уторак, 10. јануар, 2017

Da ne bude samo o AKB

Verujem, ili, bolje rečeno, nadam se da ima (još uvek) onih posetilaca ovog bloga koji nisu zainteresovani samo za stanje u AKB, njihov statut, predsednika i sl. već da dolaze/imo  ovde radi razmene mišljenja (ili u potrazi za savetima) o nesvakidašnjim problemima u svakodnevnom radu, upoznavanja sa aktuelnostima u pravnom životu, unapređenja profesionalnih (i onih drugih) znanja, sećanja na naše velikane ili prosto da bi pročitali nešto zanimljivo, a vezano za struku.

Ne kažem da pitanja u vezi AKB nisu važna, zanimljiva ili aktuelna, naprotiv, već samo želim da od sebe otklonim svaku sumnju da sam se hotimice (ili još gore – iz gluposti ili neznanja) uhvatio u kolo sa ljudima čiji je osnovni cilj samopromocija, tako što ću od pokreta čiji smo zajednički članovi da otklonim sumnju da je osnovan ili da bitiše samo sa tom svrhom, već da su mu ciljevi, kako je to lepo napisao kolega Todorović tu skoro, daleko viši i širi, a namere osnivača časne i na opštu korist.

Dakle, nešto o srpskom pravosuđu.

Danas sam u svojstvu pun. tuženog nazočio (za mene spektakularnoj) pojavi kada je majušni deo tog hiperelastičnog entiteta, oličen u sudiji osnovnog suda, probio kontinuum prostor-vreme i transcedentno osvojio novu dimenziju, u kojoj ne važe pravne norme primenjive u ovom našem, primitivnom materijalnom svetu. Kako je to bilo?

Prvo, tužilac je preko svog punomoćnika podneo tužbu za smetanje poseda u kojoj nije nigde naveo na čemu je to on imao državinu, koja je ta stvar ili koje je to pravo on imao u posedu, sve do navodnog smetanja.
Onda sam ja na današnjem ročištu tu sitnicu drsko istakao i problem dodatno zakomplikovao bezobraznim zahtevom da sud takvu nepotpunu i nerazumljivu tužbu jednostavno odbaci.
Umesto toga, sudija me je pogledala zabezeknuto.

Pa sam joj ja čitao tužbeni zahtev i pitao je da li ona može da mi kaže šta je predmet (smetane) državine – stvar ili pravo, i koja to stvar ili pravo?
Onda je ona jednostavno dala reč pun. tužioca, koji je pokušao da uredi tužbu na ročištu rečima da je predmet smetanja „poslednje mirno stanje u životu tužioca“, koji je, uz to, do tog smetanja imao „državinu prava korišćenja“ izvesnog energenta, pri čemu se ne misli na onu količinu koja se nalazila u aprehenziji tužioca, već na energent uopšte, kao globalni resurs.

A nije u pitanju sunčeva energija ili snaga vetra i talasa. Pogađate, ja zastupam energetskog subjekta koji je očigledno pogrešno verovao da je energent koji on drži u svojim rezervoarima i cevovodima u njegovoj državini. Ako je po tužiocu, može tuženi da ima državinu nad predmetnim fluidom do mile volje, svako ko je makar jednom sagoreo i pola litra tog energenta stekao je superiornu državinu prava njegovog korišćenja, gde god da se taj energent nalazi i u čijoj god svojini, pa čik sad taj neko da mu tu državinu prava korišćenja smeta ili oduzme tako što neće da mu isporuči još i još tog energenta, bez obzira da li potrošač (preterano je reći kupac) – ovde tužilac ima nameru to da plati ili ne.

confused_business_man_16540981

Kada sam ja (priznajem, već prilično iznerviran ovim prenaglašenim budalaštinama) ukazao sudu da niko ne može da ima državinu prava korišćenja pokretne stvari koja se troši prvom upotrebom, naročito ako se ta pokretna stvar nalazi u državini drugog lica, pa još uzgred spomenuo Jeringa („državina na polju sa kupusom je fikcija kojoj se zečevi smeju dok kupus jedu“), te da je pitanje državine uređeno Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa i ograničeno na državinu stvari i stvarnih službenosti, nesvesno sam pokrenuo proces na čijem kraju će sudija da završi u petoj dimenziji, a na čelu će da joj se otvori treće oko kojim će da prozire kroz ovozemaljske propise kogod Supermen kroz armirani beton.

