da ima doživotnu garanciju da iz sudnice neće moći da ga oteraju ni zapaljenom krpom, a američki redovno ide na reizbor?

    Kako to da srpske sudije treba same da između svojih potomaka, kumčadi, komšinčadi i ostale "naše dece" biraju sebi kolege i naslednike, a američki sudija prvo polaže ispit advokatske komore i mora da postane njen član, da bi mogao da se uopšte bavi pravom, pa se godinama dokazuje kao pravnik i čovek, a onda u svom okrugu izlazi pred narod, na izbore, pa kako je sejao, tako će i da žanje. Tako je u velikom delu Amerike i oni u tome ne vide ništa loše, kao ni u činjenici da sudije Vrhovnog suda, koji ima ulogu i ustavnog, predlaže i postavlja Predsednik, posle višegodišnjeg testiranja pred specijalnim komitetom Kongresa.

    Kako to da su i pored takvih i tolikih smicalica američke sudije i nezavisne, i nepristrasne, i hrabre i odlučne da sude po zakonu, a srpske, i pored svih tih dosadašnjih garancija samostalnosti - sve suprotno?

    Srbiji svakako ne treba još zatvorenija i još tajnovitija klika od one kakvo je današnje pravosuđe, naprotiv, Srbiji treba uvid u to šta i kako rade ti stručnjaci i poštenjačine, a toga neće biti ako ih umotamo u plašt "sudske vlasti". "Srbiji nedostaje sloboda i pravda", da citiram, a to se ne dobija tako što se jedna grupica ljudi ekskulpira od odgovornosti. Sudije moraju da budu najodgovorniji ljudi u društvu, a ne ljudi koje je veoma teško, ako ne i nemoguće pozvati na odgovornost.

    Uostalom, koliko ja znam Monteskije nije govorio o tri grane vlasti, već o tri funkcije vlasti, pa cenim da se u Srba primila ta netačna, a svakako zastarela varijanta u kojoj su i sudovi "vlast" samo zbog podaničkog mentaliteta.

    160
    1. Ena Petrovic каже:

      Svaka cast na komentaru.Sve o kontroli sudske vlasti u srbiji od strane onoga ko bi trebalo da ih kontrolise a to su gradjani,jeste jedna najobicnija fasada i privid,neuspesan plagijat-frankestajn nekakvih zakonskih resenja sa zapada.Ako bi neko uradio ozbiljnu analizu i statistiku npr.najobicnije prituzbe ili uspesnosti npr.vanrednog pravnog leka predloga za ponavljanje parnicnog postupka?Da li znate da npr.kolege advokati po 50 godina staza u advokaturi ne pamte ni jedan slucaj da je sud dozvolio ponavljanje postupka?Cemu to.Zahtev za zastitu zakonitosti?Da li ste culi da je negde u nekom slucaju podnet od strane OJT?Mozda jeste jedan u milion predmeta...

      60
    2. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

      Poštovani kolega Kovačeviću,

      Hvala Vam na, kao i uvek, britkom komentaru!

      Mislim da se nismo u svemu razumeli, verovatno zbog toga što ja nisam bio dovoljno jasan u ovom tekstu, pa ću pokušati da dam neka razjašnjenja.

      Dakle, ako je citat ''sudska vlast sudijama'' na početku Vašeg komentara, citat iz mog teksta, moram reći da nije precizan. Jer, ja sam napisao ''... uspostavljanje sudske vlasti koja pripada sudovima''. ''Sudovima'' i ''sudijama'', složićete se, ne znači isto. Bilo da govorimo o sudjenju kao funkciji (kao Monteskije) ili grani vlasti (kao naš Ustav), nju vrše sudovi, a ja sam, eto, kazao da ona pripada sudovim, misleći na vršenje sudske vlasti. Ne vidim zašto bi to bilo sprono, kao i tvrdnja da je nezavisnost sudske vlasti conditio sine qua non vladavine prava.

