понедељак, 23. март, 2015

Дестpукција недораслих

Прочитах у неким новинама да је бивша министарка правде Снежана Маловић поднела захтев Адвокатској Комори Новог Сада, ради уписа у именик адвоката те коморе. Овај захтев је пробудио код мене безброј непријатних сећања, не тако давних, па чак и оних о којима сам слушао кад је именик адвоката вођен у Министарству правде, које је после рата било овлашћено да одређује подобност сваког адвоката.

Нисмо далеко од тог времена. Српска адвокатура је управо постала, односно утемељила свој положај као део извршне власти, она је нераздвојиви припадак постојећег посрнулог Министарства правде, и оног којем је владала Демократска Странка и овог којем сада влада Српска Напредна Странка. Чак су и посланици адвокатске професије током свих ових година, тихо и невољно прихватали да су њихове адвокатске асоцијације у институцијалној заједници, неодвојиви део од Министарства правде,чинећи то у недостатку поштовања према адвокатури и неретко због свог личног неморала.

Целокупно тужилаштво као и адвокатура су sui generis јавне и државне службе, чија је делатност утемељена Уставом и законима. И тужилац и министар правде немају никаквих ингеренција да би могли својатати адвокатуру. Као што каже једна руска изрека: „Није цар свако ко седи у Кремљу.“

Захваљујући оваквом схватању, адвокатура је била и остала азил, за пропале политичаре, за неморално посрнуле судије и тужиоце, за пензионисане судије и полицајце. Она је задње станиште у коме треба директно да се остваре материјални интереси, кроз претходно стечене везе и привилегије. Ова чврста веза између бивших и садашњих судија, тужилаца и полицајаца је темељ на коме почива мито и корупција у судовима. Та је веза нерушива и нема никог ко би могао да проникне у дубину неморалних односа између оних који су некада радили у суду, тужилаштву или полицији и оних који су ту још увек запослени.

Све се одвија у складним односима интимног пријатељства, летовања и других услуга, потпуно невидљиве за јавност. Под таквим околнистама адвокатуру треба интегрисати са дактилобироима судова, са сврхом професионалног формулисања већ донетих судијских, тужилачких, полицијских и политичких одлука. Фактичко стање, треба грађанима презентовати, како би се сналазили једноставније.

Ако свему томе додамо и чврсте родбинске и брачне везе између једних и других (син адвокат – отац судија, супруг адвокат – супруга судија), онда се дефинитивно уобличава тај систем неморалног деловања кроз овако организован однос.И данас постоји разграничење између класичног криминала и такозваног политичког. De facto, реч је о једном истом, али су државни интереси толико снажни да иза кривичног прогона стоји заправо политички прогон са политичким опонентима, страначким вођама и функционерима.

Међутим, оно што забрињава је управо околност да је самосталност судства у погледу провођења кривичног поступка из „политичких мотива“ диктирана вољом законодавне и политичке власти, па је тако судска власт заузела посве инфериоран положај оваквим кривичним прогонима са предзнаком политичког захтева. Кривични прогон се не почиње законом прописаном формом, већ упирањем прста од стране моћних који су то на племенском савету уз ватру под вигамом договорили. Све што даље следи само су техникалије.

„Чувајте се власти. Мало се чувајте ако је немате, а много више ако је имате.“ Д. Радовић.

Дакле, шта то тражи полуписмена правница, Снежана Маловић која је својевремено “реформисала судство“ или боље речено том реформом започела разградњу већ добрим делом уништеног правосуђа? Ако је становник Београда, онда је очигледно да јој је намера иста као и свих оних који су се уписивали по другим адвокатским коморама по Србији.

Веома брзо након уписа, месец или два траже премештај у Београд или неки већи град у Србији, што су прећуткивали овакво изигравање закона од стране ових који су били овлашћени да штите уставни и законодавни поредак земље. Оно што није уништило Министарство правде, што није уништило правосуђе током протеклих година то ће сада докрајчити професионално недорастао, министар Селаковић.