Naime, u daljem toku postupka, sudija je odbila moj predlog da odbaci tužbu kao nepotpunu ili nerazumljivu (o razlozima ćemo čitati u finalnom rešenju) i prihvatila predlog pun. TUŽIOCA da sasluša svedoke, za koje nije rekao o čemu treba da svedoče, kako se zovu i koja im je adresa (čl. 252. ZPP). Zato se sudija okrenula meni rečima „Zato ću vama (pun. TUŽENOG!) da naložim da dostavite te podatke.“

Kada sam se (refleksno) nasmejao i rekao „Ne pada mi napamet, pa nisam ih ja predložio, nego tužilac!“ (jer sam bio zatečen; da sam malo razmislio, odgovorio bih da ću to svakako da uradim u ostavljenom roku, sve pod pretnjom propuštanja da rečeni svedoci nikad ne budu saslušani!), ona se ne malo iznenadila mojom osionošću, pa se onda sa primetnom dozom sete u glasu (koja proističe iz pomirenosti sa sudbinom da je ovo svet po kome gamižu i ovakva bića kao što sam ja) obratila punomoćniku tužioca, skoro majčinski „Eto, moraćete vi da mi dostavite imena i adrese tih svedoka što ste ih predložili, ostaviću vam primeren rok…“ koji je zatim pun. tužioca sam opredelio na petnaest dana.

Poštovane kolege:
Daje se na znanje da pred srpskim sudovima kao svedoke možete da predlažete sva stvarna, mitska ili jednostavno izmišljena lica, čija imena i druge generalije uopšte pri tom ne morate da navodite, već je dovoljno samo da u „referatu“ tužbe napišete „predlažem da sud sasluša onoga koji bi o ovome mogao nešto da zna, a ko je to, dužan je da sudu kaže tuženi, pod pretnjom donošenja presude protiv njega, na osnovu tereta dokazivanja“.

Što se tiče nedostatka tužbe na koji sam prvo ukazao, to već nije ništa novo, jer sam već imao (i ovde o tome pisao) prilike da se sretnem sa uspešnom tužbom o stvarnoj službenosti gde nije označeno (jer ne postoji) poslužno dobro, pa zašto bi državinskom tužbom morao da bude označen predmet državine?

Sledeći Članak > ВАЖНА ИНФОРМАЦИЈА !!!
Prethodni Članak > ТУМАЧЕЊЕ ЧЛАНА 34. СТАТУТА АКБ
NAPOMENA: Svaki komentar će biti proveren pre objavljivanja. Administratori sajta imaju pravo da ne objave komentar ukoliko smatraju da je uvredljiv ili nije prikladan za ovaj sajt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 KOMENTARA

  1. Simo Stokic каже:

    Postovani kolega Slavene,

    Minimaks je lansirao viceve bez veze. Vi nam na velika vrata predstavljate sudije bez veze. Takvi raritetni delioci pravde su zaista retki i trebalo bi ustrojiti nagradu za naj sudija bez veze. Davno sam uvideo svu bahatost i nemerljivu glupost pojedinih delilaca pravde ali ovo je sami vrh brega bahatih sudija za koje je Nusic prava adresa.
    Medjutim, sve je to veoma ozbiljna tema i prava slika demokratije koja je iznedrila i tu vrstu vlasti. Kako moze nemoralan i kupljen glasac da stvori nesto dobro. To je skener, slika i prilika svega onoga sto bitno utice na izbor i sudske vlasti. Birac i izabrani ovde su poistoveceni. To je vecina ovoga naroda koji hoce sudije sa trecim okom. Posle ovoga primera nama za dugo nema dobrog prava.

    Svakako su dragoceni ovi primeri koji ce nekada dospeti i do Ginisa u nadmetanju u glupostima.
    U nekoj pravoj demokratskoj drzavi neki bi ministaro saznanju za ovakvoga sudiju bez odlaganja podneo ostavku.

    S postovanjem,

    Simo Stokic

    10
    1. Slaven Kovacevic каже:

      Поштовани колега Симо

      Грдно грешите.
      Такви "делиоци правде" уопште нису ретки. Напротив, пре се може говорити о правилу, него о изузецима. Сад, наш (адвокатски) посао је да ту њихову дивну особину искористимо на своју ползу кад год можемо, па о томе не причамо као о некаквој мани, већ пре као о функционалној карактеристици система. Просто речено, живимо са тиме: познајемо механику те машине, знамо шта треба на улазу да убацимо у њу, да би на излазу добили жељени резултат (то се веома ретко поклапа са ониме што би човек помислио само читајући законе). Због тог рутинског поступања "у складу са судском праксом" и нашег пристајања на компромисе изгледа као да велики број њих зна шта ради. Али није тако.
      Није тешко открити ко од њих припада којој категорији - само им треба дати довољно дугачко уже.

