среда, 8. фебруар, 2017

Duja Nedić – Davitelj advokature, advokatski PUPS

No Današnji nastup advokata Duje Nedića na TV PINK, oktrio nam je,  ko je jedan od onih Todorovićevih „davitelja“ beogradske i srpske advokature o čemu je Todorović pisao pre neki dan na ovom portalu.

Duja Nedić smatra da se izbori moraju održati, ali ne po svaku cenu.
Posebno, Duja Nedić smatra da neki od predsedničkih kandidata nisu zaslužili ni da budu advokati , a kamoli predsednici komore.
Smetaju mu kritike na viber grupama. Duja nam dalje govori o tome kako treba da izgleda profil Predsednika komore.

Резултат слика за radoslav nedic

Izbori ne smeju biti nelegalni –  smatra Duja Nedić, da ih neko ne bi poništio na sudu.

Naravno, Duja Nedić kao čovek prosečne inteligencije nije izdržao da ne objasni suštinu,  zašto je on protiv „nelegelanih izbora“. Smetaju mu „korporativni advokati“ koji će da ugroze egzistenciju nezavisnih i samostalnih advokata.

U tome je ključni problem.

Ako čitaocu ovog Portala nije do kraja jasno šta je Duja Nedić hteo da nam kaže, evo kratkog objašnjenja.
Glavni čovek iz senke , spiritus movens opstrukcije održavanja izborne Skupštine AKB je bivši predsednik advokatske komore,  advokat Vojkan Nedić, rođak Duje Nedića.

On ne želi da dopusti da svi advokati imaju pravo glasa na Skupštini.

Zašto ne želi ?

Odgovor je vrlo prost. Vojkan Nedić nije siguran da će među novoizabranim delegatima koji će predstavljati advokatsku komoru Beograda biti dovoljno onih koji će sutra za njega glasati na izborima za Predsednika Advokatske komore Srbije.

Tako smo došli u situaciju,  da rođaci Nedići,  uz pomoć svega četiri -pet advokata u UO drže kao taoce celu srpsku advokaturu samo zbog toga što je kandidat za Predsednika AKS zabrinut za svoj izbor.
Uzurpatori koji vode komoru već 7 godina ne daju izbore, ne poštuju odluke svoje skupštine, rugaju se advokatima cele Srbije.

Ni to im nije dosta, nego se još usuđuju da besramno lažu preko režimskih medija Srbije.

Svi znamo da je Vojkan Nedić član vladajuće SNS čiji je sin Sekretar Vlade Srbije.

U situaciji kada nam se spremaju Zakoni koji će nam, ukoliko budu usvojeni , naneti štetu koju možda više nikada nećemo moći da saniramo, kada smo gurnuti u usluge među frizere, taksiste, autolimare itd itd..kada nam se sprema izbacivanje iz Ustava Srbije – jedan čovek vodi računa o svom interesu koji se poklapa sa interesima vlasti kojoj odgovara haos u advokaturi.

Vlast nam nije zaboravila poraz koji je doživela od advokata u protestu 2014.godine. Iako su rezultati protesta bili mršavi, upravo zahvaljujući i Duji Nediću, Diktator nije bio zadovoljan što je uopšte morao da popusti.

Nije dakle danas problem samo u Slobodanu Šoškiću. On zapravo više ii  nije glavni  problem da se održe izbori. Problem je Vojkan Nedić. To je čovek koji je umislio da će svet da propadne ako on ne bude izabran za Predsednika advokatske komore Srbije. Za tu svrhu, kao svog trkaćeg konja kandidovao  je za predsednika AKB kolegu Veljka Vukotića. Međutim, trkač je spor, stigle ga godine, i on je ispunio uslove za penziju,  nema šanse da pobedi u trci.

Резултат слика за mišljenje

Na kraju,  da podsetimo na još jedna detalj u vezi „doajena“ Duje Nedića. On je pre deset dana bio među 7 članova UO koji je glasao da se 19 .februara održi izborna skupština.
Nije mu trebalo mnogo, da promeni svoje mišljenje.  Mišljenje koje je oko istog pitanja već pet puta promenio u poslednih šest meseci.