Паметни људи неће се усудити да пливају, пре но што то науче. Нашем правосуђу недостају такви људи, одавно је у томе проблем нашег друштва.Положај судства је, а самим тим тужилаштва и адвокатуре, досегао критичну тачку. У правосуђу се ђубре не баца, од њега се креира адвокатура без рециклаже. Више нико не говори о миту и корупцији у судовима, нико не говори о недопустивој неефикасности судова, нико не осуђује кампањске послове судова који у намери да скрате поступке олако пресуђују одбијањем жалби и потврђивањем првостепених пресуда без праве судске контроле, а све у циљу такозване ефикасности.

У судовима је јавно прокламовано правило успешности базирано на квантитету, квалитет и постојаност правде у одлукама су терцијална питања. Па и поред тога што другостепени поступци престају да испуњавају оно што се од њих законом захтева, другостепени поступци трају између две – три године, расправна и претресна рочишта заказују се на три – четири месеца.

Суд није место на коме обичан грађанин може да тржи правду, нити је оваква адвокатура место на коме ће ти исти грађани покренути своје правне захтеве у циљу остваривања својих уставом загарантованих права. Много је лакше исплести венац него наћи главу за њега. Данас у овом друштву нема никакав углед ни суд ни адвокатура и то компромитује сваку Владу, и прошлу и садашњу
и будућу. Овако разједињена и обесправљена адвокатура, осиромашена до крајњих граница није она јавна служба која може да заштити правни положај обичног човека.

Адвокатура је корисна само за оне који у њу долазе из неких других служби и то због њихових чврстих стега са постојећом власти. Све то проистиче из количине расходованих, одбачених и у криминалу ухваћених бивших носиоца јавних функција који су своје избеглиштво стационирали у адвокатури, функционално немоћној да се томе супростави. Овако разједињена боље и да не постоји. Њено јавно лице је обмана, прикривено је огрезла у мито и корупцију. Зато је упис у именик адвоката Снежане Маловић или за коју годину упис министра Селаковића у именик адвоката или у именик нотара веома известан и за њих користан поступак. За све то време правосуђе ће тонути и тонути, вукући за собом и суд и тужилаштво.

Као што Гете каже: „Онај ко је на власт навикао, коме је запало да сваки дан у његовим рукама буде судбина људи, тај са престола силази као у гроб.“

Шта урадити, поставља се као коначно питање? Наравно одговор је несигуран, али како се не сме остати на овој разини било би разумно учинити:

1. ПОТПУНУ РЕОРГАНИЗАЦИЈУ АДВОКАТУРЕ;

2. ЗАБРАНУ УПИСА БИВШИХ СУДИЈА,ТУЖИОЦА И ПОЛИЦАЈАЦА;

3. ЗАБРАНИТИ ПОРОДИЧНЕ ВЕЗЕ У СВИМ ПРАВОСУДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ У СУПРОТНИМ КОЛИЗИОНИМ РЕЛАЦИЈАМА.

Поштујмо Европу којој, готово само, географски припадамо, али не по цену сопственог страдања.

У Београду, 11.03.2015 Адвокат Марко Кастратовић

Sledeći Članak > Stručni saradnici u advokaturi?
Prethodni Članak > Preporučujemo - godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2014.godinu
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

12 KOMENTARA

  1. vladimir m.gajic каже:

    U "staroj Kraljevini" kad je u pitanju upis u advokatsku komoru od strane bivsih sudija i tuzilaca postojalo je vremensko ogranicenje. Dve godine dotadasnji sudija nije mogao da se upise u advokate bilo gde u drzavi, a pet godina na teritoriji okruznog suda u kojem je radio. Smatralo se da je to dovoljno dug period koji ce da iskljuci eventualne privilegije ili moc koji je do tada kandidat stekao kao predstavnik sudske vlasti. U svakom slucaju, kolega Kastratovic je otvorio jednu znacajnu temu. Upis bivse ministarke je samo paradigma ovog problema, kao sto je vice versum i pitanje "ko od nasih advokatskih funkcionera sme da Vas pogleda u oci", i da Vam sudi da li ste dostojni ili ne? Nas Predsednik AKS Djordjevic bio je " na vezi" sa pravosudnim klanom koji je drmao pravosudjem u vreme ministarke Malovic. Zato advokatura tada nije imala nista protiv reforme pravosudja. Zato danas imamo nelegitimne organe vlasti u Komori, funkcionere kojima je davno istekao mandat, komoru koja nema cak ni Statut. Zato danas imamo vlast u komorama koja je deo koterije stranke na vlasti i njihovog Velikog vodje .

