среда, 4. новембар, 2015

DOSTA MI ČLANA 101 STAV 5 ZPP-a

Poštovane kolege,

želim da podelim muku sa vama, a vezano za slučajeve odbacivanja tužbi, predloga za izvršenje i dr. podnesaka od strane suda, zbog nerazumljivosti ili nepotpunosti istih.

Famozni član 101 stav 5 Zakona o parničnom postupku, advokatima (doduše i javnim tužiocima i pravobraniocima) ne da pravo na grešku. Ali pravo pitanje je kada je podnesak nerazumljiv ili kada je nepotpun. Koliko mi se već puta desilo da se moj predlog za izvršenje smatra nepotpunim, da mi se odbacuje (često potpuno neosnovano) i naravno razrezuje taksa, koja nimalo ne bude mala.

Ta situacija nikome nije prijatna, a meni je toga dosta. Ne želim više da treniram sopstvene živce zbog nečijeg tumačenja zakona i zauzetih stavova, koji često veze nemaju sa zakonom i zdravom logikom. Ja prosto nekada ne znam kakav će imati stav sud u Subotici, sud u Čačku ili sud u Beogradu u vezi nekih pravnih situacija.

Statue of justice

Tako neki sudovi u izvršnom postupku traže da fotokopije verodostojne isprave-računa (faktura) budu overeni od strane suda ili beležnika, iako je izdavalac računa svojim potpisom i pečatom potvrdio verodostojnost fotokopije. Nažalost imao sam situacija da su pojedini poverioci imali na desetine, stotine, a pojedini i na hiljade izdatih računa.

Zar svaki treba overiti. Koliko to samo košta, koliko se opet kopira jer se i organu overe daje jedan primerak i koliko se vremena izgubi. Pojedini sudovi zahtevaju da se u izreci predloga za izvršenje pojedinačno navede broj i datum računa, na osnovu koga se predlaže izvršenje.

A šta kada bude preko stotinu računa. Pa se onda podkrade i neka greška, pa i to bude razlog za odbačaj. Zatim traže dokaze da je dužnik primio te račune i ne zadovoljavaju se običnom poštanskom doznakom već povratnicom, pa im smeta kada je rok dospeća odmah na računu. Takodje neki sudovi prihvataju fotokopije presuda i dr. sudskih odluka ako je isti sud postupao u parnici, dok drugi isključivo traže originalnu presudu ili dr. sudsku odluku ili overenu fotokopiju.

Posebna je priča kada se ide protiv države, pa kada krene rašomonijada sa direktnim ili indirektnim budžetskim korisnicima i sa računima sa koga se mora izvršiti prinudna naplata. Često se desi da različite sudije istog suda imaju različite stavove oko svih ovih i brojnih drugih pitanja. Sve su ovo bili razlozi zašto su mi odbacivani predlozi za izvršenje. Nekada sam se žalio, ranije, sada više ne.

Nema ko da reši, niti ima smisla.

Drugostepeni sudovi ili vanraspravna veća samo potvrde prvostepeno rešenje. Ne upuštaju se dalje u suštinu. Bio sam ranije terao i do Vrhovnog suda. Nije ih interesovalo različito postupanje sudova. Kada se desi odbačaj, ipak najviše boli (pored novčanog gubitka) postupanje suda i njegovih sudija i službenika. Nema trunke sažaljenja ili ga ima, ali kažu „žao mi je, zakon je takav, vi ste advokat, vi treba da znate“.

Greške koje sud pravi, a koje znaju biti i katastrofalne, niko od njih ne pominje.
Čak i u tim postupcima kada odbacuju su pravili greške (pogrešan naziv stranaka, pogrešno obračunata taksa, nedostavljanje rešenja u roku i dr.). Pojedini kažu „mi smo sud, mi smo vlast“, ili kao što mi pre neki dan reče neko od službenika izvesnog Privrednog suda „može nam se“.