Valjda je došlo vreme da se konačno rešimo penzionera u rukovodstvu advokature i da nas više ne jaše advokatski PUPS. Dosta nam je tih njihovih praznih priča i lažnih biografija o sopstvenoj velični. Zna advokatura Srbije ko su njeni doajeni koji su taj oreol stekli u sudnici , a ne kao rukovodioci komore kao što je Duja Nedić koji 30 godina ne izlazi iz Komore.

Bio je Predsednik, bio je potpredesdnik, bio je član UO u ko zna koliko mandata, bio je u dva mandata predsednik i njegov rođak Vojkan Nedić…..Dokle više ?

LINK – GOSTOVANJE KOLEGE NEDIĆA NA PINK-U

Sledeći Članak > Отишао је Страхиња Кастратовић
Prethodni Članak > КО НЕ РАЗУМЕ СРПСКИ ЈЕЗИК ТАЈ НЕ РАЗУМЕ НИ БОШЊАЧКИ
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 KOMENTARA

  1. Dragiša Čolić каже:

    Poštovani kolega Gajiću, lakovao sam Vaš tekst, ali ne smatram da je to dovoljno pa se, pri pomeni klana Nedića punog srca uključujem u raspravu. Možda me se kolege advokati i sećaju za vreme Protesta bio sam jedan od aktivnijih na sajtu "protestadvokata". Povukao sam se, jer sam bio protiv ukidanja tog sajta jer sam ga smatrao korisnim za advokate - i danas tako mislim, ali pri pomen Nedića i družine, evo me opet tu sam, pa u tom smislu pozivam i kolege koji su me ranije čitale da se uključe u raspravu.

    A kad je reč o Nedićima, pisao sam i ja nešto o njima ali o tom kasnije - javiću se ponovo sad žurim.

    Dragiša Čolić, advokat

    90
  2. adv.Vera Djurović Bojović каже:

    Poštovani kolega Dragiša,

    Naravno da se sećam, i sad mi je jasno što te nema. Slažem se da je ono bio veoma koristan sajt za advokate, velika je šteta što je ukinut. Učestvovala je cela Srbija i sa najrazličitijim mišljenjima i stavovima. Ja uopšte ne volim pripadnost bilo kakvoj grupi, jer brzo počnem da se ne slažem sa grupom. (Nekada se i sa sobom ne slažem).

    A Nedići ....? Oni su kao Topalovići. Gledala sam gostovanje Duje Nedića na "Pinku" ( a gde bi drugo), ima delova sa kojima se slažem, ali uglavnom to je bilo samohvalisanje i "pljuvanje" po mladim advokatima. Ne shvata da je ooooodavno penzioner i da advokaturu treba da ostavi, već jednom, mladima. Koliko ima godina, 78, 80 ? Kako on, tako i drugi penzioneri, Šoškić takodje, naravno. Oni su svi mnogo stariji od mene, a meni na pamet ne pada da uredjujem advokaturu po mojim, starovremenim, aršinima. Naše je bilo i prošlo, šta smo uradili, uradili smo. Da smo mnogo uradili ( a ovi što se hvale da su bili predsednici Komore ili drugi važni funkcioneripre 100 godina, posebno, neka se "pokriju po ušima" i neka se sklone već jednom) , ne bi advokatura pala na ovako niske grane, da niže jedva da može ( može, svešće nas na uslužne delatnosti, hemijsko čišćenje i sl.)