    110
    1. Natalija Djorović , advokat каже:

      I u Republikama "stare SFRJ' kada je u pitanju upis u advokatsku komoru od strane bivsih sudija i tuzilaca postojalo je vremensko ogranicenje. Pet godina dotadasnji sudija nije mogao da se upise u advokate na teritoriji okruznog suda u kojem je radio.
      Postojalo je u Republikama 'stare SFRJ' ali NE i u Republici Srbiji .
      Koreni .

      61
  2. Advokat Dusan Bratic каже:

    Ovo je potpuno tačna dijagnoza jednog od esencijalnih uzroka našeg sunovrata. Jedino gde mislim da ste prenaglili kolega Kastratovicu jeste kod generalizovanja motiva i stanja duha bivsih sudija. Ipak ima medju njima izvrsnih pravnika i čestitih i poštenih ljudi koji u advokaturu dolaze sa istim, humanističkim, pobudama kao i prilikom stupanja u red delilaca pravde. Sve ostalo sjajno ste analizirali i predočil. Podrzavam i Vaše predloge.

    100
    1. vladimir m.gajic каже:

      Slazem se kolega Braticu. Uz to sto ste naveli, moglo bi se konstatovati i da ima bivsih sudija i tuzilaca koji su doneli sa sobom u advokaturu i kvalitet.

      60
  3. marija miloradov, advokat Novi Sad- Petrovaradin каже:

    Ne razumem upis penzionisanih lica (sudija, tužilaca, inspektora MUP) u imenik advokata. Oni su dvostruko nelojalna konkurencija:
    1. ako su ostvarili pravo na penziju, nemaju radnu sposobnost
    2. svrha zaposlenja je zaraditi za sebe i porodicu;
    advokat kome je to isključivo zanimanje (profesija za život), a to je idealni slučaj, kako ga vidi Kodeks advokatske etike, mora veoma da se napregne i naradi: obaveze prema državi, tekući troškovi kancelarije, uplate doprinosa penzionog i zdravstvenog osiguranja (tj. štednja za starost), izdržavanje porodice
    Lica koja već imaju prihod (penzija) onda su nelojalna konkurencija: biraju stranke i slučajeve, naplaćuju mimo advokatske tarife?
    U pogledu "sprega" u SR Nemačkoj je jednostavno rešenje:
    sedište advokatske kancelarije ne može biti na području okružnog suda gde je vaš bračni drug ili srodnik sudija, tužilac..
    Porodične "manufakture" u oblasti pravosudja? Ne. Izvolite, putujte svakodnevno do sledećeg okružnog suda...

    150
  4. Jovica Dj. Todorović, advokat каже:

    Hvala kolegi Marku Kastratoviću na odličnom tekstu! Taj izvanredni duh, otvorenost i nesvakidašnja hrabrost su vidjeni u srpskoj advokaturi, i to pod istim prezimenom. To je posebno dragoceno. Kolega Kastratović (konačno!) otvara jednu temu koja tinja odavno. To je odlično, ali je nužno da se što više advokata uključi u diskusiju. Onako kako većina ovde bude diskutovala, to će biti smer delovanja našeg pokreta.

    U želji da doprinesem, zapisaću da smatram da danas nije celishodno da postoji ograničenje kakvo je nekada postojalo, da bivši sudija ne može da ima sedište kancelarije na teritoriji mesne nadležnosti suda u kome je sudio. Jer, danas su sredstva komunikacija takva da teritorijalne razdaljine nisu osobito ograničenje. Može biti da bi takvo ograničenje bilo i u suprotnosti sa odredjenim ljudskim pravima i slobodama... Pitanje je: Da li advokat može da zastupa, odnosno brani u sudu u kome je bio sudija? Smatram da Pokret treba da se opredeli da se zalaže da se isključi mogućnost da advokat zastupa, odnosno brani u sudu u kome je bio sudija, kao i u neposredno nižim sudovima, odredjen vremenski period nakon prestanka sudijske funkcije. Analogno i za tužioce. To bi naravno značilo da sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i zamenici Republičkog javnog tužioca, jedan vremenski period po napuštanju funkcije uopšte ne bi mogli da se bave advokaturom. Koji je vremenski period primeren treba ozbiljno diskutovati...