Zato ozbiljno razmišljam da podnesem inicijativu Ustavnom sudu radi ocene ustavnosti člana 101 stav 5 ZPP-a. Zašto nam se ne dozvoli pravo na grešku. Ko radi taj i greši. Samo ja se pitam da li je greška do nas ili je problem nesređena sudska praksa i bahato ponašanje suda. Ja ovako postupanje suda doživljavam kao kaznu, kada se ne prašta ništa, a samo se gleda da se predmet sa što manje muke zavede kao rešen.

To što će stranke u postupku ili nj. advokat morati da plate ne male sudske takse, to njih ne interesuje. Ako ovaj član ZPP-a predstavlja kaznu za nas advokate (eventualno Javne tužioce i pravobranioce-mada nisam imao priliku da vidim da su njih tako „kaznili“) i ne da nam pravo na grešku (možda više mogućnost da vidimo stav postupajućeg sudije u konkretnom slučaju), ja ću da pišem Ustavnom sudu.

Da li će biti nešto od toga, sumnjam, ali meni će bar biti lakše.

Drage kolege ne zamerite na dužini teksta, ali toliko je bezumlja u pravosudju i bezosećajnosti, da sam ovo morao napisati.
Hvala vam svima.

Advokat Žarko Prodanović, Vrbas

Sledeći Članak > Razvoj zastite ljudskih prava u Srbiji
Prethodni Članak > Privremena mera Višeg suda u Beogradu: "organima advokatske komore Srbije zabranjen rad".
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 KOMENTARA

  1. Advokat Milos D. Pavlovic каже:

    Postovani kolega ,
    U potpunosti Vas razumem . Ne samo da sudovi Republike Srbije imaju razlicite stavove i tumacenja zakona vec i sudije unutar jednog te istog suda . Ako Vam je od pomoci Privredni sud u Beogradu trazi da kopije racuna budu overene pecatom poverioca i potpisane , dakle ne zahteva sudsku overu , a dovoljan je i dokaz da je duznik obavesten slanjem na postu bez povratnice sto je razumljivo jer ima mnogo fantomskih firmi koje ne primaju postu na adresi na kojoj im je registrovano sediste .
    Srdacan pozdrav

    70
  2. advokat Dusan Bratic каже:

    Poštovani kolega Prodanoviću,

    Ta odredba rezultat je malopravničkih mozgalica njihovih tvoraca (uglavnom kojekakvih nazovi sudija iz komisija Ministarsva pravde za izmene zakona) i u suštini predstavlja zloupotrebu kojom se građanima koji traže od suda pravnu zaštitu ista otežava ili čak i sprečava (usled odbačaja protekne prekluzivni rok). One mlađe kolege da podsetimo, te anahrone odredbe nije bilo do 2004. godine, već je sud podnesak vraćao stranci, odnosno punomoćniku, na uedjenje. Na taj način se, između ostalog, postiže statistički ažurnije postupanje suda, jer se predmet razvodi kao "rešen". A, u stvari, potkopava se Ustavom uređen poredak u kojem svako ima pravo na delotvornu zaštitu svojih ugroženih, osporenih ili povređenih prava, jer, građaninu zapravo ništa nije "rešeno". Tako, sudovi postaju sami sebi svrha.Najbitnije je da se što pre, bilo kako, pa i nakaradno, stvar "reši". I tome izgleda nema kraja, jer svakodnevno čujemo (čak i sa najvišeg mesta u sudstvu) nekakve novote koje nisu daleko odmakle od pravnog invaliditeta. Tako pre neki dan najavljuju uvodjenje sudija koje će samo suditi po zahtevu za sudjenje u razumnom roku. Imaćemo dakle sudije koje će "suditi postupajućim sudijama". "Sudjenje u sudjenju". A taj sudija kojem će suditi drugi sudija i utvrditi da postupak nerazumno dugo traje i naložoti mu da isti ubrza i/ili okonča u odredjenom roku, i ne treba da bude sudija. Nekada je sve to po pritužbi radio predsednik suda, a sada on služi kao ikebana, a uz retke izuzetke, tek po nešto i sam da zna. To zlo od neznanja se raspojasalo se to na sve strane, a neznanje je golo nasilje. Raspada se na sve strane.
    A rešenje je prosto, ali mukotrpno.
    Prosto je jer se svi problemi današnjeg pravosudja (prvaosudje= sudstvo + tužilaštvo + advokatura) rešavaju na jednostavan i jedinstven način i to: kadrovima.
    Kadrovi su ti od kojih zavisi pravilan, blagovremen i zakonit rad pravosudja u širem smislu ( obuhvata i advokaturu kao činilac pravosudja). Stručne, poštene i vredne dovesti, pre svega na čelne funkcije, i potom marljivim ( i prekovremenim) radom vraćati stvari na svoje mesto i prepoznavati pa školovati buduće stručne i sposobne kadrove.
    Biti pravi sudija ili advokat, znači biti žrtva, i ko hoće to da bude, taj mora i posle radnog vremena najmanje dva do tri sata i kod kuće da radi i čita. Na pripremnoj nastavi za polaganje pravosudnog ispita na Pravnom fakultetu u Beogradu sudija Vrhovnog suda u penziji Dragica Marjanović ovako mi je rekla: "Kolega, nemojte da žalite da svaki dan učite i kada položite pravosudni, jer tako ćete u sudnici biti "nadmoćniji od sudije". Često se, na žalost, baš u sudnici setim tih reči koje u tom trenutku odzvanjanju. A, kod nas danas, sve obrnuto. Pogledajte samo na sajtu Viskog saveta sudstva ko je sve istakao kandidaturu za izbornog člana Visokog saveta sudstva. Pročitao sam skoro sve biografije. Pojedini pišu kako imaju vozačku dozvolu B kategorije od 18.marta 2002. godine;kako su u školi dobili diplomu iz istorije; kako su se lečili u bolnici od upale pluća tri meseca;kako su pohadjali nekakve kurseve i tamo dobijali pohvale; kako su u školi imali redovne časove engleskog; kako im se bračni drugo bavi proizvodnjom bojlera; kako su u sudu pisali seminarske radove koje su sudije Vrhovnog suda ocenile kao "izuzetno dobar seminarski rad"; kako je član "vanpraspravnog" krivičnog veća, iako takvo veće ne postoji već "vanpretresno" ....Eto dokle smo i kao društvo u celini dogurali. Do pravničke pustahije ili društvene nedođije. Kako god. Zato, poštovani kolega Prodanoviću, taj naš problem se može rešiti samo "uzimanjem" stvari u svoje ruke, a to u ovom slučaju znači uzimanjem pravosudne vlasti u svoje ruke. Mora neko od kolega ko zna i ne boji se da postane ministar pravde odakle će sistemski (uz kadrovsku bazu koju će okupiti) stvari postaviti na svoje mesto. Do tada, srljaćemo dalje u svekoliki sunovrat.

    190
    1. Светислав М. БОЈИЋ каже:

      Kolega Dušan Bratić reče: "Mora neko od kolega ko zna i ne boji se da postane ministar pravde odakle će sistemski (uz kadrovsku bazu koju će okupiti) stvari postaviti na svoje mesto. Do tada, srljaćemo dalje u svekoliki sunovrat".

      Dodao bih samo još da, ne samo Ministarstvo pravde, nego treba da uzmemo celu Vladu i sva ministarstva. Ko su bre oni, da nisu pametniji od nas, da nisu hrabriji, pa su se usidrili i urnišu državu Srbiju.

      Napraviti još pet zatvora i ekonomiju oko njih, da rade za besplatan smeštaj i hranu.

      Moramo napraviti sistem, da sistem vlada, a ne pojedinci!

      80
      1. advokat Dusan Bratic каже:

        Baš tako kolega Bojiću.
        Evo, ja se samopreporučujem za ministra unutrašnjih poslova, pa ako me se setite, setite.

        40
  3. Slaven Kovačević каже:

    Pre dve godine podneo sam predlog za prinudno izvršenje protiv MUP RS zato što mi nisu platili odbranu po sl. duž. neko duže vreme. Obzirom da sam kancelarijom u KG i da je PU pred kojom sam postupao u KG, podneo sam predlog Osnovnom sudu u KG. Kao što sam činio i pre četiri - pet godina.