    120
    1. Dragiša Čolić каже:

      Poštovana koleginice Vera,
      naravno da se i ja sećam Vas iako su moje godine bliže onima koje kritikujete nego Vašim. Nema to veze sa godinama, već sa poimanjem života. No, da se vratim na Nediće. Ja ponešto i pišem (do sada sam objavio tri knjige, četvrta je u pripremi), o čemu drugom do o ovim lepotama koje su nas snašle, kako jedan kritičar reče - o strašno ozbiljnim stvarima, na strašno neozbiljan način, pa sam tako u svojoj prvoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA opisao i moj duel sa tadašnjim predsednikom Advokatske komore Beograda, Vojislavom Nedićem lično. (www.opancar.com): "Smetaju mi i ljudi koji dođu u Beograd, pa potom, udruženi u klanove sa svojim zemljacima, pokušavaju da ga osvoje. Znate li da se u Advokatskoj komori Beograda, koja broji nekih 5–6.000 advokata, decenijama unazad predsednici biraju po sledećoj šemi – kada su Pećanci, sa Radoslavom Nedićem na čelu, dočekali da sve svoje mandate odsluže Šešlija i njegovi Krajišnici, nastala je njihova era. Po pravilu, kad jednom od njih istekne mandat u Beogradskoj komori, on odlazi u Srpsku komoru, a na njegovo mesto dolazi neko drugi iz klana. Na primer, Radoslavljev sinovac Vojislav Nedić, čovek koji objektivno u normalnim okolnostima nikada to ne bi mogao da bude. Potom Vojislav Nedić odlazi u Srpsku komoru, a na njegovo mesto u Beogradu dolazi Slobodan Šoškić, takođe njihov zemljak. Međutim, pošto Vojislav Nedić ipak nije bio takvih kapaciteta da postane i predsednik Advokatske komore Srbije, već samo član Upravnog odbora, nastao je problem kada je Slobodan Šoškić po uhodanoj šemi trebalo da pređe u Srpsku komoru i time oslobodi mesto za novog člana klana, jer se tome usprotivio Dragoljub Đorđević, predsednik Srpske komore i došlo je do neviđenih sukoba unutar ovih esnafskih organizacija, koji i danas traju.
      Pri tom su i neviđeno agresivni. Dođe jednom kod mene u kancelariju moj prijatelj prof. dr Mile Jović, u to vreme direktor Ekonomskog instituta u Beogradu. "Šta je Mile, gde si, nisam te video sto godina, šta ima?" "Gile, burazeru, pomagaj", reče on. "Zajebava me ovaj tvoj predsednik, pa me rastura." "Koji, bre, predsednik", šalim se ja. "Tita više nema, a ovi sadašnji i nisu neki." "Ma, ovaj Vojislav Nedić, predsednik Advokatske komore." "E, Mile, to je druga stvar, njega ne smeš da mi diraš. Šta ti je radio?" I ispriča Mile svoju muku. Imao je težak saobraćajni udes, malo je falilo glavu da izgubi. Platilo mu osiguranje nešto, ono važnije nije, i on rešio da ih tuži. Neko mu preporučio Vojislava Nedića za advokata – on je predsednik Advokatske komore, što znači da ima veze, on će to da mu završi. I Mile poverovao, otišao kod njega, ovaj ga lepo primio, uzeo pristojnu akontaciju i rekao da ništa ne brine, sada je on u njegovim rukama. I konačno, posle dužeg vremena, dobije Mile poziv i ode na raspravu u Četvrti opštinski sud u Beogradu. Mile ode na raspravu, a advokata nema. "Ništa, ovo ćemo da iskoristimo kao pripremno ročište", reče mi sudija, "važno je da ste Vi tu, a svom advokatu recite da obavezno dođe na sledeće ročište." "I pita mene sudija", priča dalje Mile, "po tužbi, Vama je glavni svedok Vaša supruga. Moraćemo i nju da pozovemo." "Sudija, to je neka greška, ona uopšte nije bila prisutna. Bio sam sam u kolima kad se to desilo." "Ali tako piše u tužbi", uneo se Mile pa sve to živo opisuje, mnogo bolje nego ovo ja sada. "Ništa! Ne vredi, cela tužba je na tom dokazu zasnovana. Mora da dođe Vaš advokat",kaže sudija. "Odem ja kod mog advokata, pomenutog Vojislava, on reče da je bio nešto zauzet, ali ništa ne mari, objasniće on to sudiji na sledećem ročištu, ništa ne treba da brinem."