      40
      1. Simo S. Stokić, dipl. pravnik каже:

        Поштовани колега Славене,

        ако су овакви примери више правило него изузетак онда нам спаса нема за дуго. Заиста сам мислио да нисмо баш на ливади пуној кукоља у којој се пронађе и понеки исправан клас. Ако је баш стање такво, онда сам ја још више запрепашћен, а свакако Вам захваљујем на обавештењу па би и све друге колеге које дођу до оваквих сазнања требали исто као и Ви да нам презентују такве "бисере". То је право дно и даље се нема куд.

        10
  2. Adv. Jovica Đ. Todorović каже:

    Poštovani kolega Kovačeviću,

    Vi ste potpuno u pravu da smo sadržajima koji se odnose na AKB opteretili ovaj Sajt poslednjih meseci. Otpor na koji nailazimo da se u AKB dogodi tako normalna stvar kao što su fer izbori (posle 7 godina) je neverovatan, a traje predugo. Meni ne preostaje ništa drugo nego da sve vas koji podržavate Pokret i pratite ovaj Sajt zamolim da nam ne zamerite što se nas nekolicina iz Beograda poslednjih meseci bavimo samo ili pretežno tom jednom temom i njome ''zatrpavamo'' ovaj sajt. I da vam se zahvalim što objavljujete tekstove i o drugim temama! Ako nama koji smo opterećeni svojom lokalnom temom može biti opravdanje, i ako je pravdanje uopšte potrebno, tek kada se stvar ''odčepi'' u AKB, deblokiraće se i AKS... a to je važno za bolju advokaturu, odnosno za opšte ciljeve našeg Pokreta.

    Konačno, hvala Vam što ste podelili sa nama još jedno iskustvo. Ako se ne varam jednom ste pomenuli zbirku ovakvih ''bisera'', knjigu. Pišući ove tekstove za naš Sajt, Vi pišete tu knjigu. Da li ćete jednoga dana sve tekstove koje ste objavili ovde sabrati i objaviti kao knjigu, na Vama je da odlučite, naravno. Moje je mišljenje da bi to bilo sjajno štivo.

    40
  3. adv.Vera Djurović Bojović каже:

    Apsolutno ste u pravu, kolega Kovačeviću, odavno ja znam i govorim, često i na ovom blogu, da su ovakvi biseri od sudija i predsednika sudova ( ne zaboravimo i tu dimenziju), pravilo, čak i u Beogradu ( izvinjavam se zbog ovoga "čak", ali, kao, to je prestonica, pa bi sve trebalo da bude bolje i regularnije, iako uopšte nije), a da su stručne, nekorumpirane, pozitivno i pošteno ambiciozne sudije - prava retkost. Ja ih prosto skupljam, ako tako mogu da kažem, ali jedva ih je po nekoliko u svakom sudu, jedva da na prste jedne ruke izbrojim.

    U pravu ste i kada kažete da smo za to u mnogome krivi i mi advokati, što takvima podilazimo zarad sopstvene koristi (sopstvena je i kada je za klijenta), što odobravamo ili ćutke prelazimo preko svakojakih gluposti, kršenja zakona i nekažnjenog bezobrazluka takvih sudija.

    Njima tek danas niko ništa ne može, niti preduzima protiv njih bilo šta. Razlozi navedeni u Zakonu o sudijama za pokretanje disciplinske odgovornosti, za razrešenje su zaista "mrtvo slovo na papiru", da zadovoljimo EU i neko tamo Poglavlje. U praksi, čik da uspete sa bilo kakvom pritužbom, odnosno sa najozbiljnijom pritužbom protiv sudije koiji svesno krši zakon, i kada imate sve dokaze i kada je to i slepom jasno. Sve pritužbe su uvek neosnovane. Vajni predsednici, svi izbrani po političko -poslušničkoj liniji, glat vas odbijaju, pri čemu svi oni, uključujući i VSS, ćutke prelaze preko toga što na pritužbu ili zahtev za izuzeće ( koje više niko i ne podnosi, osim laika, jer mu sudbinu zna), ne daju ni pismeno izjašnjenje. Kolika je to količina arogancije, drskosti, bezobrazluka, i očigledeno "debelih ledja", kad sudija "mrtav -ladan" ne da pismeno izjašnjenje na neku pritužbu!