    Tad na scenu stupaju branitelji tzv. države Srbije od zlog i bahatog advokata.
    Prvo se OS u KG oglasi mesno nenadležnim PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, bez prigovora dužnika u smislu odnosnih odredaba ZPP, iako ovo nije slučaj gde postoji isključiva mesna nadležnost nekog suda. Ja izjavim prigovor, IP veće ga odbaci, ali mi nikad (i pored brojnih urgencija, na koje su uglavnom odgovarali neistinama) to rešenje IP veća ne dostave, nego odmah predmet predaju u nadležnost Prvog osnovnog.

    I počne postupak pred tim tamo sudom. Prođe tek nekoliko meseci.
    Onda mi nj.k.v. stručni saradnik tamo nekog izvršnog sudije (tek da znamo o kom rangu pričamo) prvo zatraži da im dostavim "novi formalni predlog" na kome ću da označim 1. Osnovni u BG umesto OS u KG.
    Dobro. U pratećem dopisu naznačim da to nije ni malko po zakonu, da to ne moram da radim, ali to činim da bih ubrzao postupak.
    Posle nekih šest meseci ponovo meni piše nj.k.v. stručni saradnik izvršnog sudije 1. OS (ili možda njegov pripravnik, ili dežurna higijeničarka, ko bi ga znao) da mu dostavim "četiri nova formalna predloga" iz kojih ću (kako li je samo ono rekao? ah, da...) "iz određujućeg i obavezujućeg dela" da izbacim troškove postupka koje sam u smislu ZPP (na koji ZIO upućuje članom 10.) tražio opredeljeno, već da kažem "po odmerenju suda". I to sve pod pretnjom propuštanja.

    Tu mi već dosadilo. Umesto "četri nova formalna predloga" pošaljem tom svetu tamo podnesak u kome napišem da po nalogu suda menjam predlog i umesto opredeljenih troškova tražim troškove po odmerenju suda i tačka.

    I onda skoro godinu dana ništa.
    A onda mi stiže rešenje o odbačaju. Nisam postupio po nalogu suda, a lepo me upozorili.

    Pazite, nije meni prvi put da imam ovakvih problema sa "udaračima pečata na poleđini predloga".

    Bio tamo jedan, u 4. Opštinskom, koji isto tako nije znao/hteo/bilo mu ispod časti da čuketa rešenja u tkompjuter kojima će da usvaja, odbija, delimično usvaja/odbija predloge, k'o što je zakon propisao, a nije hteo ni na telefon da se javi, pa ko sam ja, Boga mu, samo jedan provincijski advokat,a on je nj.k.v. stručni saradnik izvršnog sudije (ne bih sad o tome koga raspoređuju u izvršenja), bre!
    Pa sam se pritužio sudiji čiji je to saradnik bio, uzaman.
    Pa sam se pritužio predsedniku 4. Op. i ostavio mu kratak, ali razuman rok da mi odgovori.
    Pa sam se po proteku tog roka pritužio predsedniku Okružnog suda u BG, ostavljajući mu takođe rok za odgovor.
    Pa sam se po proteku toga roka, ili nezadovoljan odgovorom, pritužio predsedniku VSS i istovremeno ministarki pravde, g-đi Malović.
    Bingo! Onda su produkti pravosudnog metabolizma počeli da se slivaju odozgo naniže.
    Svi su predsednici počeli obrnutim redosledom da mi pišu i izvinjavaju se.
    Svi sem onog nj.k.v. stručnog saradnika. Za koga verujem da je u međuvremenu postao "neko i nešto" u toj piramidi.

    Zato se i ne pritužujem.

    50
  4. natalija djorović,advokat каже:

    A što se toliko sekirate ? Ja doživeh da mi se sud oglasi apsolutno nenadležnim po tužbenom zahtevu za osudu na činidbu za zaključenje ugovora ( pogadjajte - za nepokretnost - )
    U mirnodopskoj atmosferi na moje potpuno lako pitanje a ko je po sudu nadležan ako to nije sud , da li je to (ne)moguće onda organ uprave ili notar ? .. svi smo se nasmešili .
    Uskoro nam stižu i javni izvršitelji , zatim javni mirotvorci , agenture za pomoć svedocima ,odavno već posluju privatna privredna društva koja se samoreklamiraju cit- dobrim kontaktima u policiji - zavr.cit . radi naplate vaših i njihovih dugova ... itditsl... Naše AK sigurno sve to prate .
    Čemu drama ? Biti advokat je biti /samo/izolovani incident .