      Ne samo da nigde u tekstu nisam rekao da treba sudijama prepustiti da sami uredjuju sudsku vlast ili ''svoj brlog'', kako Vi kažete, već sam tekst i napisao sa osnovnom idejom da protestvujem što u Radnoj grupi koja treba da izvrši analizu izmena ustavnog okvira, pored sudija, tužilaca i profesora prava nema i advokata. Iz toga, ja zaključujem da smo marginalizovani, jer ne učestvujemo u procesima u kojima bi morali učestvovati, zajedno sa drugim relevantnim društvenim činiocima, upravo iz razloga koje i Vi izlažete. Društvo treba da uredjuje vlast, pa i sudsku.

      Zadatak Radne radne grupe sam ocenio istorijskim, jer ja smatram da sudska vlast kod nas nikada nije uspostavljena, te ako je njen zadatak u funkciji uspostavljanja sudske vlasti, onda jeste istorijski, što ne prejudicira ishod izvršenja zadatka, odnosno da li će ga Radna grupa uopšte izvršiti, a posebno ne da li će ga izvršiti na polzu naroda i države.

      Nisam se u tekstu bavio kako Radna grupa treba da izvrši svoj zadatak, odnosno kako sudije u budućnosti treba birati. Uveren sam ne kao do sada, jer praksa pokazuje da to ne valja. Kako drugačije, nije bila tema kojom sam se bavio u ovom tekstu, a ni inače. U tom smislu ne bih ulazio ni u poredjenje američkog i našeg sistema izbora sudija, jer onaj američki i ne poznajem. Ali, kada smo kod te teme, iako je moj stav sasvim površan, podeliću ga sa svima koji ovo čitaju. Dakle, ja mislim da je uticaj izvršne vlasti na vršenje sudske kod nas ogroman, može biti i najveći u novijoj istoriji, izmedju ostalog (ima više drugih razloga, koji su i pretežniji!), i zato što se sudije biraju, razrešavaju i td. u stvarnosti (a uprkos procedurama koje možda i nisu tako loše) isključivo odlukama koje se donose u (vladajućim!) političkim partijama koje vrše izvršnu i zakonodavnu vlast. Ako se to ne promeni, uz više drugih pravnih i vanpravnih faktora, nemoguće je uspostaviti sudsku vlast. Sudska vlast ostaje privid. Pri tome, ja nemam predlog novog načina izbora sudija i tužilaca, niti tvrdim da je on neophodan da bi eliminisao nepodnošljiv uticaj političkih faktora na sudsku vlast, odnosno ne razmišljam o ''patentiranju tople vode i rupe na saksiji.'' Samo kažem odgovornost sudija društvu u kome sude, nije isto što i odgovornost političkim vodjama.

      80
      1. Adv. Slaven Kovačević каже:

        Ma haj'te da se ne zavaravamo, ni jedan ustav u Srbiji (sem možda Sretenjskog) nije donet uz bitno učešće onih čija prava treba da štiti, već je više-manje otvoreno oktroisan od strane onih čiju uzurpaciju vlasti treba da spreči, pa zašto bi taj budući, "evropski" bio izuzetak.
        Advokaturu već izvesno vreme neskriveno guraju u zapećak upravo iz onog razloga koji je kičma mog prethodnog komentara: namera da se uspostavi striktna podela na vlast i podanike, da se afirmiše nedodirljivost "države", da se nametne uverenje o nepogrešivosti vođe i njegovih organa & organela. Hipertrofija paranormativizma zakonodavca i istovremeno otvoreno uvođenje prigodne arbitrernosti sudova, koji su od vetrokaza vlasti postali prognostičari raspoloženja partijskokleptokratske oligarhije, to su osnovna obeležja srpske tzv. tranzicije - trajnog stanja država trećeg reda na obodu civilizacije.
        Od ideje (nikad ostvarene, ali makar proklamovane) da advokati budu gilda kontrolora i korektiva sudova i tužilaštava, državne i lokalne uprave i svih drugih opresivnih emanacija "aparata prinude", od jednog od najvažnijih elemenata pravosuđa u njegovom esencijalnom značenju, spali smo na uslužnu delatnost. Da sam hteo da pendžetiram đonove ili perem i peglam tuđe košulje, ne bih pre skoro dve decenije išao u advokate, niti bih kupovao lokal na drugom spratu, već u prizemlju, sa izlogom...
        Advokatura je sama u najvećoj mogućoj meri pomogla svojim neprijateljima, bar ovo što ja pratim, a sunovrat je počeo baš onda kada i borba za pečat u AKB, pre koliko - šest, sedam, osam godina? Čini se kao večnost. Do tog trenutka činilo se da idemo nekom uzlaznom putanjom, osvajali smo polako, stopu po stopu čvrsto tlo sa koga smo mogli da participiramo u pravnopolitičkom životu (ne partijsko-političkom, da me ne shvatite pogrešno). Od tada - propast.
        Evo, juče se na mene u Osnovnom sudu u KG izdrala neka žena za koju kažu da je sudija, sigurno dvadeset godina mlađa od mene, jer sam se drznuo da je deset minuta posle zakazanog termina prekinem u prijatnom ćeretanju sa saradnikom, pitanjem hoće li suđenje da počne. Umesto izvinjenja zbog kašnjenja, izbacila me iz sudnice kao pisar seljaka u Domanovićevoj satiri. A u ono vreme "pre", ko se seća, bili smo se dogovorili sa zlom Natom, Vidom, Malovićkom, ne pamtim dobro (znao sam ja da ćemo ih praviti od blata) da se u takvim situacijama samo javimo sekretaru suda, pa neka sudija sledeći put gleda na sat. I tome slično, primera nipodaštavanja, treniranja strogoće i vaspitnih packi ili jednostavno ispoljavanja običnog prostaštva se je više, jer je to valjda neka moda kod ovih novih.

        Vidite, kolega Todoroviću, da se slažemo mnogo više nego što se u mišljenjima razilazimo, samo još treba da vidimo šta nam je činiti.

        100
        1. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

          Potpisujem, kolega Kovačeviću, svaku Vašu reč u ovom komentaru.

          A šta nam je činiti, mislio sam da znam kada smo izlazili iz onog protesta kao poraženi pobednici, i pokrenuli ovaj advokatski Pokret i ovaj sajt… Zato sam se i kandidovao na ovim izborima u AKB, jer sam držao da nije časno tvrditi da znam šta nam je činiti, a ne kandidovati se za poverenje kolega da učestvujem u sprovodjenju toga. Sada, suočen sa ovim … dogadjajima na stepeništu Dečanske 13 u Beogradu, da se uzdržim od slikovitih kvalifikacija, odlučio sam da čekam i taj 10. juni, pa da vidim šta će podržati kolege prestonički advokati. Odnosno, hoće li se okupiti dovoljno mudrosti i odgovornosti da se krene putem koji smo makar načelno definisali u Deklaradiji Pokreta za bolju advokaturu. Ako se to ne desi, ostaje mi uteha da, iako u manjini ili ‘’tihoj većini’’ pa zato i nedovoljnoj, ipak imam istomišljenike, pa ćemo nastaviti sa svojim ‘’vaninstitucionalnim’’ delovanjem.Jer, odustati, nije opcija.

          70
  3. Adv. Slaven Kovačević каже:

    In the meanwhile:

    Dok se uveliko pripremaju izmene, odnosno usvajanje novog Ustava, odštampano je posebno izdanje važećeg na koji će da se zakune onaj kada bude primao dužnost predsednika republike. Planirano je da u tu svrhu specijalni ustav posluži i svim narednim predsednicima, prenose mediji...

    Ja tu ne vidim ništa sporno. Važno je da korice ostanu iste, a ono unutra ionako niko ne zarezuje... još ako ima mehanizam po ugledu na registratore...

    10