    50
    1. Slaven Kovačević каже:

      Koliko ja znam, nešto slično, u znatno ublaženoj verziji je bilo predviđeno prethodnim Zakonom o advokaturi, a postoji i u aktuelnom: ne može postupati u svojstvu punomoćnika u predmetima u kojima je bio nosilac pravosudne funkcije. Mislim, samo bi nam još to trebalo.... Sa druge strane, a zašto ne i to, kad ide june, nek' ide i uže.

      50
  5. Branislav Ivanovic каже:

    Текст колеге Кастратовића је одличан и отворио је једну добру тему. Једино се не слажем са закључком шта би било "разумно учинити". Реорганизацију адвокатуре свакако , да ли се може звати "потпуна" реорганизација, не знам. Не можемо забранити упис бившим судијама,тужиоцима и полицајцима, јер међу свим како каже колега Братић Душан постоје стручни , а честити људи. Дакле, мора се ценити у сваком појединачном случају. И против трећег сам закључка јер имате судије и адвокате брачне другове који су такође честити људи и који поштено раде своју службу , односно врше своју фукцију.
    Али се слажем да има добрих предлога, као колегинице Милорадов када су у питању пензионисана лица (буди пензионер , а не нелојална конкуренција), као и коментари колега Тодоровић Јовице и Ковачевић Славена.Међутим, већина тих мера и услова је ограниченог дејства, где се мора водити рачуна о уставним правима. Много је важније борити се и изборити за Бољу адвокатуру, Боље судство, Боље тужилаштво, а то се може само са бољим људима, високоморалним и стручним.

    30
    1. Jovica Dj. Todorović, advokat каже:

      Slažem se, kolega Ivanoviću. Ali visokomoralan čovek i stručan pravnik se gradi, stvara. Takve ljude grade i stvaraju fakulteti, porodice, radne sredine , društvo, sistem vrednosti u društvu. Kod nas sve to proizvodi negativne vrednosti, a i čisto stručno obrazovanje je prilično devalviralo. Mi smo uspeli da izgradimo negativan sistem vrednosti, toliko da je po našem vrednosnom sistemu budala svako ''ko ne iskoristi priliku'', nema više morala koji bi bilo koga sputavao iznutra u bilo čemu. Od najobičnije prostitucije u visokom društvu do korupcije u pravosudju. I to piše kolega Kastratović. Da izgradimo pozitivan sistem vrednosti, mi moramo da krenemo od zabrana i sankcija. Tako, nužno je zabraniti da advokat zastupa ili brani u sudu u kome je do juče bio sudija, barem neko vreme. Sve dok (ponovo!?) ne postane protekcija sramota, a mito ili ''tal'' sramota zbog koje se ne može na ulicu izaći...Sumnjam da ima ustavnog prava koje bi takvu zabranu moglo da osujeti, jer ona zapravo sprečava, preventivno, protekcionizam i korupciju. Tek nakon dugo vremena zabrana i sankcija, opet (?) će se u društvu izgraditi moral, pa će biti i pojedinaca visokomoralnih i stručnih. Jer, tako nastaju bolji ljudi.

      70
      1. Slaven Kovačević каже:

        Potpuno tačno rečeno.