      "Danas sam ponovo bio na suđenju", nastavlja Mile, "i moj advokat opet nije došao. Htela je sudija da mi odbaci tužbu, ali sam je nekako izmolio da to ne uradi i obećao da ću da uzmem drugog advokata. I evo, ja došao kod tebe." "Dobro, Mile, ja tu vrstu sporova u principu ne radim, ali ako je takav slučaj, drug si mi. Moraš prethodno da odeš kod predsednika, da mu otkažeš punomoćje i uzmeš predmet. Imaš dovoljno vremena, ročište je zakazano tek za dva meseca", kažem mu ja.
      Da skratim priču, Mile u ta dva meseca nije od predsednika uspeo da uzme predmet, a išao je, kako kaže, sto puta! I šta da radimo, pođemo Mile i ja na sledeće ročište bez predmeta. Znam sudiju, fina je žena, valjda će shvatiti. I shvatila je, reče – poslednji put. Usput nam je skrenula pažnju i na neke druge gluposti u tužbi, no da vas ne zamaram oko toga.
      I uzmem ja na sebe da od predsednika dobijem predmet. Sednem i pošaljem mu kratak dopis – Poštovani gospodine predsedniče, kolega Nediću ...... Nema odgovora, a vreme prolazi. Jednog dana pozovem telefonom njegovu kancelariju, javi se ljubazan ženski glas, ja uljudno objasnim Miletov, a sada i moj problem: "Zamolite kolegu Nedića da nam pripremi predmet, nema razloga da se Vi mučite, doći ću ja sam da ga uzmem." Ljubazno je pozdravim i zahvalim se. Ne prođe ni pun minut, zvoni telefon, dignem slušalicu, kažem: "Izvolite!" "Na telefonu je Vojislav Nedić, predsednik Advokatske komore Beograda." "O gospodine predsedniče, koja čast, obradujem se ja." "Ostavite Vi te vaše štosove, nego Vi meni recite zašto ste Vi bili grubi i vikali na moju sekretaricu", reče on osetno povišenim tonom. "Ne, gospodine predsedniče, to ne može da bude tačno, jer ja sam jedan fini čovek, duša od čoveka, mrava ne bih zgazio, ma kakvi .... a uzgred, kad je ona stigla da Vam to prenese i da se požali na mene? Da niste Vi možda bili prisutni kad sam ja zvao?" "Ostavite Vi te gluposti, nego recite Vi meni ... " Još je nešto pričao, pretio, a kad je rekao da ću ja da stojim mirno pred njim, tada sam morao da prestanem da budem duša od čoveka i zagrmeo: "Ma, pred kim ću ja da stojim mirno, mamu li ti jebem, i tebi i onom ko te je postavio za predsednika." Svašta sam mu još u nastupu nenadane inspiracije rekao, da je Gaga uplašeno uletela i unezvereno dreknula: "Pa s kim to pričaš, da li si ti, čoveče, normalan!" "Pričam sa svojim, a i tvojim predsednikom, mamu li mu jebem, dođi da ga čuješ, još je kurva tu!" I vratio mi je predmet, već sutradan". Ovo je blaža, literarna verzija. U živo je to izgledalo mnogo žešće, ali mi je moj recenzent Gaga to upristojila (i ona je advokat pa kaže - Moram da pazim šta ova budala piše - omaćiće mu se nešto politički, a onda ću, ako ode u zatvor, ja morati da ga branim).

      180
  3. dok каже:

    Identicna situacija je u ostalim segmentima drustva, metuzalemi navikli na funkciju, platu i nerad ne daju nikakvu sansu mladjima, spremnijima. Jednostavno, stari sistem u koaliciji sa sluzbom drzavne bezbednosti nije moguce razmontirati.

    110