    90
  5. marija miloradov каже:

    Kolega Žarko, uradite tekst Inicijative Ustavnom sudu. Srca svih advokata biće uz Vas.
    Odbačaj "neurednog ili nerazumljivog podneska" je zloupotreba suda na teret advokature i naših stranaka.
    Osnovni problem: naše procesno pravo nema strogo formularne tužbe;
    šta je uredan-potpun-razumljiv podnesak prepušteno je ličnoj i subjektivnoj proceni bilo kog stručnog saradnika u bilo kom sudu.
    Zar to nije kršenje ustavom garantovanog prava na sudsku zaštitu, pod jednakim uslovima za sve gradjane?
    Gde je ustavom garantovana jednakost svih oblika privredjivanja? Ako se stranka za zaštitu svog prava obrati privatnom preduzetniku (advokat), zar stranka i advokat MORAJU odmah računati sa mogućnošću odbačaja podneska i
    uskraćivanjem sudske zaštite? Apsurd je da su prava strane/gradjana u sudskom postupku bolje zaštićena, ako stranka NEMA advokata? Postojali su i takvi pravni sistemi, ali
    mislim da uvažene sudije Ustavnog suda ne bi volele tamo da žive (Severna Koreja, nacistička Nemačka, Sovjetski Savez u vreme staljinističkih procesa).
    Sa stanovišta profesionalne odgovornosti advokata, mislim da bi se mogla braniti i novela ovog člana u smislu, podnesak se vraća podnosiocu, da u kratkom prekluzivnom roku ispravi sledeće nedostatke... (a sud bi imao obavezu da taksativno navede šta nedostaje)...
    Na kraju, naše procesno pravo se i dalje zasniva na načelu neposrednosti i usmenosti....a pripremno ročište i služi razjašnjenju ovakvih pitanja. Pa makar i na teret stranke, neka se održi pripremno ročište za razjašnjenje procesnih pretpostavki. Kad bi sud dobio dodatni posao, verovatno bi odjednom sve postalo jasno i bez novog podneska.
    Ja sam doživela to u novosadskom sudu u jednoj parnici, ali
    je Viši sud usvojio moju žalbu protiv odbačaja tužbe.

    80
  6. Miroslav Nikolić каже:

    U kolikoj meri u svom radu sudija može da pokaže svoju bahatost, neozbiljnost, neodgovornost, aljkavost i nepravilnost vidi se i iz sledećeg mog slučaja kao izvršnog poverioca.
    Dana 31.12.2009. godine podneo sam tadašnjem Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje radi naplate od države novčanih iznosa dosuđenih pravnosnažnom i izvršnom presudom, među kojim iznosima je i naplata dosuđenih troškova parničnog postupka u iznosu od 7.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.12.2006. godine pa do konačne isplate. Od tog suda po sudiji Ljubici Nenadić, dana 09.06.2010. godine (znači nakon nekih 6 meseci), dobijam zaključak kojim mi nalaže da u roku od 8 dana uredim predlog u delu koji se odnosi na isplatu troškova parničnog postupka imajući u vidu da je odlukom Gž1......... od 21.01.2009. godine ukinuto rešenje o troškovima sadržano u presudi Prvog opštinskog suda u Beogradu......te da tako uređen predlog dostavim sudu u 4 primerka, a pod pretnjom posledica propuštanja. Da je kojim slučajem predlog za izvršenje pisao advokat, predlog bi bio odbijen. Ali predlog sam pisao lično, pa sam imenovanoj sudiji lično i odgovorio na takvu njenu bahatost i aroganciju podneskom od 14.06.2010. godine, čiju sadržinu citiram:

    "Gospođo Nenadić,
    Zaključkom posl. br........ naložili ste mi kao izvršnom poveriocu da u roku od 8 dana uredim predlog za izvršenje u delu koji se odnosi na isplatu troškova parničnog postupka ..........(navodim njen nalog u pojedinostima)
    Vaš navedeni zaključak odbacujem sa indignacijom kao apsolutno neosnovan i pogrešan, kojim zaključkom Vi zapravo pokazujete stepen svoje sudijske savesti, odgovornosti, ozbiljnosti i zakonitosti u svom radu, jer je neoprostivo i krajnje nedopušteno i arogantno da Vi svojim takvim nepravilnim radom ometate i osujećujete naplatu mog novčanog potraživanja, jer da ste odgovorno i savesno postupali videli biste da je citiranom presudom drugostepenog suda potvrdjena presuda prvostepenog suda u stavu prvom i trećem izreke presude, a stavom trećim izreke prvostepene presude prvostepeni sud je u moju korist dosudio troškove parničnog postupka u iznosu od 7.000,00 dinara, čiju prinudnu naplatu sam zatražio. Ja, hvala Bogu, još uvek dobro vidim i umem pravilno da čitam izreke sudskih presuda u njihovim pojedinim stavovima i ne bi moglo da mi se dogodi da tražim prinudnu naplatu novčanog potraživanja na osnovu nepravnosnažne sudske odluke, čija naplata ne bi bila podobna za sudsko izvršenje. A, ne znam kakva je situacija sa Vama po ovom pitanju?
    Kada Vas pozovem telefonom sa tako velike razdaljine, jer nisam u mogućnosti da kasten dolazim u Beograd u dan kada primate stranke, ako ih uopšte primate, da bih Vam skrenu pažnju na Vašu grubu grešku u radu i obratim Vam se rečima "Poštovana sudijo Nenadić ..." osnovni je red da me saslušate šta Vam saopštavam, a ne da mi nakon tri izgovorene moje reči, na jedan krajnje nekorektan i necivilizovan način, zalupite telefonsku slušalicu.
    Ja nemam nameru da se sa sudom igram igre "Čorave Radmile" i od Vas tražim da hitno donesete rešenje o izvršenju i isto prosledite nadležnoj službi Narodne banke Srbije na prinudno izvršenje, a jedan primerak rešenja dostavite meni kao izvršnom poveriocu, kako bih nakon šest meseci konačno naplatio dosuđeno novčano potraživanje". (kraj dopisa).
    Dopis datiran 14.06.2010. godine.
    Usledilo je brzo usvajanje predloženog izvršenja u smislu da je sud dana 22.06.2010. doneo rešenje o izvršenju i poslao NBS na izvršenje.

    Pouka: Nemajte ni malo milosti, niti praštanja prema neodgovornom, aljkavom, nestručnom i bahatom ponašanju pojedinih sudija, gonite ih preduzimanjem svih mogućih pravnih radnji i tražite njihovo razrešenje kada god ste u prilici.

    20
  7. Advokat Isidor Lazić каже:

    Poštovane kolege,
    da upotpunim bahatost sudova i nepoznavanje propisa i da Vas upozorim da Vam se ne desi kao meni.
    Naime, Privrednom sudu u Novom Sadu podneo sam u ime mog klijenta privrednog društva predlog za izvršenje i omaškom sam kao kućni broj sedišta poverioca napisao broj 70 umesto 71 . Poslovno ime poverioca, matični broj, poreski broj ,tekući račun odgovaraju podacima iz APR. Vrli sud kod koga se mesecima čeka rešenje o izvršenju je odbacio predlog jer je nepravilno označena adresa poverioca i obavezao na plaćanje sudske takse sa navodom da je to učinjeno proverom na sajtu APR. Taksu sam platio ja jer ne mogu stranci da objasnim kako svi imaju pravo na očite greške sem nas advokata.Sud ima pravo na ispravke očitih omaški u pisanju ali to advokati nemaju pa smo i na takav način diskriminisani i mi i naše stranke.Oteti novac, poniziti advokaturu i uništiti je je cilj sudija koji svakog meseca primaju po najmanje 1000 evra .

    30
  8. marija каже:

    Kao žetva pravosuđa u Beogradu, već 15god. pozdravljam vašu inicijativu i podržavam sve savesne i dobronamerne advokate, na žalost malo je takvih ...pozdravvvv

    10