        40
  6. Vera Djurović Bojović каже:

    Umesto komentara na ovaj ozbiljan, odličan i tačan tekst dragog kolege Marka Kastratovića , šaljem dva moja komentara iz februara meseca ove godine na portalu "Protest advokata" i na blogu sudije Miše Majića:

    "Vera Djurović Bojović, AKB
    February 24, 2015 at 4:22 pm
    Poštovana koleginice Jakovljević, mislim da ste preoštri prema mladoj koleginici. Ja takodje mislim, i to ne od juče, nego odavno, prateći decenijama šta se dešava u i sa advokaturom, da je potrebno ograničiti broj advokata, ako ne unapred odredjenim nepromenljivim brojem ( kao što je to država učinila sa privatnim izvršiteljima i notarima – to je ustavno, jel?), a ono makar strožim kriterijumima za ulazak u advokaturu. U advokaturu oduvek ulazi ko hoće, ko god je na jedvite jade završio Pravni fakultet ( a sada i privatni, a znamo koliko se na tim fakultetima mnooogo nauči, jer se diploma, kao i prethodno ocena, dobije samo ako si platio upisninu), položio preko sto veza pravosudni ispit, bio u nekoj državnoj ili propaloj privatnoj firmi, odatle najčešće najuren kao neznalica, neradnik, da ne kažem i nešto ozbiljnije, u advokaturu se primaju i osudjivani ljudi; sudijama, tužiocima, policajcima, državnim činovnicima i drugima, je, kad odu u penziju, advokatura siguran veliki dodatni prihod pored velike penzije koju mi advokati “od karijere” možemo samo da sanjamo, oni su u startu nelojalna konkurencija svim mladim advokatima, kao i nama koji nikada nismo bili ništa drugo osim advokati.

    Naravno, postoje časni izuzeci, nekima se ja ponosim što su došli u advokaturu, jer su dokazali da su u advokaturu došli iz ljubavi prema njoj, jer su svojim dolaskom, kao stručnjaci i časni ljudi, povećali ugled advokature. Ali ni malo se ne ponosim čak ni dobrim sudijama ili tužiocima, koji su u advokaturu došli kada su penzionisani. Neka uživaju u svojoj penziji, a ne da ulaze u advokaturu kao penzioneri i da odmah imaju velike predmete u Specijalnom sudu ili da im njihov sud, kao pomoć, odmah šalje najbolje predmete za odbranu po službenoj dužnosti, eto, da im jadnima, pomognu. A mladi advokati koji u advokaturu dolaze kao advokatski pripravnici ili kao sudijski pripravnici koji nisu mogli da budu izabrani za sudije, jer nemaju politička “ledja” – neka crknu od gladi, neka se muče celoga života.

    Ozbiljna je ovo tema, nije za ovakvo pisanje".

    Na blogu sudije Miše Majića na tekst " Pazo gde kopaš"

    "Vera Djurović Bojović, AKB says
    February 18, 2015 at 7:00 pm

    Poštovani kolega,
    Vaš tekst je zaista usamljen primer reakcije na, s jedne strane, beskrupuloznost, bahatost, arogantnost i, ja tvrdim, neverovatno otvorenu i drsku korumpiranost jednog jadnog i nadasve nesposobnog režima, i ,s druge strane, poslušnost i slugeranjstvo onih koje smo nekada zvali “intelektualna elita”, medju koje sam, bar ja, ubrajala i sudije i tužioce i advokate. Stoga , ne mogu da se složim sa mišljenjem kolege Bećirića da je pravosudje zahvatila apatija. Osim retkih izuzetaka, svih ovih proteklih godina, a poslednjih 4 pogotovu, pravosudje gleda u direktnom prenosu kako ga razgradjuje , kako ga čereči, ponižava i poništava svaka vlast gora od prethodne – i ćuti. Oni koji najviše ćute i klimaju glavom ili rade upravo ono što vlast od njih traži, bilo da to traži ćutke ili glasno, “na sva zvona”, pa i preko medija – lete visoko ili zadržavaju nezasluženo zauzeta visoka mesta u pravosudju. Dakle, ćute svesno, zarad svog ličnog interesa, visoke plate, visoke pravosudne funkcije.

    Ne, nije u pitanju apatija, ni kod sudija, niti kod tužilaca, nego slugeranjstvo i lični interes koji im je važniji od svega. To smo sve videli i u protestu advokata, jer smo uporedo sa borbom protiv arogantne, nesposobne i ogoljerno korumpirane vlasti morali da se borimo i protiv pojedinaca u našim redovima kojima je lični interes iznad svega".

    50
  7. Dragana Glisic каже:

    Postovani kolega,
    Hrabro kao i uvek.

    10