    Sve je to omogućila u prvom redu čuvena reforma pravosudja, sprovedena kaubojski i divlje, a zatim, po političkom naredjenju doneta još gluplja i besmislenija odluka Ustavnog nam suda, da se svi neizabrani vrate, bez ikakve provere razloga za njihov neizbor. Vraćeni su i ko treba i ko ne treba, oni što nije trebalo vratiti, nastavili su po starom, a na njih su se ugledali oni što su u startu prošli, a mnogi nije trebalo da prodju. Svi oni znaju jedno - niko nam ništa ne može, možemo da radimo šta hoćemo.

    Novo "reformisano" zakonodavstvo je unakazilo pravosudni sistem.Nikako ne zaboravite tužilaštvo, koje je u još gorem stanju, katastrofa od neznanja, neznanja, neznanja.Njihove optužnice i način zastupanja u sudu je u 90% slučajeva - "plač majke Božje", ne znaš da li da se krstiš iako si ateista ili da se smeješ.

    A ja pamtim mnoooogo bolja vremena. Zato mi se sve smučilo.

    50
  4. Adv. Slaven Kovačević каже:

    Da odgovorim ukratko svima:

    - Kolega Simo, ima jedna doskočica koju je voleo da citira gaulajter srbije, William Montgomery, a koja glasi: "Dotakli smo dno, ali mi kopamo i dalje!" O tome do čega su dovela nedavna iskopavanja, koji red kasnije.

    - Kolega Todoroviću, bojim se da bilo koja iskrena knjiga o savremenom srpskom pravosuđu ne bi mogla da bude ni izdaleka sjajno, a ponajmanje veselo ili zabavno štivo, već pre žalosna hronika rastakanja one ionako tanke kulturne i misleće kruste koju su samo neverovatno jaka želja i manijakalan trud prethodnih nekoliko generacija uspeli da stvore na nesrećnoj (i nesrećom) otvorenoj rani ove nacije - zaostalosti i primitivizmu. Znate, kad vidim da ni sudija, ni advokat ne znaju (ili se možda veoma uverljivo pretvaraju da ne znaju, ali tako dobri glumci su isuviše retki) da je npr. prirodni gas pokretna, potrošna, zamenljiva, genusno određena stvar koja se troši (prvom upotrebom menja svoju prirodu), a nikako koristi (usus i abusus, uvod u pravo sa prve godine fakulteta), ali im to svejedno ne smeta da sede tu gde sede i rade to što rade (i to uspešno, pa su tim bolje i plaćeni) i time omogućavaju nekom "običnom" čoveku da se ruga pravnom poretku zasnovanom na moralnom principu koji svakom pravu pridružuje i adekvatnu obavezu, i koji se po toj svojoj sposobnosti besramnog ruganja razlikuje od drugih, zaista običnih ljudi (koji će i sami uskoro krenuti njegovim primerom), ja vidim dvoje koji svojski, mada možda nesvesno, rade na ološizaciji društva, na postočnjavanju naroda, ja tada ne vidim dvoje intelektualaca koji ozbiljno shvataju svoju društvenu obavezu da budu uzor i savest svoje nacije, već vidim, oprostite mi svi, intelektualni talog koji preostaje kada se sve ono iznad odlije. Ako već moram sudu da objašnjavam gornju razliku primerima iz oblasti drumskog saobraćaja (auto se koristi, a benzin se troši) i telekomunikacija (telefon se koristi, a minuti se troše), pa onda još dodatno da obrazlažem zašto je već jednom utrošen benzin ili minute nemoguće ponovo iskoristiti (gde se odmah javljaju razne ideje i predlozi kako da se do toga ipak dođe), ne vidim naročitu korist ako to i zapišem (zanimljivo je da, nakon što pažljivo saslušaju moje prosvetljujuće parabole koje im, to se čita sa njihovih lica, zaista otvore nove vidike, imam ja taj dar, skoro niko od njih ne dopušta da se iste unesu u zapisnik; valjda misle da bi to za njih bilo ponižavajuće).

    - Draga koleginice Vera, skrušeno priznajem da sam u toj stvari sa vraćanjem nereizabranih (kakva reč!) sudija na posao i sam debelo učestvovao, i to iz najgorih mogućih pobuda: bio sam gnevan i ljut na svoju zemlju koju sam, tada sam mislio, zauvek napuštao, pa sam na usne srpskog pravosuđa hteo da stavim poljubac smrti, a u srce da mu uteram podebeo kolac. "Vi jedni druge zaslužujete", tada sam govorio, pa sam uložio ne mali trud da ih sve naguram na gomilu, u novoizmišljenu mrežu sudova. "Iza mene potop", javno sam govorio. Ironična sudbina vratila me je da kusam ono što sam zakuvao.

    Ali tu nije kraj (ovo sada nastavljam i za kolegu Simu). Evo, sinoć čitam da kriterijumi za izbor sudija (koje po prvi put postavljaju na dužnost) po kojima su ti, onda "novoizabrani" birani, i kojima sam se svojski služio da ismevam ceo pravosudni establišment i nabijam im reformu na nos, dakle ti kriterijumi više ne važe, jer je VSS usvojio nove, mnogo naprednije.

    Da podsetim, nekoć je važila sledeća matematika: prosečna ocena sa fakulteta puta deset plus sto minus deset poena za svakih šest meseci dužeg studiranja od četiri godine i plus do sto poena od predsednika suda, komore, pravobranilaštva, kogod da je kandidatu do tada bio šef.
    Transparentno, jasno, čisto & boškoristićevski pošteno, pa sam do mile volje mogao da ih zapitkujem kako to da se na konkurs za ovdašnji osnovni sud nije javio niko ko bi od izabranog kandidata (sa 21 od mogućih 300 bodova, i to zahvaljujući maksimalnim poenima predsednika suda, inače bi ostao u minusu) imao makar jedan poen više?

    E, sad su se ovakvih zafrkanata kao što sam ja uspešno rešili. Sad kandidati polažu test pred tročlanom komisijom koju za svaku priliku određuje VSS. Nije važno kakve je ocene naš kandidat imao na studijama, koliko je tavorio na kojoj godini, to se sve briše, mislim, to nije ni važno, jel'te, ti fakulteti su ionako legla korupcije, a našeg malog su mrzeli profesori, ali sad je baš super uradio test i osvojio maksimalnih 50 poena i tako dobio ocenu 5! Istorija počinje od nas. A ako se javi još neka budala koja uspe to isto (toga bih baš voleo da vidim), tu je ocena sa usmenog razgovora sa komisijom, pa ocena dostojnosti... Zanimljiv je tretman pulena pravosudne akademije: oni ne polažu test, već im se računa ocena sa akademije; naravno, ako su kojim slučajem ipak akademiju završili sa manjom ocenom od 5, oni mogu da je poprave polažući test, ali nikako ne mogu da je pokvare, makar na testu dobili i 0 bodova.

    Naravno, ovo što ja pišem su samo mrziteljska trućanja...

    70
  5. Snežana Dunjić advokat каже:

    Poštovani kolega Kovačeviću,

    ovakvi postovi su veoma korisni za sve advokate. Skoro svako od kolega je bio u sličnoj situaciji pred sudovima u Srbiji, kada se osećao kao da mu tlo izmiče i ima sumnju u sopstvenu pamet, znanje i logiku. Ono što manjka u vašem tekstu je ime sudije, iz razloga što je nama koji čitamo to orijentir za neka buduća postupanja pred tim sudijom i mogućnost da budemo pripremljeni za nemoguće.

    20
  6. Adv. Slaven Kovačević каже:

    Poštovana koleginice Dunjić,

    Jasno je, ili sam bar mislio da je jasno, da imena nisam naveo iz dva razloga.
    Prvi je da je postupak još uvek u toku.

    Drugi je onaj važniji, o kome sam na neki način i hteo ovde da govorim. Naime, tokom svih ovih godina po sudovima, stekao sam mučan utisak da kandidat za sudiju ispunjava uslove za izbor tek ako je bezrezervno spreman da se u potpunosti i zauvek odrekne ličnog i profesionalnog integriteta, ako, prvo kao pripravnik, zatim kao saradnik bespogovorno radi šta mu se kaže, ako sa time nastavi i kao sudija, prvo osnovnog, pa višeg, pa..., sve dok iznad njega ima nekog ko će to da mu govori. A uvek se nađe neko.
    Zato su našim sudijama od početka vezane ruke, pa su čak i oni među njima koji bi znali i umeli da urade nešto dobro i smisleno primorani da se svoje pameti odreknu, jer će u protivnom njihove odluke biti ukidane, a napredovanje usporeno.
    Jer, odluke nižestepenih sudova dirigovane su odlukama onih višestepenih.
    U konkretnom primeru koji sam opisao, siguran sam da, ako već pre toga nije znala, postupajuća sudija je bila savršeno sposobna da nakon mog prigovora shvati svu apsurdnost nakaradno postavljenog tužbenog zahteva u kome je izostavljen predmet navodno smetane državine, jer to, na šta misli tužilac, po zakonu ne može biti predmet ni državine ni državinske zaštite. Ali, istovremeno, ona je znala za "sudsku praksu viših sudova" (za koju decu po fakultetima pogrešno uče da ne može biti izvor prava, a zapravo je u našoj nesrećnoj stvarnosti to ono što je najvažnije) i radila je upravo onako kako se to od nje očekuje. Naime, u zemlji u kojoj je "sudskom praksom" uvedena zaštita državine npr. "prava korišćenja električne energije", sudija koja misli na svoju budućnost ne sme previše da se oslanja na zakon (u ovom slučaju Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, čl. 70. na dalje), kad god se predmet spora odnosi na nešto makar izdaleka slično.
    Isto tako, u ovoj zemlji je sasvim normalno da sud nekim strankama (ne svima), nalaže da dostave dokaze za tvrdnje protivnika; koliko puta ste čuli ili videli da sud analogno i ekstenzivno (ma šta ekstenzivno, široko kao sinje more) primenjuje čl. 241. ZPP? Tako su neke stranke (građani, seljani & ostala fizička lica), kod nas naviknute da u svom predlogu uopšte ne moraju da navedu koju to tačno ispravu koja se navodno nalazi kod protivnika predlažu za dokaz; stranke su stoga počele da za dokaze predlažu ne samo isprave koje postoje u trenutku podnošenja tužbe, ili makar u trenutku kada je predloženo izvođenje dokaza njihovim čitanjem, već i isprave koje ne postoje, već ih je tek potrebno sastaviti, pa su sudovi bez ikakvih problema (i bez trenutka razmišljanja, to bi već uzdrmalo sistem) počeli da nalažu npr. komunalnim preduzećima ili onima koji se bave "sličnim" delatnostima da (sastave i) dostave IZVEŠTAJE. Čak ni u krivičnom postupku okrivljeni nije dužan da iznosi bilo šta što može da mu škodi, to nije dužan da učini ni svedok (u bilo kom postupku), samo u parnici, u kojoj (bi trebalo da) važi pravilo da je svako dužan da dokaže ono što tvrdi, sud nalaže nekim strankama da dokazuju tvrdnje protivnika, pa čak i na svoju štetu. Pobogu, pa to je sve "naše", "svi mi plaćamo da nadoknadimo njihove gubitke" i šta sve ne već od "argumentacije" niisam do sad čuo. Jer ovde ne postoji nikakav koncept svojine, slobode i prava niti ikakva ideja u glavama šta bi to moglo da bude, pa je ovakvo rezonovanje ne samo moguće, već i sasvim normalno, ali o tome drugi put.
    Dakle, sasvim je na tragu takvih "tendencija" da onda sudija naloži tuženom preduzeću da dostavi imena i adrese svedoka koje predlaže tužilac.
    Budući da je ovo o čemu pišem opšta, sistemska i zakonomerna pojava, a opisano postupanje konkretne sudije poželjno, čak zahtevano ponašanje sudija, nije mi padalo na pamet da samo jednu od njih izdvajam.
    Ili vi imate drugojačije mišljenje, pa ćete ga, nadam se, sa nama podeliti? Jer, ako mislite da je ovo izdvojen slučaj, pa ako još kažete da je "skoro svako" (zaključujem da pri tome mislite prvenstveno na sebe) bio u situaciji da naiđe na sličan "kukolj" prema kome treba gajiti poseban oprez, radujem se unapred što ćete mi reći koji/koja je to sudija, imenom i prezimenom, koga/koje treba da se pazim.

    30
    1. Snežana Dunjić advokat каже:

      Poštovani kolega Kovačeviću,

      veoma sam počašćena ovako iscrpnim odgovorom na kome vam se zahvaljujem. Neću dalje da razvijam temu iz razloga što se u biti slažem sa vama iz razloga što ste opisani slučaj nazvali "kukoljem", pa mogu da konstatujem da to jeste izniman slučaj.

      00
      1. Adv. Slaven Kovačević каже:

        Hvala vam što nećete dalje da razvijate temu.

        00